Вести

08. 02. 2025.

Аутор: Марија Стојановић Извор: European Western Balkans

Држава разматра како да поступак избора чланова Савета РЕМ-а понови после повлачења кандидатура

У Министарству за европске интеграције Србије за European Western Balkans наводе да “с обзиром на то да је 7 кандидата повукло кандидатуру, разматра се како да у складу са законом поступак избора чланова Савета РЕМ буде поновљен“

Преносимо истраживање European Western Balkans  о (не)спровођењу мера из Реформске агенде:

Иако је првобитно било предвиђено да Србија и друге земље Западног Балкана спроведу прве мере из Реформских агенди неопходне за добијање средстава из Плана раста Европске уније до краја 2024, рок за њихово спровођење померен је за два месеца, на крај фебруара 2025. Како је објашњено, између осталог су разлог померања рока процедурална кашњења у Европској комисији.

За Србију је у оквиру Плана раста предвиђено око 1,6 милијарди евра бесповратних средстава и повољних кредита, који би требало да стигну у више рата, по испуњавању мера предвиђених у Реформској агенди.

Наша Влада је оригинално предвидела седам мера које ће испунити до краја 2024, за које је рок сада померен. Како је за наш портал потврђено из Министарства за европске интеграције, тренутно су две од седам мера комплетно испуњене, на једној се још ради, док се за преостале четири мере чекају реакције и мишљења надлежних међународних институција, пре свега Европске комисије.

Остаје отворено питање како ће се оценити спровођење мере везане за унапређивање изборних услова након што су две од три организације цивилног друштва ове недеље напустиле Радну групу у Народној скупштини, а део кандидата за Савет РЕМ-а се повукао из процеса.

У међувремену, приметна су и размимоилажења у мишљењу представника власти, са једне стране, и представника невладиног сектора и опозиције, са друге стране, када је реч како о степену, тако и о квалитету испуњености првих корака из амбициозне Реформске агенде Србије.

Министарство за европске интеграције: У току консултације са Европском комисијом око појединих мера из Реформске агенде

Како је за наш портал потврђено из Министарства за европске интеграције Србије, тренутно су испуњене две од седам мера планираних за крај фебруара, једна је у процесу испуњавања, док за четири траје процес консултација, првенствено са Европском комисијом. Испуњене су мере усклађивања са визним режимом ЕУ са најмање три земље, као и усајање Стратегије и Акционог плана за борбу против корупције за период 2025-2028.

Мера која још увек чека на испуњавање тиче се унапређења изборних услова, где ће, стиче се утисак, бити највише потешкоћа, јер она подразумева усвајање новог Закона о јединственом бирачком списку и избор Савета РЕМ-а. У оба случаја недавно је дошло до изласка дела цивилног друштва и њихових кандидата из процеса, чиме се отвара питање како ће се овај корак испунити и како ће то Комисија вредновати.

Када је реч о мерама за које се чекају консултације и процедуре из ЕУ, из МЕИ објашњавају за наш портал да је, што се тиче услова из Реформске агенде који се односи на попис шема државне помоћи, “у току усаглашавање са Европском комисијом о Нацрту пописа шема државне помоћи, који је поднет ЕК у новембру 2024”, те да се очекују коментари и мишљење ЕК на достављен Нацрт.

Што се тиче доношења подзаконског акта у вези са безбедношћу 5Г мрежа од стране Владе, у МЕИ указују да су “у току консултације са Европском комисијом о Нацрту уредбе која је поднета ЕК у јануару 2025, након чега су предвиђене консултације са заинтересованим странама”.

Када је реч о корацима који се односе на медијске законе, у Министарству за европске интеграције прецизирају да су “Нацрт закона о изменама и допунама Закона о електронским медијима и Нацрт закона о изменама и допунама Закона о јавном информисању и медијима достављени Европској комисији на коментаре 21. децембра 2024, а Нацрт закона о измени и допуни Закона о јавним медијским сервисима 24. децембра 2024.”

Коначно, за меру везану за спровођење Трећег енергетског пакета за гас, тренутно се чека одлука Агенције за сарадњу ЕУ енергетских регулатора, што је процес ван надлежности Републике Србије.

Тања Мишчевић: Не каснимо у спровођењу првих мера из Реформске агенде јер је рок померен на крај фебруара 2025.

