Вести

06. 12. 2024.

Извор: АНЕМ/Јавни сервис

Медијска сцена Србије у месецу октобру 2024.

Мониторинг медијске сцене израђује се с циљем континуираног праћења догађаја и процеса који утичу на стање медијских слобода у Републици Србији.

Аутори мониторинга баве се: слободом изражавања; праћењем имплементације постојећих прописа; усвајањем нових прописа, али и изменама и допунама актуелних, како из области медија, тако и из других области које на директан или индиректан начин утичу на слободу медија; као и анализом СЛАПП тужби (стратешких тужби против учешћа јавности) усмерених према новинарима и медијима.

За израду мониторинга користе се јавно доступни подаци, подаци добијени од новинара, уредника и других медијских радника, новинарских удружења и медијских асоцијација, као и од државних и недржавних органа.

I Слобода изражавања

Драгољуб Симоновић отпочео издржавање затворске казне због паљења куће Милану Јовановићу, новинару портала Жиг Инфо

Почетком октобра отпочело је четворогодишње издржавање затворске казне бившем председнику Градске општине Гроцка Драгољубу Симоновићу, због подстрекивања на паљење куће новинара портала Жиг Инфо Милана Јовановића.1 Више о правноснажној пресуди донетој у том случају у Мониторингу медијске сцене Србије за април 2024. године.

Директорки портала медијске агенције КоССев Невенки Медић оштећен аутомобил

У ноћи између 12. и 13. октобра, у центру Косовске Митровице, испред зграде у којој живи, директорки портала и медијске агенције КоССев Невенки Медић оштећен је аутомобил. КоССев је саопштио да су оштећења највероватније узрокована запаљивом течношћу. Случај је пријављен косовској полицији, која је узела изјаву од Невенке Медић, извршила увиђај и обавила форензички преглед.2 Након обављеног увиђаја и форензичке обраде оштећења, према новинаркиним речима, једна од три флеке на аутомобилу избрисана је без њеног знања и сагласности. На новинаркино питање због чега је то учињено, полиција није дала одговор.

Портал КоССев подсетио је да ово није први пут да се оштећује аутомобил директорке КоССев-а. У истој улици био је запаљен њен приватни аутомобил који се користио и за редакцијске потребе. Тај случај остао је без епилога.

Струковна удружења изразила су забринутост за безбедност Невенке Медић.4 Од надлежних институција захтевају да се случај расветли и учиниоци казне у што краћем року.

Према подацима Удружења новинара Србије, на Косову је, од почетка године до данас, забележено 20 случајева угрожавања новинара. У првој половини године, новинарима је махом био онемогућаван рад (имали су проблема са преводом, дискриминацијом…). У другој половини године, у Косовској Митровици, физички су нападнути новинар Јединства Зоран Влашковић и новинарка Политике Биљана.

Донета првостепена пресуда због лепљења „потернице“ за новинарком Исидором Ковачевић, главном уредницом медија Подрињске.

Након више од годину дана суђења, Основни суд у Шапцу донео је (првостепену) пресуду због угрожавања сигурности новинарке Исидоре Ковачевић и још два лица. Милан Филиповић из Шапца осуђен је на укупну казну затвора у трајању од две године, након што је оглашен одговорним за лепљење „потерница“ на којима се налазила фотографија новинарке. Догађај се одиграо 2021. године. Поред фотографије Исидоре Ковачевић, на потерницама су биле и фотографије адвоката Александра Мијаиловића и у то време малолетног Вељка Анђелића. Испод слике Исидоре Ковачевић писало је „Медијски покровитељ батинаша“, испод фотографије Александра Мијаиловића „Консиљере батинаша“, а испод фотографије Вељка Анђелића „Криминалац“.

Пресудом је одређена и мера безбедности забране приласка и комуникације са оштећенима, која ће се примењивати после издржавања затворске казне. Потернице су биле лепљене након што су лица са капуљачама, наоружана моткама и чекићима, на шабачком мосту тукла грађане који су учествовали на протесту против компаније Рио Тинто. Исидора Ковачевић је извештавала са моста, и том приликом објавила имена и функције чланова владајуће странке који су тукли окупљене. Један од нападача кренуо је багером на окупљене грађане.

У изјави за Данас новинарка је указала на то да се, након спроведеног поступка, и даље ништа не зна о осталим учесницима у застрашивању, те да је јасно да акцију застрашивања није могло да обави само једно лице:

Полицијска управа Шабац из њој познатих разлога није свој посао урадила до краја. И даље не знамо ништа о штампарији, налогодавцима, координаторима и осталим ’дистрибутерима’. Желим да верујем да је оваква пресуда тек почетак ове приче и да ће и остали учесници бити процесуирани.

Случај Љубомира Стефановића, аутора YоуТубе канала Славија Инфо

Љубомир Стефановић обавестио је јавност, стручна удружења и надлежне институције о томе да је 11. 10. 2024. године неосновано одведен у просторије БИА. Како је изјавио за портал Данас, није било наговештаја да ће тога дана бити одведен на разговор.

