Вести

15. 04. 2025.

Извор: Н1

Уредник српског сервиса Гласа Америке: Обуставу рада ауторитарни режими користе за пласирање лажних вести и дезинформисање вишемилионске публике

Протекло је месец дана откако Глас Америке (ВОА), један од ентитета Америчке агенције за глобалне медије (УСАГМ), не производи радијске, телевизијске и мултимедијалне садржаје, на основу одлуке америчког председника Доналда Трампа о смањењу бирократије у седам федералних агенција.

Више од 1.300 новинара те америчке медијске агенције, обавезне да извештава објективно и непристрасно, онемогућено је да приступи седишту Гласа Америке у Вашингтону и обавља свој посао.

Дужност Гласа Америке је, према америчком закону и Повељи из 1976. да буде поуздан извор тачних, објективних и свеобухватних информација, да представља америчко друштво у целости, политику коју воде Сједињене Државе, као и дискусије и мишљења у вези са тим. Једна од идеја водиља је залагање и борба за слободу медија широм света.

“Последице, пре свега, трпи наша публика: 360 милиона људи, који су се сваке недеље ослањали на Глас Америке да добијају тачне и проверене вести, избалансиране садржаје и који су без тога већ месец дана. То су жене у Авганистану, фармери у Африци, активисти у Русији и Мјанмару, као и сви они доносиоци одлука широм света који се истовремено суочавају са огромним приливом дезинформација, које шире амерички непријатељи”, објашњава уредник српског сервиса Гласа Америке Братислав – Браца Ђорђевић, новинар те медијске агенције дуже од двадесет година.

“Нема никакве дилеме ко већ попуњава тај простор, ауторитарни режими имају разрађен систем и огромна финансијска средства која им омогућавају да шире лажне вести и дезинформације. Погледајте колико су кинески и руски прорежимски медији славили обуставу рада Гласа Америке”, указује Ђорђевић на последице једномесечног прекида емитовања програма на готово педесет светских језика у најмање стотину земаља.

Н1: Да ли се то, у неку руку, може сматрати опасним и зашто?

Ђорђевић: Пре свега морам да напоменем да овде говорим у своје име и не представљам ставове Гласа Америке, али одговор на ваше питање је – апсолутно. У данашњем свету, у којем су слобода медија и људска права у константном паду из године у годину, Глас Америке је деценијама објављивао веродостојне садржаје на језицима на којима су такви садржаји били недоступни. На тај начин је доприносио ширењу слободе медија, која је апсолутно кључни сегмент слободних, отворених, демократских друштава – која су природни савезници Сједињених Држава.

Н1: Запослени се нису лако помирили са потезом америчке администрације образложеним, између осталог, тврдњама да је реномирана медијска агенција у ствари “Глас радикалне левице”, а њени новинари „симпатизери терориста“, „претња америчкој националној безбедности“ и „корумпирани расипници“. Реаговано је тужбама, шта је познато у вези са тим процесима?

Ђорђевић: Најважнија одлука за сада донета је 28. марта у Њујорку, када је судија привремено суспендовао одлуку Америчке агенција за глобалне медије (УСАГМ) да отпусти 550 радника ангажованих по уговору. Захваљујући тој одлуци, наше колеге су задржале посао, али су као и 800 федералних службеника, стављене на административно, плаћено одсуство. Нико од нас нема приступ службеним мејловима и згради у којој се налази седиште Гласа Америке још од 15. марта и иницијалне одлуке УСАГМ-а о административном одсуству. Поред тужбе коју је поднело шест новинара и један званичник ВОА, на основу које је судија у Њујорку донео одлуку и спречио отпуштање 550 контрактора, постоји још једна у којој је један од тужитеља актуелни директор Гласа Америке Мајк Абрамовиц. У међувремену, тужба из Њујорка пребачена је у Вашингтон, и обе ће истовремено разматрати исти судија, у четвртак 17. априла. Обе тужбе имају исти циљ, да се 1.350 запослених у Гласу Америке врати на посао и настави рад једног од ретких медија који је законом обавезан да буде фер и избалансиран. Бројне организације и појединци из различитих сегмената друштва који се боре за Глас Америке и његове раднике, потврђују да је Американцима и те како стало до владавине права и Устава, на којем је засновано независно правосуђе. Уверени смо да ћемо имати фер третман пред судом.

Н1: Ко су новинари Гласа Америка, има ли утемељења у тврдњама америчке администрације, али и Кери Лејк – званичнице УСАГМ, којој је поверено задужење да расформира ту медијску агенцију?

