Вести
06. 06. 2025.
ИФЈБлог: Случај Даде Вујасиновић и завера ћутања у Србији
Шта ако те пси рата убију и затим лажирају као да си извршила самоубиство? Шта се прљава машинерија користи да баци сенку на твоје истините текстове тврдећи да са тобом „нешто није у реду“? Залепило би се. Ти си жена. Шта ако крвожедни паклени пси прошлости, тако и даље живи међу нама, поставе сценарио по којем је једини исход истраге твоје смрти – застарелост, протоком времена?
Њено име било је Радислава Дада Вујасиновић. Њено презиме је било — храбра новинарка.
Извештавала је са ратишта у Босни и Херцеговини за магазин „Дуга“ о рату и организованом криминалу којем је сведочила. Имала је само 30 година када је пронађена мртва 8. априла 1994. године у свом стану, у Улици трећи булевар број 118, на Новом Београду.
Њена породица и пријатељи никада не нису сложили са званичном верзијом, да је уперила ловачку пушку себи у груди и пуцала. Стално инсистирање на транспарентној истрази, откривању починилаца и налогодаваца и подизању оптужнице водило је само у ћорсокак. Услед протока времена и очигледних опструкција, ове године је потрага за истином изгубила сваку правну шансу.
Застарелост је коначна.
Из црне кутије Србије, у којој је од почетка 2025. године регистровано 128 напада и притисака на новинаре, према подацима Независног удружења новинара Србије (НУНС), и уз апсолутну некажњивост за убиства новинара између 1994. и 2001. године — нада у истину одавно је испарила.
Криминална хоботница
„Током ратова деведесетих, готово цела медијска сцена у Србији подржавала је верзију тадашњег председника Слободана Милошевића: Србија није у рату, криви су увек Хрвати и Бошњаци. Дада је рођена у Босни и савршено је разумела средину у којој је избио рат. Одмах се пријавила да извештава са ратишта, што је тада било врло необично. Била је веома млада, “ присећа се Весна Малишић, дугогодишња уредница, новинарка и Дадина пријатељица:
„Није ишла на фронт да извештава о рату, већ да прикаже живот.“
Када говоре о Дадином извештавању, српски искусни новинари увек истичу њену тачност, приповедачки стил и способност да прикаже зло, грех, подлост и суровост рата.
То нису били извештаји новинарке која је седела на српској страни и само бележила злочине „других“. Њено перо је сведочило о судбинама људи.
„Дада је открила шта рат доноси људима и како се успоставља криминална хоботница која прелази границе између „наших” и “њихових”. Врло брзо је почела да прише о томе како се идеали продају за разне ствари. Тајне службе су одиграле виталну улогу у стварању те криминалне хоботнице организујуц́и више паравојних и криминалних група. Њихове пипке осећамо и данас, али у мирнодопској верзији.“, објашњава Весна Малишић, главна и одговорна уредница независног недељника “Радар” и истиче:
„Дата је писала о Ердуту (месту где су припадници Српске добровољачке гарде починили злочине и имали обуку). Писала је о генералима који доносе сулуде одлуке, о хаотичним пуцњавама српских паравојних јединица које су доводеле до тога да Срби буду повређени. Њене приче су доносиле стварност живота у рату, а она није затварала очи пред оним што су сами Срби чинили. Приказала је целокупну слику”.
Када је цензура њених текстова почела, одустала је од извештавања са ратишта и фокусирала се на Санџак.
„Тамо је, по мени, наишла на оно што ју је коштало живота. Није то био “класичан” шверц, који је окупио Србе, Хрвате и Бошњаке. То је била државна корупција. Тајне службе су препродавале оружје без обзира на националност купца. Дада је о томе објавила текст, али много тога није могла да објави“, каже Весна Малишић.
Зелена фасцикла
Дада је живела под сталним претњама. Дању су стизале у редакцију, ноћу на кућни телефон. Једном приликом је мртва птица остављена у њеном аутомобилу, као јасна и порука са циљем да засташи. Претио јој је и Жељко Ражнатовић Аркан, вођа паравојне Српске добровољачке гарде.