Према његовом сведочењу, кретао се аутомобилом у улици Милована Шарановића у Београду. Када се нашао у равни с бројем 5, необележени аутомобил препречио му је пут. Иза његовог аутомобила зауставио се светлоплави комби, из кога је изашло, наводи „бар шест“ мушкараца – припадника БИА. Приморали су га да уђе у комби и одвезли га у просторије МУП-а у Полицијској станици Вожовац. Тамо је провео укупно четири сата. За то време, привремено су му били одузети телефон и кључеви од аутомобила. Није му било дозвољено да позове адвоката нити било кога другог. Са њим су разговарала два припадника БИА, који су одбили да му се представе. Тема разговора били су разлози због којих Стефановић у својим емисијама критикује председника Републике Србије. Од Стефановића је тражено да промени уређивачку политику, што је он одбио. Због тог одбијања, према Стефановићевим речима, уследиле су њихове претње: да ће му, како су рекли, „наместити“ казну затвора у трајању од пет година и да ће на телевизију Пинк довести особу која ће га оптужити за то да је са њом имао насилне сексуалне односе.

Стефановић наглашава да му није узета званична изјава, због чега нема записника, да разговору није претходио позив, те да зато о реченом догађају нема никакав писани траг.

То није једини притисак ком је Стефановић био изложен. Дванаест сати пре спорног догађаја, у локалу у ком је запослен, пет различитих инспекција обављало је надзор. Док је трајао разговор у БИА, у студију у ком Стефановић снима емисије, била је искључена струја. Према Стефановићевим речима, током последњих пет година рада, више од 197 сати провео је у задржавању на граничним прелазима РС. Скоро90 пута је био заустављан и претресан. Стефановић нарочито истиче да је тим заустављањима и претресањима сведочио и његов малолетни син. И дечје ствари, припремљене за летовање односно зимовање, биле су претресане.

Љубомир Стефановић је 28.10.2024. године поднео, преко свог адвоката, кривичну пријаву против директора БИА и против 11 НН лица, припадника БИА, због постојања основа сумње да су извршили кривично дело Злоупотреба службеног положаја из члана 359 КЗ, Несавестан рад у служби из члана 361

Претње упућене Ненаду Кулачину, коаутору емисије „Добар, лош, зао“ Нове С

Новинару Ненаду Кулачину, након емитовања емисије, у директној поруци на друштвеној мрежи Инстаграм упућена је претња следеће садржине: „Ово треба по кратком поступку. Сву тројицу. Јављам се добровољно.“ Претње су пријављене Посебном одељењу за високо технолошки криминал Вишег јавног тужилаштва у Београду.

Претње Јелени С. Спасић, новинарки медија Курир

Крајем септембра, због текстова у којима се бавила радом удружења браће Рајић „Дијабетес револуција“, новинарки Јелени С. Спасић, почеле су да стижу претеће поруке. Тим поводом два лица, Душан Рајић и Саша Мировић, лишена су слободе и одређено им је задржавање у трајању од 48 сати. Након задржавања, Душан Рајић пуштен је на слободу, док је Саши Мировићу одређен кућни притвор. Најављено је да ће тужилаштво против Митровића подићи оптужни акт, којим ће му на терет бити стављено извршење кривичног дела Угрожавање сигурности. О претњама упућеним новинарки Јелени С. Спасић може се више прочитати у Мониторингу медијске сцене у Србији за септембар 2024. године.

Новинарке изложеније претњама од новинара

У Пријепољу је 15. октобра одржан састанак Сталне радне групе за безбедност новинара (СРГ). На састанку је констатовано да су у првих девет месеци 2024. године, по евиденцији Врховног јавног тужилаштва формирана 44 предмета у вези са претњама и нападима на 38 појединачних лица – новинара и новинарки. Од тога је 17 новинара (44,59%) и 22 новинарке (56,41%). Новинарке су посебно угрожене претњама путем интернета (70% од укупног броја случајева). Претње упућене новинаркама бруталније су, обилују експлицитним претњама сексуалним насиљем и претњама породици. Одликује их дехуманизујућ језик, врло су узнемирујуће, те осим страха који производе, представљају и озбиљан изазов за ментално здравље оних којима су упућене.

Честа некажњивост у случајевима претњи упућених новинаркама и новинарима за резултат има неповерење у институције и одустајање од пријављивања, као и самоцензуру, због процене да се бављењем одређеном темом угрожава властита безбедност и безбедност породице.

Због пораста броја претњи упућених новинарима и новинаркама, СРГ се обавезала на то да ће иницирати разговоре и активности како би се развили нови механизми за њихову заштиту.

Према евиденцији Врховног јавног тужилаштва за октобар, број предмета порастао је за три у односу на септембар, те их за сада има укупно 47. Током октобра оштећена је једна новинарка, па је нова статистика следећа: број оштећених лица мушког пола остао је исти (17, односно 42,50%), док је број новинарки које су нападнуте порастао на 23 (57,50%).

