Вести
07. 12. 2024.
Ратко Ромић бивши припадник Државне безбедности тужио државу
Ратко Ромић, бивши радник Државне безбедности који је правоснажно ослобођен оптужби за убиство Славка Ћурувије тражи накнаду нематеријалне штете, за време проведено у притвору током судског спора.
Прошле недеље, 27. новембра одржано је припремно рочиште док је главна расправа заказана за 26. фебруар 2025. Паралелно Славко Ћурувија фондација добија претње. Према ранијем истраживању Инсајдера, грађани Србије су за свега две и по године платили 60 милиона евра, на основу тужби због неоснованог притвора након ослобађајућих пресуда. Колико ће нас све као друштво коштати чињеница да и даље нема оптужених за убиство новинара, тешко је проценити.
После две осуђујуће пресуде, ове године у фебруару бивши припадници Државне безбедности Ратко Ромић и Милан Радоњић, правоснажно су ослобођени за убиство новинара Славка Ћурувије. Кућни притвор Радоњићу и Ромићу, који су у том тренутку били окривљени за убиство Ћурувије, Апелациони суд у Београду укинуо је 19. априла прошле године. Затворски притвор им је трајао од јануара 2014. до јула 2017. И Европски суд у Стразбуру пресудио је да је Србија прекршила Европску конвенцију о људским правима у случају Радоњића и Ромића, јер им је затворски притвор предуго трајао и неосновано је продужаван. Ромић тужи државу Србију и тражи накнаду нематеријалне штете и на то има право због времена проведеног у притвору. Да би остварио право на накнаду, прво мора да се обрати Министарству правде наводећи износ за нанету штету.
„Прво се подноси једном органу, то је једна комисија Министарства правде која практично предлаже неки споразум, као неко поравнање да кажем мирно, који има рок од три месеца да одлучи о том споразуму, где се постиже споразум о основу самог – да ли стоји и о висини накнаде. Уколико не буде у року од три месеца одлучено или споразум не буде усвојен, лица имају право да поднесу тужбу против Републике Србије надлежном суду“, каже за Маркер Марина Барбир, чланица УО Друштва судија Србије.
Евидентно је да Ромић и Министарство нису успели да постигну договор о висини накнаде те ће о томе одлучивати Виши суд у Београду.
„Приметно је последњих година да судови смањују висину те накнаде, али с обзиром на време које је господин Ромић провео у притвору, за очекивати је да та накнада ипак буде прилично висока“, појашњава адвокат, Јовица Ђ. Тодоровић.
Приликом одмеравања висине накнаде правоснажно ослобођенима, који су време проводили иза решетака узимају се у обзир различити фактори.
„Суд висину накнаде нематеријалне штете опредељује према околностима случаја водећи рачуна о прописаној сврси накнаде нематеријалне штете и да висина накнаде не буде у противречности са том сврхом, а сврха је заправо сатисфакција оштећеном за душевни бол који је претрпео због неоснованог лишења слободе“, наводи Тодоровић.
Правну сатисфакцију не добија породица убијеног новинара као ни јавност Србије ни после толико година када је усред дана на Ускрс у улазу зграде у којој је живео убијени новинар. Фондацији Славко Ћурувија стижу претње смрћу у виду коментара на фејсбук страници, али и тужбе некада оптужених, а сада ослобођених за убиство новинара због наводне повреде угледа и части.
„Они који су у овом случају били оптужени имају право да траже своја права на судовима и то им се не може оспорити. Оно што заиста забрињава је та медијска слика данас коју имамо, која јако представља одређену врсту инверзије онога што смо имали у последњих десетак, петнаест година. Дакле, то суђење и утврђивање одговорности за убиство новинара, а данас имамо ситуацију у којој се оснивачи фондације Славка Ћурувије, дакле, тог истог новинара, његова деца и запослени у Ћурувија фондацији, туже од стране бивших оптужених“, оцењује Веран Матић, председник Комисије за истраживање убистава новинара.
Врховни суд покренуо је, на захтев Врховног јавног тужилаштва, поступак за заштиту законитости поводом пресуде за убиство новинара Славка Ћурувије. Реч је о ванредном правном леку и њиме се не може оборити пресуда коју је донео Апелациони суд у поступку за убиство новинара већ се само могу утврдити незаконитости током поступка
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.