Вести
10. 03. 2025.
Новосадски репортери: Четири месеца рада под стресом и притисцима, у непрестаној приправности
Извештавање из Новог Сада после пада надстрешнице један од највећих професионалних, емотивних и људских изазова пред којима су се новинари код нас нашли. За Цензоловку говоре Сања Косовић са Н1 и Далибор Ступар из Бете.
Од када је 1. новембра прошле године пала надстрешница на новосадској Железничкој станици и усмртила 15 људи, тензије у друштву се не смирују. Задатак какав сваког дана имају репортери и репортерке медија који извештавају огроман је изазов и професионално и људски – треба све то издржати.
Посебно је велики терет на новинарима из Новог Сада, где су протести готово свакодневни, а редакције недовољно велике да би све испратиле. Зато новинари раде непрестано, практично се никад „не искључујући“ из свакодневних дешавања, која су често и драматична.
О изазовима, притисцима и етичким дилемама које су имали у протекла четири месеца разговарали смо са репортерком Телевизије Н1 Сањом Косовић и новинаром агенције Бета и портала Аутономија Далибором Ступаром.
Јавни интерес изнад свега
Независно друштво новинара Војводине (НДНВ) доделило је недавно Годишњу награду новосадским новинаркама и новинарима који су, како се наводи, својим радом подигли стандард професије и безрезервно ставили јавни интерес испред свега. Косовић и Ступар су међу добитницима.
Косовић и Ступар казали су за Цензоловку да је рад на терену последњих месеци био веома динамичан и стресан.
Како каже новинарка Н1, није могуће искључити се и одморити чак ни током слободног дана, пошто нове информације непрестано пристижу.
„Најављени протести су малтене свакодневни, а ми се трудимо да их покријемо у мери у којој нам капацитети дозвољавају. С друге стране, често се дешавају непредвидиви догађаји, попут спонтаних скупова, блокада институција, па и инцидената. У последња три месеца рекла бих да смо сви у неком константном стању приправности“, наводи Косовић.
Ступар каже да извештавање из Новог Сад од новембра изгледа као „извештавање из ратне зоне“.
„Прва два месеца ситуација је била баш напета. Тада је било више инцидената које је изазивала власт својим непромишљеним изјавама и претњама, те су и реакције грађана биле жустрије. Било је много више насртаја на демонстранте и, генерално, скупови су били опаснији“, каже наш саговорник.
Ступар истиче да осећа велики притисак и додаје да је психички и физички напорно испратити све што се дешава.
„Апликација на телефону каже да сам од 1. новембра до 1. марта препешачио 541 километар. Дешава се да прву вест пошаљем већ у пола седам ујутро, а последњу око поноћи, тако да је буквално дошло до тога да приватни живот не постоји“, прича за Цензоловку.
По његовим речима, било је тешко доћи до информација које треба да пруже државни органи и то је додатно отежавало рад на почетку кризе.
Етичке дилеме
Специфичне друштвене околности и брзина доводе до тога да новинари, колико год да се труде, понекад направе грешку. Косовић истиче да је млада и да с времена на време има одређене етичке дилеме, али да се у тим ситуацијама преиспита и присети основа објективног извештавања.
„Када имам недоумицу, сама себи понављам да је мој задатак да пренесем информације са терена, да опишем шта видим и чујем, да пренесем поруке оних који су окупљени и да не заборавим оно златно правило друге стране“, каже саговорница Цензоловке.
Ступар је у новинарству дуже па наводи да нема етичке дилеме и да су ствари по његовом мишљењу једноставне.
„Иако ствари никада не могу да се посматрају црно-бело, у овом случају је ипак једноставно: студенти и грађани у својим захтевима траже одговорност, а власт покушава да је избегне по сваку цену. С тим на уму, нема недоумица“, сматра новинар агенције Бета.
Новосадски репортери с којима смо разговарали кажу да су им смернице из Кодекса новинара Србије корисне и да им значе у овим ванредним околностима.
Ступар наводи да је некада тешко одупрети се томе да новинар не звучи као учесник/активиста и да ванредне околности доводе до тога да медији, иако се труде да буду објективни, понекад „склизну“ и објаве и нешто што у нормалним околностима можда и не би била вест.
„Када дневно имате по 20 догађаја, логично је да се некада неки учини значајнијим на прву лопту, а касније се испостави да није. Све се то исправља у ходу, а није било драстичних искакања ни код колега“, тврди наш саговорник.
Утисака пуна глава
Репортерка Н1 каже да је за њу најјачи утисак био спонтани скуп одавања поште страдалима у центру града 1. новембра када је пала надстрешница.
„Та прва тишина која је одзвањала центром града, после које су уследиле и све друге тишине, које су сад већ постале симбол ових протеста, па и константни подсетник на то зашто су људи на улици – јер је живот изгубило 15 људи. Тај шок, та туга која се осетила у граду, невероватан број људи који су сасвим спонтано дошли да стоје и ћуте, веома је то тешко описати“, рекла је Косовић.
Ступар истиче да су студентски протести „отворили очи“ људима и дигли на ноге бројне друштвене групе, додајући да је занимљиво бити новинар у таквим временима.
„Видели смо да паори не мрзе просветаре, да су на протестима заједно и млади и стари, бајкери и адвокати, политичари и обични грађани, здравствени радници и поштари, да просветари сарађују са адвокатима, да студенти помажу средњошколце… Чињеница да смо сви схватили да нисмо сами и да не треба више да се бојимо јесте, чини ми се, нешто што ће тешко моћи да се врати на старо“, каже Ступар.
Напади и етикетирање новинара постали свакодневица
Косовић сматра да су новинари независних медија свакодневно на удару с различитих страна и да им додатни стрес ствара то што њихове речи неретко бивају извучене из контекста.
Она истиче да након напада на медијске раднике најчешће не буде никакве реакције надлежних и да се на тај начин шаље лоша порука.
„На последњој седници Скупштине града Новог Сада могли смо у првим редовима да видимо човека који нити је одборник, нити је члан градског већа, а који је снимљен 5. новембра како обара сниматеља телевизије Ал Џазира на земљу. Упркос томе што су присутни дали изјаву полицији и тужилаштву, колеге до овог тренутка нису добиле одговор докле је поступак стигао“, додаје наша саговорница.
Ступар наводи да су новосадски новинари на мети и због наводног сепаратизма.
„Нападима на колеге попут Динка Грухоњића или Ане Лалић Хегедиш покушава се појачати спин о некаквој сецесији Војводине, иако је пропао као и дуго најављивана декларација. На мети је била и колегиница Наташа Ковачев, која је направила лапсус у лајву, а колегу сниматеља Мирка Тодоровића је на земљу испред просторија Српске напредне странке (СНС) оборио човек који је замало постао сарадник новог градоначелника“, закључио је саговорник Цензоловке.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.