Вести

12. 06. 2025.

Аутор: Веран Матић Извор: АНЕМ

АНЕМ: Хероји и жртве

„Неважни јунаци“, филм Горана Марковића и Free B92, овековачио је „мале људе“ из малих и већих места, из унутрашњости, који су својом сулудом храброшћу, неуморним активизмом и упорношћу, непоколебљивошћу допринели буђењу заједнице у којој су живели, у отпору погубној владавини Слободана Милошевића. И снажно допринели да се Србија ослободи 5. октобра 2000. године. Плаћајући лично високу цену сопственог ангажмана.

О филму „Шамарање у име народа“ Јелене Зорић и Немање Бабића у продукцији БИРН-а.

И данас, бројни храбри активисти, боре се за ваздух, воду, шуме, реке, за правду, истину, широм земље, нападани, пребијани, затварани и окупирани тужбама. 

Mноги од њих кажу да су лакше издржали сва малтретирања, све жртве, али сталне тужбе, непрекидна суђења односе и енергију и време и новац. SLAPP тужбе (стратешке тужбе против учешћа јавности) су нови начин на који моћници бројним серијским тужбама настоје да зауставе активисте и новинаре да се баве јавним интересом, откривајући криминал, злоупотребе, уништавање природе. Ова пошаст бележи се и у бројним другим земљама. Дафне Каруана Галиција, новинарка са Малте, имала је 38 тужби које је нису зауставиле у разоткривању корупције у врху власти. На крају је убијена постављањем експлозива у њена кола. Употреба SLAPP тужби против новинара је присутна у јавности, али оне против бројних активиста и невладиних организација у унутрашњости невидљиве су у јавности. 

Често је тешко објаснити шта значи заиста SLAPP тужба. Овај филм документује и кроз примере објашњава механизам и разарајућу снагу овог новог облика притисака, цензуре, често правосудног насиља, над активистима, новинарима, узбуњивачима који настоје да својим текстовима или активностима штите јавни интерес, природу, слободу говора.  

„Максимално смо се бавили активизмом – а сада се максимално бавимо том институционалном борбом“, каже Владимир Божић из Мајданпека који је са својим удружењем Не Дам Ну Дао бори против уништавања природе од стране Зи Ђин корпорације. „Више проводимо времена по полицијским станицама и судовима него са својим породицама.“

Драгана Арсић из удружења Одбранимо шуме Фрушке горе, за племениту борбу за заштиту шума ове планине, добила је пет тужби, у којима је за њу тражена и казна затвора. 

Петар Живановић, бранећи свако стабло у илегалној сечи шуме на Фрушкој Гори, претучен је, одузет му је мобилни телефон и избрисани снимци. (Овим случајем бавио се и председник државе објавом да су насилници приведени и да ће бити санкционисани). 

Драган Дмитровић, активиста „Не дамо Старицу“, преживео је насиље, Никола Драгошановић каже да је у полицији бројао шамаре до 28, а после није бројао ударце по целом телу. 

Били су 100 дана у кампу-блокади и заштити планине Старица, која је штитила Мајданпек од додатног загађења са околних јаловишта. Потом су били 90 дана у затвору. И од тада до данас, по судовима небројено пута. 

„Нисмо бранили своју личну имовину, већ имовину државе Србије“ (Владимир Божић)

Слободан Швајнер, бавио се проблемом неодношења смећа у Кладову, под псеудонимом на друштвеним мрежама. Убрзо је разоткривен и кренуле су претње, и њему и другим активистима. Праћен од стране полиције, привођен. Коришћено је класично „вођење на пишање“, како би се, кроз тестирања на алкохол и наркотике, вршио притисак, а потом и намештани позитивни резултати. 

Аладин Паучинац из Новог Пазара је један од активиста који је за време епидемије короне водио протесте којима су тражене тачне информације из болнице о броју умрлих од ове болести, уверени да се прикривају прави резултати. Добио је 13 тужби у низу, које су касније спајане, али и после тог таласа, уследио је нови са тужбама. Претње на улици, које доживљава у присуству полиције, су језиве. Тужбе и претње постале су његов живот: „Циљ је био да ме сломе и да послужим као пример другима“. 

Новинарке и новинари редакције КРИК-а су најчешћа мета SLAPP тужби. У овом тренутку, више од 15 судских процеса који имају елементе SLAPP тужбије у току. Они су најчешћа мета политичара и њима блиских моћника. 

О разорности оваквих тужби говори Стеван Дојчиновић, главни и одговорни уредник КРИК-а: „До 2021. године најмање 10 пута смо тужени, али сваку тужбу смо на суду добили. Од 2021. се све променило и кренули смо да губимо поступке…"

Овај талас SLAPP тужби хоће да редефинише правила у новинарству: „Мислим да власт, која држи већину медија под контролом, не може да нађе начин да нас заустави и сада су нашли начин да кроз будуће судске пресуде успеју у томе.“ 

„У питању је системска, темељна, промишљена, диригована кампања против независних медија, јер је просто невероватно да сви они - Шапић, Никола Петровић, Колувија, користе исте методе“, сведочи Александар Ђорђевић новинар БИРН-а, редакције која има 5 SLAPP тужби.

