Вести

18. 03. 2025.

Аутор: Peter Kokai Извор: VOICE

Сента: Притисци, вербални испади – па „информативни разговори” у полицији

(Не)могућности независних медија унутар мађарске заједнице у Војводини

Ако би једном речју требало да се опише однос политичке елите унутар мађарске заједнице у Војводини према независним медијима, онда би та реч била: игнорисање.

Не слати позиве на конференције за новинаре, не одговарати на питања послате мејлом или другим каналима комуникације, не одговарати на захтеве за интервјуе… То су очигледно у виду инструкција дали челници Савеза војвођанских Мађара (СВМ) на неком партијском скупу или консултацији, јер се у том погледу на упадљиво сличан начин понашају све општине, челници општина, установе и јавна предузећа у којима СВМ има неку улогу. Треба се понашати као да ти новинари и ови медији и не постоје, то је најлакши начин да избегнете непријатна питања и да не буде никаквих проблема.

Наравно, ово није тако јединствен случај, исти је типичан за целу Србију када је у питању однос владајуће странке према независним медијима. Унутар мађарске заједнице у Војводини, међутим, овај приступ има још неколико додатних, особених специфичности.

Једна је да се потпуно иста реакција може приметити од стране разних културних институција, цивилних организација, удружења, библиотека, па чак и спортских организација. Ове организације у принципу немају везе са политиком, или не би требало да имају везе са политиком, али међу њима и оне у чијем руководству СВМ има одлучујућу улогу, или су финансијски зависне од странке, такође не шаљу позиве на сопствене догађаје, а нерадо разговарају са независним медијима.

Други је економски притисак, којим се покушава онемогућити рад независних медија у економском смислу. Сарадници Фондације Слобода штампе, која је издавач портала „Слободни Мађар со” (Сзабад Magyar Сзó), суочили се са неколико случајева када је потенцијални оглашивач на нашу понуду одговорио: „Немојте се љутити, али не смем да се оглашавам код вас, јер тада нећу добити подршку на конкурсима“. Они храбрији су можда и дали нешто кеша, али су рекли да се не усуђују да то иде преко банке, јер онда „има трага“, а било је и оних који су рекли да можемо фактурисати оглас, али да сам оглас боље да не објавимо. Другим речима, поново се намеће јасно упутство СВМ-а да се код нас не могу оглашавати они предузетници и она предузећа, који на неки начин припадају партијском конгломерату.

Циљ треће специфичности је опет да се одсеку финансијска средства доступна независним медијима, овога пута (зло)употребом законом предвиђених могућности. Највиши орган самоуправе Мађара у Војводини, Мађарски национални Савет (који је у потпуности под утицајем СВМ-а, јер кандидати ове странке представљају сваког појединог члана 35-члане организације) има право да се изјасни о конкурсима за производњу медијских садржаја на мањинским језицима расписаним на општинском, покрајинском и републичком нивоу, а надлежна комисија Савета редовно не подржава предлоге пројеката Фондације Слобода штампе на овим конкурсима.

А ако, мимо свега овога и упркос свему, независни медији и даље раде, онда  понекад долази до вербалних испада и агресије председника СВМ-а. Најновији пример за то је објава Балинта Пастора на Фејсбуку, када је „Слободни Мађар со” анализирао резултате СВМ-а на општинским изборима на начин који му се није допао.

„Мене народ није ни хтео да осуди”

У Сенти, као и у другим градовима насељеним Мађарима, притисак на независне медије и независне новинаре ретко доспева у фазу SLAPP-tužbi, или бар јавност не зна о томе. Међутим, постоје примери да државни органи предузимају мере против представника медија. У конкретним случајевима овај државни орган је полиција.

У новембру 2021. године грађани Сенте су се прикључили блокадама саобраћајница широм Србије, а против копања литијума у долини Јадра и против пословања мултинационалне компаније Рио Тинто. Демонстранти су блокирали мост преко Тисе, а међу њима је била и спољна сарадница редакције „Слободног Мађар соа“ новинарка и фотографкиња Мина Делић.

„Дан након блокаде полицијски инспектори су ми куцали на прозор и уручили ми позив на разговор са начелником полиције у полицијској станици у Сенти”, прича наша саговорница, која је поред тога што ради као новинарка на локалу, и еколошка активисткиња. 

Она је поделила информацију о блокади у њиховој еколошкој Фејсбук групи, и иако није била једина, а ни прва која је ову информацију објавила, верује да је вероватно то разлог због чега је полиција сматрала да је она организаторка блокаде.