Ђорђевић: Ако говоримо о тврдњама да је Глас Америке “Глас радикалне левице” или да се разбацује новцем пореских обвезника, нема никакве дилеме да су те тврдње неутемељене и штавише злонамерне. Ми запослени сматрамо да је УСАГМ предузела незаконите кораке против Гласа Америке јер се доживљава да је ВОА преносио вести које нису биле у складу са ставовима администрације. Бројни примери које је администрација навела у свом саопштењу врло лако су побијени у чланку утицајног Вашингтон поста, само неколико дана касније. У нападима на Глас Америке у вези са новом зградом у Вашингтону, у коју је наша медијска куће требало да се пресели, било је мноштво нетачних и непотпуних информација, које је у уводнику конзервативног Вол стрит журнала побила доскорашња лидерка УСАГМ Аманда Бенет, која је до 2016. била и директорка Гласа Америке. А када је реч о ефикасности, ево једног податка који можда најбоље илуструје колико се новац не троши “беспотребно”. Годишњи буџет Гласа Америке је 260 милиона долара. За сваки потрошен милион, Глас Америке допире до милион и 400 хиљада људи, што је између 6 и 38 пута више него било која друга водећа америчка медијска организација.

Н1: Знатан број новинара Гласа Америке у Сједињеним Државама ангажован је на основу радних виза и програма размене медијских стручњака. Шта би за њих значио могући прекид радног односа, а самим тим и престанак валидности радне визе – ако се има у виду да се, између осталих, ради о руским, украјинским, кинеским, иранским или корејским медијским радницима чије државе, према подацима реномираних међународних посматрача, учестало крше елементарна људска права и медијске слободе?

Ђорђевић: Врло је јасно шта би то значило за њих. Међу 550 радника који раде по уговору, у Гласу Америке је 47 новинара који су у Сједињене Државе дошли захваљујући програм размене познатом као Ј1, и они су у процесу добијања боравишне дозволе, такозване “зелене карте”. Осморо њих су из земаља у којима би им слобода, па чак и живот, били у опасности уколико би се тамо вратили, међу њима су новинари из Русије, Белорусије или Бурме (Мјанмара). У овом тренутку 10 новинара организација које су заједно под контролом УСАГМ-а налази се у затворима у различитим државама света. Ово су наравно најтежи случајеви, али међу тим радницима који раде по уговору, новинарима на Ј1 визама, чији је останак у САД и те како угрожен, има и оних који су подигли своје породице, супружнике и децу из својих домовина и дошли у САД да поштено раде веома важан посао, као и оних који су то исто урадили без породица. Сви они заједно учествовали су до пре месец дана у мисији која, бар ја верујем, има изузетно много смисла и радили свој посао поштено и неретко изузетно. Нико од њих не заслужује да буде у овој ситуацији.

Н1: Уредник сте програма за Србију и Црну Гору, једног од најдуговечнијих језичких сервиса Гласа Америке, проистеклог из некадашњег југословенског сервиса – основаног марта 1943. године. Шта пружате публици у Србији – деловима Косова, у Црној Гори, Босни и Херцеговини и Северној Македонији?

Ђорђевић: Волим да верујем да наша публика захваљујући нама боље разуме Америку. Америчко друштво, америчку политику, економију, односе између САД и држава Западног Балкана. Ја сам овде више од 20 година, мислим да смо се много променили у том периоду, прешли смо пут од сервиса који је почивао на радијским емисијама и телевизије која је више била радио са сликама до модерног мултимедијалног сервиса који се ослања на дигиталне медије, садржаје на друштвеним мрежама и укључења уживо у програм различитих станица у региону, како бисмо допрли до публике која жели да нас прати.

Н1: Шта је тој публици сада ускраћено?

Ђорђевић: Све оно што и публици у другим деловима света. Истраживања наше публике показују да 80 одсто оних који вести добијају од Гласа Америке верују да се ради о тачним и провереним информацијама. Један од угледних портала који оцењује извештавање медија (Медиа Биас Фацт Цхецк) описује Глас Америке као “најмање острашћен” и “високо” заснован на чињеницама. Процес који сваки текст или прилог пролази у Гласу Америке је изузетно ригорозан, два уредника прегледају све садржаје, а код сваке приче у вези са Сједињеним Државама обавезан је и преглед уредника за баланс. Они који нас критикују требало би да узму и прочитају вести које смо објављивали свих ових година. На располагању им је садржај на скоро 50 језика и сав наш рад је потпуно јаван.

Н1: Зашто је, према вашем мишљењу, важан неометан наставак рада српског сервиса Гласа Америке, али и Гласа Америке у целини?

Ђорђевић: Ограничићу се на Глас Америке у целини, иако је српски сервис свакако важан део целокупне организације. Могу да кажем да смо моје колеге и ја изузетно поносни на Повељу Гласа Америке којом је наша уредничка независност у потпуности гарантована законом. Ова кућа више од 80 година преноси вести публици широм света, укључујући и земље где је слобода говора угрожена или где се грађанско друштво налази на удару. Финансирају нас амерички порески обвезници, али уредничка независност гарантована је законом, Повељом, коју је 1976. потписао председник Џералд Форд. Повеља обавезује Глас Америке да новинари буду “тачни, објективни и свеобухватни” и да представљају “целу Америку, не само један сегмент америчког друштва”. Нема говора о острашћености и било чему радикалном у послу који обављамо у Гласу Америке. Закон нам то не дозвољава.