„Договориле смо се да се нађемо, али се није појавила. Увече ме позвала њена мама у паници. Кренули смо у потрагу“, сећа се Весна Малишић.
Дадин дечко ју је пронашао како лежи на поду дневне собе, 20 цм од фотеље у којој је на смрт искрварила.
„Полиција је дошла без истражног судије, што је незамисливо.
Првобитна полицијска истрага је закључила да се убила. Међутим, на основу положаја тела било је сасвим јасно да то није могао бити случај. Поред ње је постављена дугачка пушка. То би значило да је сама пуцала, крварила на фотељи, а затим се померила на под. Штавише, постојали су и други детаљи који су указивали на убиство, попут косе која је пронађена иза фотеље. Али они који су истраживали случај журили су да га затворе“, истиче Малишиц́ и подвлачи:
„Родитељи су се лавовски борили да се случај поново отвори, али је било јасно да држава то не жели. Чим је њена мајка ушла у стан, прва ствар коју је тражила била је зелена фасцикла са документима које је њена ћерка прикупљала. Дада је имала снимке бројних разговора, укључујући оне са припадницима тајних служби. Много тога је нестало. Сигурно, Дада их није бацила.“
Веран Матић, председник Комисије за истраживање убистава новинара, каже да је случај Даде Вујасиновић за истраживање, јер су и полиција и тужилаштво су одмах закључили да је реч о самоубиству. Ипак, породица је ангажовала вештака који је то оспорио и закључио да је реч о убиству.
„Комисија је тражила материјалне доказе који су сакупљени на месту злочина 1994 и укључивање спољних експерата који би истражили случај. Уследио је низ лоших истражних радњи: полиција је саопштила да је овај досије нестао. Након нашег инсистирања на утврђивању одговорности, пронађена је кеса са доказима.
Држава је платила вештачење у Националном форензичком институту у Холандији, а закључак је био да нема довољно доказа да се утврди како је дошло до Дадине смрти: Могло је бити убиство, самоубиство или несрећа”.
Након тога, све везано за истрагу је обустављено.
„То је велика завера ћутања“, каже Матић. „Њена смрт повезана је са врхунцем мрачних злочина у име режима Слободана Милошевића, синергија државне безбедности која је формирала паравојне јединице, паравојних формација чији је симбол био Аркан, и конфликта и неспособности војне команде. Мој утисак је да су сви они заједно утицали на смрт Даде Вујасиновић”.
„На крају, то је тријумф дубоке државе. Савест нико неће имати. Ти системи су толико сурови да их управо та суровост спречава да икада проговоре. И ми и даље живимо с тим“, закључује Весна Малишић.
Дада је убијена
Некажњивост злочина из прошлости ствара терен за насиље у садашњости.
Осврћући се, Матић примећује да га ескалација насиља и претњи у Србији подсећа на време када су убијени Дада Вујасиновић, Славко Ћурувија и Милан Пантић. Веома је забринут је да би се слични напади могли поновити.
Ми проповедамо — новинари морају бити тачни, објективни и непристрасни.
Ми бележимо — док извештавају о корупцији, новинари трпе претње и ризике.
Ми шапућемо - Сагните главу. Новинар је убијен.
Европска федерација новинара (ЕФЈ) је на својој скупштини 2025. усвојила резолуцију о некажњивости, све већим претњама и нападима на новинаре у Србији. Делегати из целе Европе изразили су озбиљну забринутост због раста физичког и других врста насиља над новинарима у Србији, укључујући илегални дигитални наџор, док полиција често остаје пасивна или хапси новинаре уместо нападача.
У европској Србији, њено име било је Радислава Дада Вујасиновић.
Како би се данас презивала?
Не смемо заборавити. Морамо бити јединствени. Морамо деловати.
Овај чланак је написала истраживачка новинарка Јелена Л. Петковић. Она се дуги низ година бави борбом против некажњивости за злочине над новинарима и током многих година је спроводила истраживања о убиствима и нестанку новинара на Косову. Обавила је интервјуе са више од 200 саговорника: рођацима, колегама, познаницима и члановима међународних мисија, откривајуц́и нове информације о нестанцима и убиствима.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.