„Била сам поприлично узнемирена, јер ми није било јасно шта се дешава. Остали присутни на блокади су добили прекршајне пријаве због задржавања на коловозу, и такву пријаву сам и ја очекивала. Уместо тога, позвана сам на разговор. Пре него што сам отишла у станицу, консултовала сам се са Удружењем новинара Србије, чији сам члан. Речено ми је да не дајем никакву изјаву. Тако сам и учинила. Након што сам одбила да дам изјаву о томе да ли сам организаторка или не, и након што сам рекла да ћу се изјаснити искључиво пред судом, то је стављено у записник. Кључно питање које су ми поставили било је заправо где радим и у том питању сам осетила претњу одређеним притисцима на радном месту или неким отказом. Срећом, ја сам независан новинар у сваком погледу те речи. Штавише, повремено радим у иностранству као фрееланце фотографкиња, и то све пријављено и легално, тако да је та претња као метод уцене и ућуткивања пала у воду”, прича Мина Делић.

Ипак, тадашњи начелник полицијске станице је тврдио да имају „доказе да је она организаторка блокаде”.

„Оно што је занимљиво јесте да ми те такозване доказе нису показали, а није ни могло бити конкретних индиција да сам ја организаторка. Колико сам проценила целу ситуацију, неко се досетио да ме казни што сам од 2020. године била превише гласна на локалу, моје име се превише појављивало у медијима, како моји новинарски текстови, тако и моје активистичке изјаве. Све је почело сечом дела плавне шуме код градске плаже у Сенти, марта 2020. Том приликом се дигла велика прашина у локалној самоуправи обе општине, Сенте и Чоке. Такође, приватно сам добила информације да су се наљутиле ’велике газде’ на покрајинском нивоу. Сматрам да је све то довело до тога да ме коначно ’ухвате’ за било шта и да ми лупе тужбу, а све у циљу застрашивања”, наводи Мина Делић.

Она каже да се у почетку уплашила, јер јој се тако нешто никад није десило у животу, али убрзо се снашла, и повезала се са различитим невладиним организацијама.

„Додељен ми је одличан адвокат из YUCOM-a, а у моју одбрану се укључио и УНС, који је упорно засипао телефонским позивима сенћанску полицију, тужилаштво и суд. Велику подршку сам добила и од уредништва Фондације Слобода штампе, за коју пишем већ пет година. На крају овог процеса стигла ми је ослобађајућа пресуда. У њој је писало да сам ослобођена ’у име народа’. Смешно је то, заправо, јер мене народ није ни хтео да осуди, него корумпирани режим и његови разни инвеститори покушавају да осуде народ”, коментарише случај Мина Делић.

Активиста који брани себе пред судом

Борис Зец је познати активиста у Сенти, а уједно и спољни сарадник портала „Слободни Мађар со”, познат по svojimm коментарима у ироничном стилу. Њега је тражила полиција поводом најновијих студентских и грађанских протеста широм Србије, који су имали свог од‌јека и у Сенти.

„Обично суботом одржавамо протесте у Сенти и подржавамо захтеве студената. На једним од наших последњих демонстрација, испред седишта месне организације Српске напредне странке сачекао нас је провокатор, бивши погребник, гробар, по сопственом признању. Назвао нас је лоповима и вређао на разне начине. Учесници протеста су, наравно, узвикивали и све се претворило у прилично гласну свађу. Пошто је цео догађај снимљен на видео снимку захваљујући локалном извештачу „Слободног Мађар соа”, који је објављен у јавности, то је вероватно послужило као основ да ме полиција посети, пошто се и ја видим на снимку, јер сам био физички најближи тој особи. Следећег јутра испред мог стана била су два инспектора у цивилу и замолили су ме да одем у полицијску станицу на разговор. Морам да кажем, коректно су се понашали, рекли су ми да процедура није обавезна, али ја сам рекао да ћу радо ући и изнети свој став. Тако се и десило, моја изјава је узета на коректан начин, па су ми уз кафу објаснили, да они имају обавезу да прођу кроз ову процедуру, јер су добили упутства одозго и цео случај иде на суд. Још нисам добио судски позив, тако да не знам више детаља, али свакако идем на суђење”, рекао је Зец.

Иначе, Борису Зецу ово није први случај са судом. Он је кажњен са 5.000 динара приликом раније поменутог затварања моста. Међутим, није платио казну, случај је завршио на суду, где је Зец победио. Током ових судских поступака никада не ангажује нити тражи адвоката јер, како каже, као дипломираном правнику није му потребна правна помоћ – може самог себе да одбрани.