Вести

12. 02. 2025.

Извор: Инсајдер

Веран Матић за Инсајдер: Све уочљивије нефункционисање институција система и одређена врста прикривања и опструкције

Асоцијација независних електронских медија придружила се новинарским и медијским удружењима која су донела одлуку о замрзавању свог статуса у раду сталне радне групе за безбедност новинара.

Због непоступања надлежних институција у јавном интересу, бројне организације цивилног друштва, међу којима су и новинарска и медијска удружења, објавила су да обустављају сарадњу са законодавном и извршном влашћу у Србији односно свако чланство, како формално, тако и неформално, у радним групама владе и њеним министарствима, као и свима осталим сталним и ад-хоц радним групама, саветима и сличним инструментима државних органа.

Веран Матић председник Управног одбора АНЕМА рекао је у емицији 3Д на Инсајдер телевизији, да је неколико пута током осамдесетих година било сличних иницијатива, те да је и на почетку рада Сталне радне групе за безбедност новинара 2017. било неколико удружења која су замрзла своје чланство у Сталној радној групи.

“Овог пута имамо јединствену ситуацију, имамо студентске протесте, чији је први и главни захтев функционисања правне државе. Све оно што ми годинама осећамо да не функционише, доживело је сада кулминацију, од масовних злочина у Рибникару и Малом Орашју и Дубони, до сада практично убистава падом надстрешнице у Новом Саду. Постаје све уочљивије нефункционисање институција система и не само нефункционисање, него и одређена врста прикривања, опструкције“, каже Матић.

Томе додаје и оцену да тужилаштва јако лоше раде, да су судови почели да суде онако како политичари траже, а да ни полиција не функционише.

„Пре неки дана је пуштен човек који је развалио вилицу студенткињи безбол палицом, иако је претходно био у бекству четири године. Све је доживело неку своју кулминацију и то се сада претворило у један величанствен протест студената који функционише изванредно. Остаје вам да ви сами приспитате своју позицију у друштву, оно што ви радите у тим институцијама и са институцијама и схватите да ни то не функционише добро”, истиче Матић.

Додаје да, када је реч о медијима, сва удружења врло кооперативно раде у радним групама за медијске стратегије, за писање закона о јавном финансирању, о електронским медијима.

“Сада смо учествовали врло кооперативно у избору за савет РЕМ-а и сваки пут смо потпуно изиграни. У потпуности се изокрене оно што смо достигли писањем и неком сагласношћу око одређеног закона. На примеру РЕМ-а се може видети, да поједини кандидати који не испуњавају никакве услове. Ми смо исмејани.  Наша кооперативност и жеља да направимо европске законе и да ојачамо европски пут је на неки начин потпуно подривена институцијама система”, наводи Матић.

Додаје и да не воли да напушта механизме који, колико год је то могуће, помажу новинарима, нарочито када им је угрожена безбедност.

“Нама се пријављује угрожавање безбедности, ми онда зовемо директно контакт особе у тужилаштвима, објашњавамо у полицији шта се догодило. Када је реч о откривању починилаца и то је имало одређену врсту раста, ефикасности, до прошле године“, каже Матић.

Као пример наводи 2023. годину, када је донето 12 пресуда од 70 пријављених, у евиденцији Врховног јавног тужилаштва.

„У 2024. години имамо само једну осуђујућу пресуду за неког ко је угрозио безбедност новинара. Од 62 отворена случаја, у 32 случаја полиција није одговарала на захтев од тужилаштва за прикупљања обавештења. То је више од пола случајева и то се никада није догодило у историји“, иситиче.

Притом, додаје, има још 14 случајева у којима је тужилаштво одбацило пријаву јер не испуњавају одређене услове, а суд је у два случаја одлучио да починиоци који су признали угрожавање безбедности новинарки чекају суђење у кућном притвору са наногицом и да побегну.

„Један је у Француској, за њим се трага, никад неће бити испоручен. Овај други је нестао, скинуо наногицу и побегао. Сада имате ситуацију у којој су они којима се претило, заиста у једној тешкој ситуацији. Једна тотална неефикасност од полиције преко тужилаштава, судова…”, истиче Матић.

Као један од примера наводи и напад на новинара Вука Цвијића  који је ударен песницом.

“Ја сам био тамо пет минута после тога. То се десило крајем маја, а полицијска управа за Београд још увек  није дала извештај о увиђају и о камерама. Писао сам начелнику полицијске управе, није ни одговорио. Тужилаштво каже ми не можемо ништа, чекамо“, подсећа Матић.

Он подсећа и на случај новинара Миланова који је приведен у полицију и задржан без икаквог разлога, а када је изашао, схватио је да је нешто рађено с телефоном.