Aна Тоскић Цветиновић из организације Парнери Србија каже׃ „Циљ је свакако застрашивање и притисак. Сасвим вам је јасно да је то тужба усмерена да престанете да извештавате или да се оглашавате о некој теми и мислим да је то осећај који је непогрешив.“

Својеврсни хероји су и адвокати који су саборци својих клијената. У филму говоре адвокати Михаило Павловић,  Кристина Тодоровић, као и Данијела Несторовић, адвокатица, али и народна посланица, која се и сама поред клијента нашла на мерама прислушкивања и праћења, иако има „двоструки имунитет“, и као законска заступница, али и као народна посланица. 

 Адвокатица КРИК-а, Круна Савовић, каже׃ „У неком сасвим нормалном ритму живота, поједине клијенте бих виђала много ређе. Уколико се заређају суђења после месец дана свакодневног виђања, када дође период у ком суд не ради у пуном капацитету, ви видите да вам та особа након неког времена недостаје. Имате потребу да проверите како је.“

Адвокати наглашавају и да не треба нови закон о SLAPP тужбама и да имамо институте против оваквих тужби. „Добар начин да се ова појава спречи јесте да се у сваком конкретном случају пође од тога шта је јавни интерес.“ 

Круна Савовић додаје׃  „Можете да наслутите да ће нека борба бити са оним исходом од кога се плашите. Али сте спремни да се борите. Па и пред институцијама ван ове земље, односно пред Европским судом за људска права.“

Ова суђења су дуга и исцрпљујућа, док се прође више инстанци протекне по неколико година и тек када се исцрпи свака могућност, преостаје тужба Европском суду за људска права. И нових неколико година. У случају тужбе Б92 против Србије коју је заступала Круна Савовић, а која је поднета 2016. године, пресуђено је у корист ове медијске куће тек 2023. године, а држава је морала да плати нешто више од 5.000 евра као накнаду штете и још 2.400 евра за трошкове поступка. За десетак година судског поступка. Свакако, новац није сатисфакција, већ правда, и установљавање судске праксе.

А за све актере из овог филма, заштита јавног интереса је изнад свега. И решеност да се боре до Стразбура, уз свакако огромне жртве. 

Ово је само део новинара и активиста који су обухваћени СЛАПП тужбама. Медији прате највише случајеве истраживачких новинара, али је веома важно да сваки случај у било којем делу земље буде равноправно третиран и да се о сваком SLAPP шамарању извештава, како би се и шира јавност солидарисала са заштитницима јавног тј. и њиховог интереса. 

Јелена Зорић је новинарка која је део заједнице,  која је веома цењена као непоткупљива, професионално снажна, без неких алтернатива. Доживела је све оно што никоме не бисмо пожелели, напад са више различитих претњи упућених њој лично, а потом и породици. Остала је незаштићена од стране институција. И наставила је још упорније да се бави новинарством, што иритира власт. Када сам је питао шта је на њу оставило највећи утисак у раду са жртвама SLAPP тужби, рекла ми је:

„Тек када сам почела да истражујем SLAPP над активистима, схватила сам да су размере SLAPP-а несагледиве."

Тај SLAPP на српски начин нису само парнични поступци, то је буквално прогон неистомишљеника, где је држава или највећи слапер или најозбиљнији саучесник.

Тамо негде по Србији, далеко од медијских рефлектора, активисти се изопштавају из друштва, са посла, хапсе, пребијају, углавном већ сиромашне људе покушавају да оглобе казнама, тако да их натерају у изгнанство, како би радили да исплате намете.

То је разарање појединаца, заједница и друштва у целини.

И кад је реч о новинарима - медијима, активистима, јасно је да је SLAPP механизам против слободе говора, заправо бруталан облик цензуре.

Јелена је прави избор БИРН-а да направи овај документарац. Она је сâма изложена оваквој врсти правног насиља. Драгана Жарковић Обрадовић је најбоље разумела оно што се њој и редакцији БИРН-а догађа. То што је направио Александар Ђорђевић својим истраживањима везаним за злоупотребе државе, тамо где је то најстрашније, на социјалним питањима, нема други одговор осим оног везаног за заверу и SLAPP оптужбу. 

Невероватни хероји пате данас у Србији од SLAPP тужби. Плаћају превисоке цене активизма, који можемо дефинисати као заштиту јавног интереса, па и саме Србије... И захваљујући Јелени и БИРН-у упознајемо оно што смо и знали, видели, али нисмо довољно снажно регистровали. Нисмо се солидарисали до краја са онима који су водили битке у наше име. Јелена и БИРН сведоче о разорној улози власти, доминантној, оној којој се све може, и индивидуалним херојима који пружају отпор и по цену сопствене егзистенције. 

Имамо среће да ти хероји постају наша свакодневница, да их је препуна Србија, јер само заједичком борбом за јавни интерес и кроз солидарност може доћи до промена система, без чега неће бити помака када је реч о заштити и од судских прогона, о чему говори "Шамарање". На крају филма није писало „наставиће се“… али је јасно да постоји још пуно примера са којима треба упознати јавност.

Наставиће се…

Пројекат "Систем превенције насиља и заштите новинара", спроводи АНЕМ са партнерима Инсајдер ТВ и Центар за развој локалних медија, а уз подршку Европске Уније и Балканског фонда за демократију.