Вести
11. 06. 2025.
Доживотни затвор због убиства истраживачке новинарке Дафне Kаруане Галиције
Пресудом четворици који су учествовали у убиству истраживачке новинарке са Малте, Дафне Kаруане Галиције, ипак није до краја окончана истрага овог злочина, за који је утврђено да је одговорна држава. У Србији никад нико није кажњен за убиство новинара.
Јучерашњим изрицањем казне, четворица чланова криминалне групе осуђена су на доживотни затвор због убиства новинарке Дафне Kаруане Галиције и адвоката Kармела Чиркопа на Малти.
Роберт Агијус, познат као Та’ Максар, и његов сарадник Џејми Вела проглашени су кривим због набавке бомбе која је постављена под аутомобил и убила новинарку Kаруану Галицију октобра 2017. године.
Суткиња Едвина Грима, образлажући доживотне казне затвора за Роберта Агијуса (41), Адријана Агијуса (46), Џејмија Велу (42) и Џорџа Деђорђа (62), истакла је да су оба убиства почињена са предумишљајем и да је суд узео у обзир какав су утицај на друштво имала оба злочина.
Овом пресудом је укупно њих шесторо проглашено кривим (раније су осуђена двојица). Сви су признали да су учествовали у убиству малтешке новинарке.
Тужилаштво је инсистирало да је Kаруана Галиција убијена „због бављења новинарством”.
Деђорђо и његов брат Алфред претходно су осуђени на по 40 година затвора, 2022. године, као непосредни извршиоци убиства малтешке новинарке. Они су под њен аутомобил подметнули и детонирали бомбу.
Бомба активирана с јахте
На почетку суђења обојица су тврдили да нису криви, да би касније признали кривицу у замену за блаже казне. Тада је јавност сазнала да су браћа Деђорђо и саизвршилац Винсет Мускат, најпре планирали да пуцају у Галицију. Бомбу је Џорџ Деђорђо активирао с јахте, надомак обале Малте.
Мускат је 2021. постигао нагодбу са судом о признању кривице, у замену за информације о злочину. Осуђен је на 15 година затвора.
Посредник Мелвин Теума такође је признао кривицу. Он тврди да је убиство наручио бизнисмен Јорген Фенеч.
Фенеч, тренутно на слободи уз кауцију, чека суђење по оптужбама за учествовање у убиству Kаруана Галиције. Он је осумњичен и за подмиц́ивање чланова малтешке владе. Против њега се води кривични поступак у вези са корупцијом и прањем новца заједно са бившим шефом јединице за борбу против прања новца Полицијских снага Малте.
Држава Малта одговорна за смрт новинарке
Позната малтешка истраживачка новинарка Дафне Kаруана Галиција убијена је 16. октобра 2017. године, када је експлодирала бомба постављена испод њеног аутомобила.
Две године касније, премијер Малте Џозеф Мускат поднео је оставку јер се испоставило да су његови блиски сарадници умешани у злочин.
Током истраге убиства, закључено је да је држава Малта одговорна за смрт новинарке.
У извештају објављеном 2021. године, Мускат је посебно истакнут због тога што је омогућио некажњивост за злочине. Његов кабинет колективно је проглашен одговорним за неактивност у периоду који је претходио атентату.
„То је створило атмосферу некажњивости, коју су стварали највиши ешалони администрације унутар Kастиље, чији су се пипци потом проширили на друге институције, попут полиције и регулаторних власти, што је довело до колапса владавине права“, наводи се у детаљном документу који има 437 страна.
„Држава би требало да сноси одговорност за атентат“, подвукли су у извештају пензионисани судија Мајкл Малија, бивши председник Врховног суда Џозеф Саид Пуличино и судија Абигејл Лофаро.
Дафне Kаруана Галиција имала је 53 године када је убијена. Три деценије је радила као новинарка. Чувена по истраживачком раду, била је оштра критичарка владе и без компромиса је упирала прстом у коруптивне радње малтешких политичара и других званичника.
Објавила је и информације на основу којих се бивши премијер Мускат доводи у везу са „Панамским папирима”, што је довело да расписивања превремених избора 2017. године.
|
У СРБИЈИ НИKО НИЈЕ ОСУЂЕН ЗБОГ УБИСТВА НОВИНАРА Данас, на дан када је 2001. године убијен новинар из Јагодине Милан Пантић, још једном ћемо се подсетити чињенице која би морала да буде дубоко узнемирујућа за свако друштво које држи до правде, слободе говора и слободе информисања – никада нико није кажњен због убиства Славка Ћурувије, Милана Пантића и Даде Вујасиновић. Четворица најпре окривљених и два пута првостепено осуђених за убиство Ћурувије 11. априла 1999, прошле године су правоснажно ослобођени оптужби. Убиство Пантића у Јагодини никада није било ни процесуирано, као ни смрт Даде Вујасиновић. Ни многи други тешки злочини против новинара нису доживели судски исход – као што је покушај убиства Дејана Анастасијевића 2007. године. Једино су одговорни за паљење куће новинара Милана Јовановића у затвору, али он ни шест и по година касније није на суду добио финансијску компензацију за претрпљену материјалну штету. |
Породица: Надамо се безбеднијем свету за новинаре
Поводом јучерашње пресуде, породица Kаруане Галиције је подсетила да је убиство Дафне „послало шокантне таласе кроз малтешко друштво који су ођекнули широм света” и истакла да се нада да ће казне бити „корак ка безбеднијем свету за новинаре”.
„Њено убиство створило је осец́ај у друштву да су људи који стоје иза овог злочина сигурни у своју некажњивост и да су институције које су дужне да штите њу и друштво заказале. За нас је Дафнина смрт губитак незаменљивог члана наше породице, али је за друштво Дафнино убиство било убиство новинара. Надамо се да ц́е данашње пресуде бити корак ка безбеднијем свету за новинаре тако што ће потенцијалним убицама сигнализирати да постоје тешке казне”, истакла је породица.
Уочи убиства, Дафне Kаруана Галиција била је мета бројних злонамерних стратешких тужби (СЛАПП). У тренутку када је убијена било је скоро 50 таквих тужби против ње, од који су пет биле кривичне тужбе за клевету. Неке од њих су одбачене, али су 34 остале активне против њене имовине и након убиства.
Тужбе које су поднели богати или моц́ни појединци, са циљем да је застраше и уц́уткају, користец́и скупе и дуготрајне судске поступке, изазвале су револт. Довели су и до кампање за усвајање анти-СЛАПП директиве Европске уније.
„Дафнин закон“, како је колоквијално назван, ступио је на снагу априла 2024, шест и по година од њеног убиства.
Директива поставља минималне стандарде за заштиту новинара, активиста, научника и других који раде у интересу јавности од злоупотребе судских процеса широм ЕУ.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.