Вести
12. 03. 2025.
РЕМ није покренуо поступак против Пинка упркос анализи сопствене стручне службе
Стручна служба РЕМ-а је оценила да је Тамара Скроза из дана у дан на Пинку без основа „постављена у контекст особе која позива на убиство председника“ и на „ликвидацију политичких противника“. За службу РЕМ-а ово представља распиривање нетрпељивости према новинарки и може представљати претњу, али не и за Савет РЕМ-а, који је једногласно одбио поступак против Пинка
Када је Савет Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) прошле јесени одлучио да не покрене поступак против Телевизије Пинк због бруталне кампање против новинарке Тамаре Скрозе – учинио је то супротно анализи и мишљењу сопствене стручне службе, сазнаје Славко Ћурувија фондација.
Експресно. Без икакве расправе.
Претходно лето обележили су лажни написи и таргетирање Скрозе. Пратили су њено гостовање у емисији „Да сам ја неко“ на Телевизији Н1. Говорећи о Петом октобру, Скроза је тада изразила уверење да је земља после промене власти 2000. требало да изгледа другачије:
„Да је та ноћ била другачија и да смо се пробудили у једној другачијој Србији, Србији без неких људи, мислим да би ово данас било сасвим друга прича, а ми заправо живимо деведесете.“
Пинку (или већ неком другом) је то било сасвим довољно.
Злонамерно је интерпретирана једна реченица и на ружичастој телевизији завртела се застрашујућа кампања. Прикључила се читава лепеза режимских новинара, аналитичара и интернет прегалаца.
Укратко: измислили су да је заменица главног уредника Фонета и чланица Савета за штампу позивала на масовна убиства људи из врха власти деведесетих. Укључујући актуелног председника Александра Вучића (којег није ни поменула).
У више таблоида појавио се идентичан наслов: „Вучића је требало убити још у ноћи између 5. и 6. октобра!“
Славко Ћурувија фондација (СЋФ) пријавила је случај РЕМ-у, али то није много променило ствар.
Распиривање нетрпељивости које може представљати претњу
Међутим, оно што се данас зна јесте да је Служба за надзор и анализу РЕМ-а заиста прегледала укупно девет емисија на Пинку (емитованих у јулу 2024).
У документу у који је Цензоловка имала увид ова стручна служба установила је како је објављиван садржај у којем је новинарки „приписана изјава коју она очигледно није дала“.
Оцењује се да је Скроза без основа „постављена у контекст особе која позива на убиство председника“ и на „ликвидацију политичких противника“. Ово, како кажу, „представља распиривање нетрпељивости“ према конкретној особи и „може представљати претњу“.
У стручној служби РЕМ-а закључили су да се ради о говору мржње и да није у складу с Правилником о заштити људских права у медијима. Предложили су покретање испитног поступка.
Савет РЕМ-а је предлог брзопотезно одбио. Ни на који начин нису образложили одлуку. Нити су се даље бавили том телевизијом блиском режиму.
|
А кампања је била – кратка и жестока. Против Тамаре Скроззе синхронизовано су деловали државни функционери, телевизије с националном покривеношћу, прорежимски таблоиди и аналитичари. Већ је било прошло скоро два месеца од емисије „Да сам ја неко“ у којој је Скроза гостовала (емитована из два дела 3. и 4. јуна), када се у Новом јутру на ТВ Пинк, код водитеља Предрага Сарапе, појавио министар унутрашњих послова Ивица Дачић. Он је тад казао како литијум „уопште више није тема”, него „се расправља сада о Вучићу. За Скрозину изјаву му је, каже, „синоћ неко јавио”. У само десет минута, на порталима трију таблоида појављују се текстови са идентичним насловом: „Вучића је требало убити још у ноћи између 5. и 6. октобра 2000. године!“. Порука је послата. Скроза је „опозициона новинарка“ која је „индиректно поручила да је људе из власти требало побити током преврата“. Централна информативна емисија ТВ Пинк истог дана нетачно је цитирала њену изјаву. Надовезао се и гост – власник и уредник Информера Драган Ј. Вучићевић. Следећег јутра на трафикама се продавао нови број тог таблоида, с насловном страном: „Тајкунски медији жале што није било грађанског рата”. Код Сарапе је гостовао народни посланик СНС Владимир Ђукановић. По њему, Скроза је пожелела „ликвидацију политичких противника”. Он је оценио и да постоји „лажна елита”, која се „залаже да све оне који другачије мисле треба побити”. Трећег дана на сцену је ступило Министарство информисања и телекомуникација. У саопштењу које је потписао министар Дејан Ристић, новинарка Скроза се наводи као пример за „манифестацију говора мржње и отвореног позива на насиље“, па и на „убиства неистомишљеника којима је испуњен наш јавни простор”. Током кампање реаговале су бројне организације: Међународна и Европска федерација новинара, Репортери без граница, ОЕБС, Коалиција за жене у новинарству. Велики број појединаца новинарку је подржао кроз кампању „Скроз уз Скрозу”. Млади новинари и новинарке – укупно 52 полазника свих девет генерација Школе дигиталног новинарства – затражили су заштиту за своју учитељицу медијске етике. |
Чему онда служи Савет?
