Вести
13. 02. 2025.
МФРР: У Србији забележено 83 случаја кршења слободе медија у 2024. години
Media Freedom Rapid Response током 2024. забележио 83 упозорења која су укључивала 117 особа или ентитета повезаних са медијима у Србији, пише у годишњем Мониторинг извештају те платформе.
То је данас пренело Независно удружење новинара Србије (НУНС) које је додало да се у извештају анализира стање слободе штампе у 35 европских земаља, укључујући 27 држава чланица ЕУ и девет земаља са статусом кандидата за чланство у ЕУ.
У поређењу са 49 документованих кршења слободе штампе у 2023. већина инцидената су били вербални напади (71,1 одсто), укључујући најмање 14 претњи смрћу, пренео је НУНС.
Независни медији и критичари се суочавају са сталним претњама због критичког извештавања, додаје се.
Недавни случајеви су се односили на Славко Ћурувија Фондацију, "која је добијала претње смрћу онлајн, које се односе на некажњено убиство новинара Славка Ћурувије 1999".
Непријатељство према медијима огледало се и у бројним графитима мржње у Београду, који су били усмерени и на телевизијску мрежу Нова С, указано је.
Додаје се да су "новинари Динко Грухоњић и Ана Лалић Хегедиш суочени са невиђеним нивоом претњи смрћу".
Обоје су узнемиравани онлајн и код куће након учешћа на Ребед фестивалу у Дубровнику и искривљавања њихових коментара са циљем да се новинари прикажу као државни непријатељи, наводи се.
У контексту јунских избора, Грухоњић се додатно нашао на мети летака у близини бирачких места који га представљају као политичког противника, "што је дискурс који је подстицао премијер Милош Вучевић", додаје се.
Вербална злостављања која се приписују државним функционерима и даље представљају велику забринутост у једанаест случајева документованих у 2024, пише у извештају, пренео је НУНС.
У новембру је београдски градски одборник Слободан Шолевић увредио новинара Данаса Војина Радовановића и насилно му је наложио да избрише снимке.
Други инциденти укључивали су балканске медије, укључујући београдски Н1, Нову РС и магазин Слободна Босна, наводи се.
Ове медијске куће оштро је критиковао председник Србије Александар Вучић на конференцији за новинаре због извештавања о протесту у Рио Тинту, додаје се.
Коментаре новинарке ФоНета Тамаре Скроззе о београдским демонстрацијама 2000. које су довеле до пада Слободана Милошевића искривили су портали информер.рс и новости.рс. наводи се.
Скроззу је за "говор мржње” оптужио министар Дејан Ристић, пише у известају.
"Ова кампања клевете нагласила је како провладини медији и званичници могу да користе опасну реторику да ућуткају и дискредитују новинаре, често занемарујући безбедносне ризике",додаје се.
МФРР је, како е наводи, документовао 14 случајева физичких напада, од којих су већину начинила приватна лица.
Урушавање крова новосадске железничке станице које је довело до смртоносног исхода у новембру довело је до блокада универзитета широм земље који захтевају истрагу о инциденту.
Демонстранти су напали најмање десет новинара а од деветоро који су вербално злостављани, на мети је било пет новинара ТВ Информера, наводи се.
У контексту масовних напада, посебно је опасна била изјава председника Србије који оптужује РТС да врши притисак на тужилаштво да испита инцидент и подстиче хајку на власт, додаје се.
Документована су два случаја физичких напада од стране полиције/државне безбедности.
Усред растућих претњи по безбедност новинара, Амнестy Интернатионал, који је открио инвазивни надзор над новинарима и изворима од стране српских обавештајних служби и полиције, а који су користили шпијунски софтвер НовиСпy, подстакао је МФРР и СафеЈоурналистс мрежу да позову на снажнији механизам одговорности за праксу државног надзора у складу са новоусвојеним Европским актом о слободи медија, пипе у извештају.
Од осам правних случајева које је документовао МФРР, три су покренута од стране правосуђа и укључују Мрежу за извештавање о криминалу и корупцији (КРИК), "која је стална мета узнемиравања тужбама као средством застрашивања".
Између јануара и децембра 2024. Mapping Media Freedom је документовала укупно 1.548 кршења слободе штампе усмерених на 2.567 особа или ентитета повезаних са медијима у земљама чланицама ЕУ и земљама кандидатима – што је алармантно повећање у поређењу са 1.153 кршења забележених 2023. пренео је НУНС.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.