Говорећи о роковима за реализацију првих мера из Реформске агенде, министарка за европске интеграције Србије Тања Мишчевић навела је недавно да је испуњено неколико корака “од седам индукованих елемената до краја 2024”.

“Не каснимо јер су Реформске агенде, не само за Србију, већ и за остале на Западном Балкану, осим за БиХ, усвојене у ЕУ тек у новембру 2024. Дакле, сви ми добили смо обавезу да оно што је првобитно требало да буде испуњено до краја децембра 2024. буде остварено до краја фебруара 2025”, објаснила је Тања Мишчевић  21. јануара, у обраћању члановима скупштинског Одбора за европске интеграције.

Она је истакла да је, између осталог, усвојен Акциони план за Стратегију борбе против корупције, као и да је усклађен визни режим са ЕУ за четири државе.

Министарка је напоменула да је, што се тиче обавеза из Реформске агенде који се односе на енергетску интеграцију, гасни интерконектор са Бугарском добио употребну дозволу, те да је Србија испунила све обавезе које се тичу интегрисања елетроенергетског тржишта, и сада се чека одлука Енергетске заједнице.

Европска комисија за ЕWБ: Финализује се процедура да се омогући исплата предфинансирања током 2025. године

Како за European Western Balkans објашњавају у Европској комисији, “Србија је упутила захтев за исплату предфинансирања од седам одсто од укупне суме предвиђене Планом раста”. У питању је сума која се добија одмах по усвајању Реформске агенде, без потребе за применом додатних корака.

“Комисија сада финализује процедуралне кораке, што би требало да омогући да се предфинансирање договори што је пре могуће у 2025. години”, наводи се у одговору ЕК.

У Комисији указују да План раста за Западни Балкан, вредан укупно шест милијарди евра, “нуди мапу пута за приближавање региона Европској унији”, као и да је свих пет “корисника”, чије реформске агенде је одобрила ЕУ, укључујући Србију, затражило седам одсто средстава која се предвиђена претфинансирањем. Како наглашавају, спровођење реформи биће услов за даље добијање средстава.

Подсетимо, претфинансирањем би Србија добила око 112 милиона евра, што је седам одсто од укупног износа који наша држава може да “повуче” из Плана раста једино ако буде спроводила кораке из Реформске агенде.

Без договора о ревизији бирачког списка, могуће понављање поступка избора чланова Савета РЕМ-а

На јавном слушању о ревизији бирачког списка, што је једна од обавеза из Реформске агенде, одржаном у Народној скупштини 27. јануара, није постигнута сагласност  о предлогу власти и предлогу цивилног друштва, иза којег је стала опозиција. Разговарало се о  два предлога који су у децембру 2024. добили највећи број гласова Одбора, али не и потребну већину за усвајање, чији предлагачи су Павле Димитријевић из Црте и народни посланик из редова СНС Угљеша Мрдић.

Главне разлике у наведеним предлозима односе се на Комисију која би се бавила ревизијом и контролом тачности бирачког списка. Део опозиције напустио је јавно слушање, истичучи да власт покушава да прибегне малверзацијама и у контексту измена бирачког списка. Црта и Транспарентност Србија су у међувремену напустиле Радну групу за унапређење изборних услова.

Остаје питање и када ће Србија добити нови Савет Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ), будући да су прошле седмице поједини кандидати за чланство у Савету одлучили да повуку  кандидатуре.  Кандидатуре су повукли Саша Мирковић, Дубравка Валић Недељковић, Жељко Хубач, Александра Крстић, Родољуб Шабић и Душан Алексић. Они су навели да су такву одлуку донели једногласно, због кршења процедура и закона.

Одлука је донета у тренутку када кандидатуре за чланство треба да се ставе на дневни ред Народне скупштине. За свако од 9 места у Савету РЕМ-а била су предложена по два кандидата, у складу са новим Законом о електронским медијима.

 

У Министарству за европске интеграције Србије за ЕWБ наводе да “с обзиром на то да је 7 кандидата повукло кандидатуру, разматра се како да у складу са законом поступак избора чланова Савета РЕМ буде поновљен“.

Јелена Пејић Никић: Не само да се касни са спровођењем првих мера из Основа, него и оно што је урађено није добро

Оцењујући темпо спровођења првих мера из Реформске агенде, Јелена Пејић Никић, виша истраживачица Београдског центра за безбедносну политику и координаторка Коалиције ПреУГовор, оцењује за ЕWБ да у области Основе (преговарачка поглавља 23 и 24) “не само да се касни са спровођењем мера него и оно што је урађено није добро“.