„Ово сазнање нити ме радује нити ме забрињава. Заправо, одлука служи да се одржи један статус кво“, каже за Цензоловку Тамара Скроза.
„Као грађанка, задовољна сам када видим да у РЕМ-у ипак постоји неко ко савесно ради свој посао. Тако да могу рећи да сам с те стране доживела неку врсту сатисфакције, да знам да сам била у праву. Како ја сама тако и људи који су ме подржавали.“
Скроза, с друге стране, осећа пораженост и запањеност због чињенице да Савет РЕМ-а није поштовао мишљење сопствене стручне службе.
„Поставља се питање чему онда служи Савет. Да ли да слуша своје стручне службе или да ради онако како им се каже и у складу с тим донеси одлуке? С једне стране постоји задовољство и сатисфакција, а с друге констернација вишегодишњим начином рада савета РЕМ“, додаје она.
Четири месеца су студенти жртве
Скроза упозорава да се таргетирање и угрожавања безбедности кроз медије константно понавља.
„Видимо гнусне кампање против студената који протестују. Оних који нису вође протеста, али су препознати као они који су се у јавности истакли више од других. Четири месеца ти студенти су жртве. Савету за штампу поднето је више жалби студената на кампање које се воде у таблоидима, као и у електронским медијима.“
Скроза је раније изјавила да се током прошлог лета дешавало нешто што је њу и њену породицу, како је рекла, „угрожавало врло конкретно и егзистенцијално“.
Како је тада описала, на сличне оптужбе никад није одговарала судским тужбама, али да су „у овако екстремној ситуацији оне једино исходиште“.
„Да, најавила сам тужбе, разговарала сам с адвокатом, али до тога није дошло. Пре свега захваљујући мени самој. Нисам имала снаге за тако нешто. Нисам хтела да се тиме бавим, а сад се на неки начин и кајем због тога“, објашњава Скрозза.
„Не знам има ли уопште сврхе трошити себе на такве ствари. За друштво је сигурно добро да се воде такви поступци, али за жртву је заиста тешко.“
|
ИМА ЛИ РЕМ-а ПОСЛЕ САВЕТА? Члановима Савета РЕМ-а мандат је истекао у новембру прошле године. То практично значи да је јавна сцена у Србији остала без важног тела које – у теорији – регулише електронске медије. Истек мандата тако је послужио РЕМ-у да СЋФ обавести како управо због тога не може да одговори на њихове захтеве. Наводно, Савет „доноси све акте из делокруга рада Регулатора укључујући и доношење аката из области обезбеђивања јавности рада Регулатора’“. У СЋФ су такав одговор назвали „бесмисленим“. Барем на папиру, иако нема Савет, РЕМ као институција и даље постоји. Поједини представници власти, па и људи из самог РЕМ-а, у више наврата истицали су да друге службе овог тела настављају несметано да раде. Цензоловка је раније писала о томе како РЕМ масовно одбија да одговори на захтеве за приступ информацијама од јавног значаја и тиме избегава законску обавезу да његов рад буде транспарентан. Све под истим изговором да је Савету истекао мандат. Повереник за информације од јавног значаја касније је установио да је такав одговор РЕМ-а неоснован. |
Савет РЕМ-а једногласно против своје стручне службе
Кампање је, дакле, кренула на Пинку и одатле се проширила.
Шта је РЕМ на све то имао да каже? Не много тога.