„Касније је то Амнестy Интернатионал потврдио, покупљени су сви подаци и уграђен је шпијунски софтвер. До децембра, није тражена никаква истрага, иако је пријављено одмах. Полиција апсолутно ништа није урадила. И онда је тужилаштво крајем децембра, после ове наше последње седнице, кад смо инсистирали на томе, кад се појавио извештај Амнестy Интернатионала, отворила као случај, али од тога вероватно неће бити ништа, с обзиром на чињеницу да су и полиција и БИА све одмах демантовали. Иако је утврђено у шест случајева да је уграђен чак тај шпијунски софтвер и да су отварани телефони”, додаје он.

Матић, који је и даље председник Комисије за истраживање убистава новинара, каже да је она основана  да би се утврдило шта се догодило са истрагама у убиствима Славка Ћурувије, Даде Вујасиновић и Милана Пантића.

“Практично нису ни постојале некакве истраге и одлучили смо да се ми умешамо као новинари, да бисмо помогли институцијама у овом случају. То је један сасвим другачији мандат где се ми ангажујемо и нама је у интересу да подстакнемо институције да истраже до краја, да се заврши судским епилогом и то смо успели да урадимо у случају Славка Ћурувије“. каже саговорник Инсајдера.

Подсећа на две пресуду у случају убиства Ћурувије, укупно по 100 година казне, али и на ослобађајућу пресуду на крају.

„Али ништа се не би догодило да није постојала комисија. Цео тај процес, то суђење које је трајало скоро 10 година не би се догодило да није било комисије”, наводи он.

“Имамо још увек отворен случај Милана Пантића, покушавамо да тужилаштво за организовани криминал преузме овај случај. Имамо мистериозну ситуацију са Дадом Вујасиновић, ту више готово нема никаквих доказа. Рад комисије још увек није завршен, ми морамо да направимо извештај о ономе што смо радили и да објавимо сва документа која је могуће објавити о овим убиствима до којих смо ми овим процесима дошли. Мислим да је то важно и да то дугујемо и то није део ове приче о замрзавању. Замрзавање рада у том случају донело би само штету процесу и не знам како бисмо га уопште после одмрзли и како бисмо завршили уопште са радом Комисије”, додаје Матић.

У новој емисији Инсајдер телевизије  “Епилог”, гост је био Ивица Дачић. На питање да ли је чудно да министар полиције, четврт века после убиства Славка Ћурувије, не зна да је суђење трајало девет година и да је завршено ослобађајућом пресудом, Матић одговара да је то пример из којег се види једна потпуна незаинтересованост за утврђивање чињеница и за утврђивање правде у овом друштву.

“Један од најдрастичнијих случајева убистава новинара – је убиство Славка Ћурувије, са јако пуно елемената који су откривени од стране Радне групе и инспектора Кецмана који је водио.  Овде се види једна потпуна незаинтересованост код тог човека. Он је био министар кад је основана Комисија за истраживање убистава новинара. Та незаинтересованост управо је довела до овога данас да ми имамо једну националну побуну људи којима недостаје правда”, наводи Матић.

Каже да је парадоксална ситуација у којој су, у два наврата  два епилога суђења  биле осуђујуће пресуде на 100 година, а онда једна једногласна пресуда којом се, практично, ослобађају.

“Оно што у овом случају треба рећи је да је ова истрага  још незавршена, а полиција је потпуно незаинтересована. Још увек није утврђено ко је убио Славка Ћурувију. То не значи да они нису криви, јер у образложењу се каже да није било довољно доказа. Уместо да он сада говори о томе како се наставља истрага, како ће све учинити да се утврди ко је извршио убиство, ко је налогодавац, он не зна ни да је завршен судски процес на овако срамотан начин. У овом судском већу имамо и судију која је тужила редакцију КРИК, тражећи драстично нешто што је потпшуно непојмљиво, затворску казну и забрану рада. Видите онда да је супруга адвоката, и када је она судила, он је био у том судском процесу на једној од страна итд. Тако да видите апсолутно не уплетеност службе, него потпуно вођство друштва од стране службе. Служба је заменила полицију”, истиче Матић.

Додаје да је ова тема веома битна и да замрзавање чланства у сталној радној групи не значи да се престало са радом.

“И даље постоји СОС телефон. Сви новинари који имају угрожену безбедност могу да се јаве на 0800 100 115 и ми ћемо и даље контактирати са тужилаштвима и полицијом, пријављивати случајеве, бринути се о старим случајевима. Све је мање новинара, све мање независних редакција, истраживачких новинара и самим тим те претње и угрожавање њихове безбедности доста дестимулишу. Ми ћемо већ 20. фебруара ићи у Косовску Митровицу. Тамо су наше колегинице и колеге најугроженије у Европи, посебно на северу Косова, а практично не постоји ни један механизам за њихову заштиту. Тако да ћемо ми да их чујемо и да видимо како можемо да им помогнемо и како можемо да створимо некакве механизме заштите и превенције”, закључује у разговору за Инсајдер Веран Матић.