„Било је сасвим извесно од старта да се неке амбициозне мере из Реформске агенде, као што је ревизија бирачког списка, не могу испунити до краја 2024. године јер захтевају време да би се квалитетно спровеле. Чак и с тим у виду, неке мере нису покренуте ни одмах након што је Реформска агенда усвојена у октобру. Тако је незаконито одгођен и избор нових чланова Савета РЕМ-а након што је мандат претходнима истекао. Већ тада смо упозоравали да ће се рокови из Реформске агенде користити да се неки процеси убрзају науштрб квалитета и инклузивности“, указује Јелена Пејић Никић.

Пејић Никић напомиње да је Акциони план уз антикорупцијску стратегију усвојен је крајем децембра, чиме је испуњен рок из Реформске агенде, „али са два месеца закашњења, ако гледамо домаће прописе“.

“Шта све фали Акционом плану и врло неамбициозној антикорупционој стратегији већ је друго, и важније питање. Од других спроведених мера орочених до краја 2024, једино су уведене визе за четири земље, а било је тражено за три, од укупно 16. Мислим да је од темпа спровођења мера већи проблем начин на који се спроводе, а све то утиче на квалитет крајњих ишода, ако до њих уопште дође“, сматра Пејић Никић.

Према мишљењу наше саговорнице, избор нових чланова Савета РЕМ-а је „врло добар пример фингирања формалног поступка па су се кредибилни предлагачи и кандидати повукли“.

„Слични проблеми јавили су се и приликом израде измена медијских закона. И даље нема воље да се хронични проблеми реше, с обзиром да су пристрасан и успаван РЕМ и контрола медијског простора главне полуге власти која је заробила државу“, наводи Јелена Пејић Никић.

Пејић Никић наводи да, када је реч о мерама које се односе на Поглавље 24,  а орочене су за јун 2025, „видимо да су неки поступци започети“.

„Како изгледа израда Нацрта закона о унутрашњим пословима не знамо јер нико ван институција није укључен. На основу пређашњег искуства, стрепимо шта ће изаћи из кухиње МУП-а. Претходни нацрти су, између осталог, ишли у смеру продубљивања неравнотеже између полиције и учесника протеста, јер су дали полицији нова средства за разбијање демонстрација, а грађанима се бранило да снимају полицајце“, објашњава Пејић Никић.

Она објашњава да нацрт овог закона требало је да буде готов до краја јануара, након чега је обећано укључивање свих заинтересованих страна, а сад је неизвесно шта ће се десити са прописима, с обзиром на то да је председник Владе најавио оставку.

Пејић Никић указује да је “веома интензиван рад” и на Нацрту закона о сузбијању и спречавању трговине људима, где представници цивилног друштва јесу укључени, „али су се суштинска неслагања јавила већ код полазних основа, те је и ту упитно шта ћемо на крају добити“.

Слободан Цвејић: Процес избора новог Савета РЕМ-а под контролом владајућег режима

У сличном тону, Слободан Цвејић, редовни професор Филозофског факултета у Београду и народни посланик странке Србија центар, коментарише за ЕWБ да је процес измене медијских закона, што је део Реформске агенде, „текао дуже него што је било предвиђено  и уз непотребне потешкоће изазване намером власти да политички контролише тај процес”.

“Може се, ипак, рећи да је тај процес завршен уз одговарајућу партиципацију релевантних актера и уз уважавање предлога и решења које су нудиле заинтересоване стране. Закони сада у великој мери одговарају европским стандардима. Међутим, већ од првог дана постоје проблеми у њиховој имплементацији. Добар пример за ову примедбу је кашњење са распуштањем актуелног сазива Савета РЕМ-а и избор нових чланова”, наводи Слободан Цвејић.

Цвејић напомиње да је процес избора нових чланова Савета РЕМ-а каснио више од три месеца, “а потом се одвијао под утицајем и контролом владајућег режима”.

“Сада, корак пред окончање овог процеса јасно је да власт обезбедила да 6 до 7 од 9 места заузму кандидати који или су политички наклоњени владајућој странци или су под њеном контролом. Ово даје велику вероватноћу да се у начину рада РЕМ-а неће много тога променити и да је владавина права још једном изиграна од стране актуелне власти у Србији”, закључује наш саговорник.