Вести
31. 10. 2024.
Овај Савет РЕМ-а мора бити разрешен
Након што су правоваљана новинарска удружења и невладина организација ЦРТА поднели више стотина пријава против приватизованих телевизија са националном фрекфенцијом, које раде као да су разгласне станице позиционих политичких странака, нови Закон о електронским медијима (,,Службени гласник РС бр. 92/2023), у прелазним и завршним одредбама, предвиђа да ће мандат члановима Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) који су изабрани по ранијем закону, престати истеком једне године од његовог ступања на снагу, до када ће бити изабран и нови сазив Савета.
Закон о Уставном суду, одредбама чл. 50, 52 и 53, предвиђа да се поступак за оцењивање уставности правних норми покреће предлогом овлашћеног предлагача или решењем самог суда кад оцени да у поднетој иницијативи има за то основа. С обзиром на речено, поступак пред Уставним судом сматра се покренутим: у првом случају – даном подношења уредног предлога, а у другом – даном када је Суд донео решење поводом поднете иницијативе. Поступак може покренути и сâм Уставни суд двотрећинском већином гласова свих судија.
У случају који се односи на престанак мандата ранијег сазива и избор новог сазива Савета РЕМ-а, поднета је иницијатива за покретање поступка, а пошто решење о њеном усвајању није донето, није било ни сметње да се донесе решење о престанку ранијег и избору новог сазива Савета РЕМ-а.
Чак и да је Уставни суд донео решење о покретању поступка по поднетој иницијативи, тај суд би могао да спречи одлагање престанка мандата ранијег и избор новог сазива Савета РЕМ-а, у шта се већ закорачило, ако би услед тога могле настати неотклоњиве штетне последице, што предвиђа члан 56. Закона о Уставном суду. А штетног рада, као и нерада, у Савету РЕМ-а било је и раније. Од многих случајева, издвајам само два:
У протестима грађана „Један од пет милиона“ 2019. године, постављен је и захтев да се смене чланови Савета РЕМ-а зато што нису следили демократске стандарде равноправног третмана у спровођењу избора.
Владимир Ђукановић, члан Српске напредне странке и народни посланик, тај захтев је назвао „будаластим“ тврдећи да његово разрешење није могуће зато што „покретање поступка за разрешење може да уследи тек пошто Савет РЕМ-а усвоји мишљење да за то постоје разлози, што се не може очекивати с обзиром да га утврђују и они којима би мандат требало да престане“.
Ова изјава није правно утемељена, пошто поступак разрешења покреће Народна скупштина, а ако она утврди да законски разлози постоје, до разрешења мора доћи, јер мишљење Савета РЕМ-а не може бити јаче од закона. Народни посланик законске прописе мора тумачити непристрасно, а не у интересу партије којој припада а којој је служио и сâм Савет РