Вести
04. 11. 2024.
Жиофре: Србија мора да ојача медијске стандарде
Шеф Делегације Европске уније (ЕУ) у Србији Емануеле Жофре изјавио је данас да Србија, као земља кандидат за чланство у ЕУ, мора да додатно ојача медијске стандарде, обезбеђујући професионално, етичко и независно медијско окружење.
„Као предуслов, новинари морају да се осећају безбедно док раде свој посао“, рекао је Жиофре новинарима у Београду, поводом Међународног дана борбе против некажњивости злочина над новинарима.
Србија, према његовим речима, мора да до краја спроведе реформе у медијском сектору које је започела изменама медијских закона пре тачно годину дана, као и да обезбеди транспарентно суфинансирање медија и транспарентност у власништву медија, додајући да су буџети за суфинансирање ове године значајно смањени.
„У контексту шта је урађено прошле године и још увек није у потпуности спроведено, законодавни оквир у Србији још увек није у потпуности у складу са европским законодавством у области медија… Ово је део агенде реформе коју је Србија прихватила почетком октобра, а потом и од стране Европске комисије, где Србија мора да спроведе додатне реформе у области медија како би у потпуности били у складу са европским стандардима“, казао је Жофре.
Додао је да је ЕУ за спровођење Медијске стратегије у Србији дала 1,5 милиона евра, као и да очекује да она у потпуности буде имплементирана.
Шеф Делегације ЕУ навео је да је Европска комисија у годишњем Извештају навела да у Србији још увек постоји изазов сигурности новинара, у ком је наглашена потреба побољшања безбедности новинара.
„Такође, позивамо државне званичнике да се суздрже од вербалних напада на новинаре, као и да се постарају да било какве претње и насиље над новинарима буду пропраћене, истражене и процесуиране“, казао је Жофре.
Поменуо је случајеве нерешених случајева убистава новинара Славка Ћурувије, Радиславе Даде Вујасиновић и Милана Пантића, наводећи да су ти случајеви пример некажњивости злочина над новинарима.
„То оставља породице, али и друге новинаре и јавност са горким искуством недовршене правде. Надлежни морају да покажу нулту толеранцију за некажњивост у случајевима који су још увек у току и још увек могу да достигну правду“, додао је он.
Нагласио је и да сваки злочин мора бити кажњен, уколико постоји жеља да се заштите новинари, као и да се морао обезбедити ситуација у којој они могу безбедно да раде.
„Примећен је проблематичан тренд слаб тужби… Европска комисија помно прати правне поступке против новинара у Србији“, казао је Жофре.
Навео је да су новинари широм света изложени животној опасности – укључујући и оне који извештавају из ратних зона, али и оне који извештавају о осетљивим темама попут организованог криминала и корупције.
„Новинари извештавају о ономе што је јавни интерес, а јавни интерес је наш колективни интерес… Ми као друштво имамо обавезу да штитимо новинаре. Ово је глобални случај, укључујући и ЕУ. Нажалост, неколико година уназад имали смо и случајеве убистава новинара“, рекао је Жофре.
Шеф Мисије Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) у Србији Јан Брату рекао је да се Србија обавезала да ће предузети ефективне мере да заустави некажњивост у злочинима над новинарима.
„Ја ћу подсећати, и наставићемо да подсећамо, надлежне у Србији на ову обавезу. Власти увек морају да поштују безбедност новинара, увек морају да осуде све нападе над новинарима и морају да буду пажљиви како говоре о новинарима и медијским радницима“, навео је Брату.
Власт и органи за спровођење закона, према његовим речима, морају да позову на одговорност оне који су починили злочин над новинаром.
„Некажњавање, једноставно, охрабрује даље нападе. Новинарство није злочин. Напади на новинаре, са друге стране, јесу злочин. Ниједан злочин не би смео да прође непроцесуиран и некажњен. Одговорност за злочине и кажњавање злочина је јавни интерес и колективна одговорност“, казао је Брату.
Позвао је Србију да донесе нови акциони план за Медијску стратегију, за период од 2024. до 2025. године, као и да почне да ради на следећем, истичући да медијска реформа мора у потпуности бити спроведена.
Брату је навео и да неће бити испуњен задати рок од годину дана од доношења нових медијских закона и додао да је важно да се све договорено испуни, јер је то договор власти и медијских удружења.
Председник Асоцијације независних електронских медија Веран Матић, која је организовала догађај, да у Србији стопроцентна некажњивост за убиства новинара.
Навео је примере Ћурувије, Пантића и Вујасиновић, али и примере 20 српских, албанских и других новинара убијених на Косову од 1998. до 2005. године, додајући на то отмице и нестанке.
Додао је да новинари одавно траже међународну комисију која би истражила нестанке и убиства новинара, али да никада није дошло ни близу покретања такве комисије.
„Морамо да наставимо да вршимо притисак да би се наставила озбиљна истрага и да би се добили судски епилози свих тих новинара“, казао је Матић, упућујући апел и властима у Србији и међународној заједници да у томе помогну.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.