Из јединог јавно доступног документа – записника са седнице – може се сазнати само да је Савет, на предлог тадашње председнице Оливере Зекић, једногласно одлучио да нема места покретању поступка против Пинка.
Регулаторно тело, кажу, не поседује документ с одлуком о непокретању поступка. Као разлог наводе да законима „није предвиђена обавеза Савета да израђује писмени отправак одлуке у случају када одлучи да не покрене поступак по пријави“.
Наводе и да РЕМ „не поседује засебан документ о садржини дискусије“. Јасно, „јер исте није било“.
О свему овоме Славко Ћурувија Фондација (СЋФ), као подносилац пријаве, кратко је обавештена, без икаквог додатног образложења.
Ђокић: Срамотна одлука Савета РЕМ-а
Даница Ђокић, истраживачица у тој организацији, објашњава да је „као и готово сваки процес доскорашњег Савета РЕМ-а и овај прошао прилично нетранспарентно“.
„Срамотно је што је Савет одлучио да нема места покретању поступка, иако стручна служба то предлаже и истиче више прекршаја и закона и подзаконских аката и то оних који се односе на ширење говора мржње, манипулацију туђим изјавама, вођење кампање против појединаца и изостанак друге стране – дакле, све оно што је недопустиво на телевизији са националном покривеношћу и било ком другом медију“, сматра Ђокић.
Она објашњава да се кампања на Пинку одвијала крајем јула, а да је СЋФ у августу поднела детаљну пријаву с више наведених предлога прекршаја. Крајем октобра – неколико дана пред истек мандата тадашњег сазива Савета – ово тело брзопотезно је окончало десетине случајева против различитих телевизија.
Међу њима је био и случај Скроза.
„Ово је само још један пример који показује да је тадашњи Савет РЕМ-а радио искључиво у служби одбране актуелног режима и медијских кућа које отворено подржавају власт и воде кампање против неистомишљеника“, оценила је Ђокић.
У СЋФ су ипак желели да сазнају шта је, по њиховој пријави, закључила стручна служба. Како је Савет реаговао на њу? На пример, који су то били аргументи за одбијање.
Процес је био поприлично кафкијански. У новембру је послат захтев за приступ информацијама од јавног значаја. Повереник је у решењу РЕМ-у навео рок од пет дана. Регулатор то није испоштовао. Уследио је захтев о покретању управног поступка…
Коначно, на адресу СЋФ стигао је извештај стручне службе који је практично потврдио све наводе из пријаве против Пинка. Истовремено, сазнало се да Савет РЕМ-а о том извештају и целом случају уопште није дискутовао. Једноставно, једногласно је одлучено да неће бити поступка.
„Ово је, нажалост, све што у конкретном случају може да се уради. Дакле, то је крај“, каже Ђокић.
„Упркос томе што је стручна служба установила прекршаје, Савет РЕМ-а је то игнорисао и одлучио да нема места покретању поступка. Дакле да Пинк неће сносити никакве последице за тродневну кампању коју је у низу емисија водио против награђиване новинарке са вишедеценијском каријером.“
|
КО КОНТРОЛИШЕ (КОНТРОЛОРЕ) РЕМ? Славко Ћурувија фондација се током процеса измена медијских закона (ступили на снагу 4. новембра 2023) залагала да подносиоци пријава РЕМ-у буду препознати као странке у поступку. То би, по њиховом мишљењу, „отворило могућност судске и грађанске контроле РЕМ-а“. Подносиоци пријаве тако би могли да – у ситуацијама попут кампање Пинка против новинарке Тамаре Скрозе – као учесници поступка, покрену судски процес, уколико сматрају да одлука Савета РЕМ-а није одговарајућа. „Како ово решење није ушло у закон, још увек смо у ситуацији да подносиоци пријава могу само то – да алармирају РЕМ да се нешто проблематично догодило“, каже Даница Ђокић. „Након тога, цео процес преузима РЕМ, који је свих ових година радио нетранспарентно и нимало независно. Па, ето, чак и кад стручна служба каже другачије, доскорашњи Савет био је доследан својој улози заштитника режимске пропаганде.“ Такође, СЋФ се залагала да РЕМ по закону постане дужан да све своје одлуке оконча решењем, које би, за разлику од досадашње ситуације, садржало барем поједине елементе образложења одлука које доноси Савет. |
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.