Вести
13. 06. 2025.
Данска: Слобода медија изграђена на поверењу грађана и државе
У земљи у којој су новинари готово свакодневно изложени притисцима и претњама и етикетирају се као прорежимски или државни непријатељи, тешко је замислити друштво у којем грађани и државни функционери верују медијима.
Управо је то међусобно поверење медија, државе и јавности један од главних разлога зашто је Данска већ годинама међу земљама са највећом стопом слободе медија на свету.
И у Данској има политичара који покушавају да утичу на новинаре, али без много успеха, а чак ни власници медија не могу да се мешају у уређивачку политику.
Могенс Блихер Бјерегорд из Данског удружења новинара је у разговору са новинарима из Србије рекао да су независни медији без контроле државе од суштинског значаја за демократију и да већина данских политичара поштује слободу медија и не покушава да утиче на новинаре.
„У поређењу с другим земљама имамо високе стандарде слободе медија, али не узимамо то здраво за готово, јер дански политичари нису другачији од било којих политичара, али ми имамо друштво изграђено на поверењу. Имамо поверење између државе и грађана. Не само да грађани верују влади, него и влада верује грађанима. То међусобно поверење је кључно, али је потребно време да се изгради“, рекао је Бјерегорд, бивши председник Европске федерације новинара.
Као пример тог поверења он је навео избор чланова Савета за штампу који се састоји се од новинара, издавача, представника јавности и судија. Оно што је посебно у Данској је то да министар правде одобрава чланове које номинује свака од тих група.
„То захтева друштво поверења. Јер кад Данско удружење новинара номинује два члана за Савет, сваки пут министар правде то једноставно прихвати и одобри, исто и за друге организације. Веома је важно да министар поштује принцип независности. То функционише ако имате земљу поверења, али ако немате поверење између државе и медија онда би било опасно да министар правде одобрава чланове Савета за штампу“, рекао је Бјерегорд.
Посебан савет који одобрава финансијску помоћ приватним медијима је такође независтан од државе, а сви приватни медији су у том процесу расподеле средстава једнако третирани и новац добијају према броју новинара.
„Циљ је да се медијима пружи подршка да би се осигурало да постоји основно финансирање плуралистичког медијског окружења“, рекао је Бјерегорд новинарима који су боравили у Данској у оквиру пројекта „Пулс Европе – медијске посете ЕУ“.
Чак ни власници медија не могу да кажу да ли нешто треба да се објави или не, јер о томе одлучују само уредници.
Бјерегорд се осврнуо на случај од пре неколико година када је једна од највећих данских транспортних компанија продала свој власнички удео у великом дневном листу после објављивања приче која је била неповољна за ту компанију.
„Нису могли да дођу и кажу да не могу то да штампају јер је прича била важна за слободу говора, друштво и демократију“, рекао је Бјерегорд.
Ослушкивање јавности
Независност медија и слобода у извештавању у Данској види се и на јавном сервису ДР, који ове године слави 100 година постојања.
Новинари те куће са којима су разговарали српски новинари истакли су да је важно да јавни сервис има легитимитет, да представља становништво, слуша грађане и извештава о темама које интересују јавност.
Уредник у ДР и контролор програма Џонатан Каргард је рекао да је важан део њиховог рада организовање дискусија и дебата у којима људи могу да изразе своје мишљење и да су оне „знак здраве демократије“.
Поверење грађана Данске у медије је међу највишим у свету и јавни сервис, како истиче наш саговорник, мора да уважава њихово мишљење и критике.
„Људи имају мишљење о стварима које се дешавају у друштву и треба да им буде дозвољено да изразе своја мишљења и то укључује све. Морамо да будемо репрезентативни и да представимо становништво на веран начин“, рекао је Каргард.
Задобијање поверења је процес, градња комуникације, слушање и преиспитивање да ли нешто треба радити другачије.
„Слушате људе који вас критикују и онда некад кажете, размислио сам о томе и мислим да је ово прави начин. Морате бити у стању да слушате и морате да учините да људи осете да их неко чује. Мислим да је то веома важно, посебно сада када људи имају сопствене различите начине конзумирања вести и информација“, истакао је Каргард.
Девет од 10 Данаца прати ДР преко телевизије, радија или онлајн.
Вечерње вести прати око пола милиона гледалаца, највећи подкаст има око 100.000 слушалаца дневно, а велике драмске продукције или фудбалске мечеве прати више од милион људи.
Јавни сервис без реклама
Ипак, када је у питању телевизија, немају велику конкуренцију.
Поред ДР, који има три телевизијска и седам радио канала, у Данској постоји још једна велика телевизијска станица, ТВ2, али ту постоји нека врста поделе посла. ДР је више фокусиран на велике градове и производњу вести, а ТВ2 има више спорта и веће регионално покривање.
У Данској постоји и више мањих приватних телевизија које се углавном емитују из иностранства.
И док на данским јавним сервисима уопште нема реклама, ове приватне телевизије могу да имају рекламе, али само између емисија.
Највећа конкуренција јавном сервису су заправо нове врсте медија – друштвене мреже и стриминг сервиси као што су ХБО и Нетфликс.
ДР се финансира из буџета, односно пореза грађана, а на сваке четири године праве се договори са политичарима који том приликом могу да траже да се већи приоритет да одређеним садржајима или темама. Тада није ретко да неке партије траже да се јавном сервису смањи буџет јер нису задовољни његовим радом, али новинари успевају да се одупру утицају тих политичких преговора.
Изазови са којима се дански медији данас суочавају немају везе са слободом и независношћу, цензуром, претњама или нападима на новинаре, већ су то пре свега спољни фактори, као што су дезинформације, технолошки гиганти и вештачка интелигенција и заштита ауторских права у тим новим околностима.
„Данас имамо много дезинформација, хибридни рат који такође укључује ширење лажних информација, хакерске нападе и ново информативно окружење које је теже него раније. Улога јавног сервиса је да буде сидро у том мору, да пружи људима место где знају да је документација добра, где знају да постоји снажан фокус на оно што је истина а шта не, место које је искрено и транспарентно“, истакао је Каргард.
Један од таквих изазова била је пандемија, када су новинари морали да праве равнотежу између правовременог и тачног информисања јавности и критичког односа према раду државе и њеном управљању кризом.
„Пандемија је била велика криза која је донела много великих промена у веома кратком периоду. За јавни сервис било је веома изазовно време јер смо морали да радимо неколико ствари истовремено, што је било ново искуство. На једној страни, морали смо јасно да обавештавамо грађане шта треба да раде, да им пружамо потребне информације да би могли да се снађу у тим новим околностима. А на другој страни, морали смо да имамо критичке дискусије о политичким иницијативама које су покретане и било је веома изазовно да то балансирамо“, рекао је Каргард.
Иако каже да добијају критике са свих страна, истиче да је у тим ситуацијама важно да издрже притисак и да одбране свој став, али и да признају грешку ако је направе.
„Има људи, компанија, политичара који мисле да постоји разлог за критику онога што радимо. Зато је важно да за све што радимо имамо документоване доказе, да можемо да одбранимо новинарство и онда можемо да се суочимо са сваким мишљењем и да расправљамо. Али немамо људе иза сцене који повлаче конце, покушавајући да нас натерају да урадимо нешто. Трудимо се да све дискусије изнесемо на видело“, казао је Каргард.
Упитан да оцени слободу медија у Данској, Каргард би рекао „можда 10“.
„Али увек постоје неки проблеми, тако да ипак девет. Не верујем у савршенство ни у једној ситуацији“, рекао је Каргард.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.