Годишњице убистава новинара са Косова

Беким Кастрати, новинар листа Бота Сот, убијен је из ватреног оружја 19. октобра 2001. године, у селу Лауш, северозападно од Приштине. Према извештавању Репортера без граница, Кастрати је са двојицом мушкараца путовао аутомобилом, када их је сустигао џип из којег је на њих пуцано. Један од мушкараца са којим је Кастрати путовао такође је убијен, док је трећи рањен.16 Случај никада није решен.

Комитет за заштиту новинара (ЦПЈ) из Вашингтона објавио је да спроводи истрагу како би утврдио да ли се убиство може довести у везу са Кастратијевим новинарским позивом.17 У извештају ОЕБС-а из јуна 2002. године наведено је да „убиство двојице косовских новинара – Шефкија Попове и Бекима Кастратија, као и случајеви претњи другим новинарима који су истраживали корупцију, криминал или трговину дрогом, упозоравају на моћ подземља на Косову“.

II  Мониторинг процеса усвајања нових закона

Јавна расправа о Нацрту закона о изменама и допунама Закона о оглашавању завршена је 20. октобра. Када је реч о уређивању области оглашавања, медијска удружења наставила су да указују на кључна питања која би Законом о оглашавању требало да буду уређена, а то постојећим Нацртом није учињено.

Државно оглашавање већ годинама представља једну од кључних препрека за слободан рад медија, будући да оно омогућава контролу медија од стране политичара на власти. Нацртом закона о изменама и допунама Закона о оглашавању, државно оглашавање није постављено у правни оквир. Медијска удружења захтевала су да се државним органима и предузећима пропише обавеза да учине јавним податак о томе колико новца дају за оглашавање и коме та средства додељују. Према истраживању БИРН-а, локална јавна и комунална предузећа у претходном периоду средства су најчешће додељивала „директним уговарањем са подобним медијима“, што значи да се избегавала процедура јавних набавки медијских услуга.

У коментарима на нацрт закона, осам медијских и грађанских удружења и организација – ЦРТА, Независно удружење новинара Србије (НУНС), Асоцијација медија, Асоцијација онлајн медија, Грански синдикат културе, уметности и медија „Независност“, Независно друштво новинара Војводине (НДНВ), Славко Ћурувија Фондација и Пословно удружење асоцијације локалних независних медија Локал прес – тражили су да се прецизно одреди појам државног оглашавања, пропишу критеријуми на основу којих ће средства за оглашавање бити додељивана, забрани државно оглашавање у медијима који крше законе и стандарде професионалне етике и да се, поштујући Европски закон о слободи медија, пропишу правила о мерењу публике.

Подсећа се да је радна група за израду Нацрта закона о изменама и допунама Закона о оглашавању формирана у мају претходне године без представника медијских удружења. Састанку у организацији ОЕБС-а, одржаном пре формирања радне групе, присуствовали су шеф мисије ОЕБС-а Јан Брату, шеф делегације ЕУ Емануел Жиофре, амбасадорка Краљевине Норвешке Кристин Мелсом, представници медијске заједнице, тад актуелна премијерка Ана Брнабић и тадашњи министар информисања и телекомуникација Михаило Јовановић. На састанку је констатовано да представници медијских и новинарских удружења треба да буду чланови Радне групе. Тај договор није поштован.

III  Имплементација постојећих прописа

Пројектно суфинансирање

Удружење новинара Србије објавило је резултате истраживања које је показало да је ове године за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја из области јавног информисања, издвојено скоро 600 милиона динара мање него претходне године. Од увођења пројектног суфинансирања, то је најдрастичније смањење износа намењеног медијским пројектима.

IV  СЛАПП тужбе усмерене према новинарима и медијима

Организација МФРР изразила је озбиљну забринутост због правних притисака са којима се суочавају новинари портала КРИК. МФРР посебно указује на проблематичност кривичног поступка који се води против Стевана Дојчиновића и Бојане Павловић по тужби судије Душанке Ђорђевић и њеног супруга адвоката, а у ком се за новинаре захтевају затворска казна и забрана бављења новинарством. У саопштењу које потписују International Press Institute (ИПИ), Free Press Unlimited (ФПУ) и ОБЦ Трансеуропа (ОБЦТ) изражено је уверење да је речени случај део шире кампање чији је циљ да се КРИК, због истраживачког новинарства којим се бави, ућутка. У саопштењу се наводи:

Исход [случаја] биће тест за независност српског правосуђа и посвећеност владавини права. То ће такође бити тест за способности правосуђа да обезбеди правично суђење и да осигура да председавајуће судије у доношењу пресуде не буду под неоправданим утицајем […] Осуђујућа пресуда имала би застрашујући ефекат на медије и потенцијално би означила крај истраживачког новинарства од јавног интереса у земљи.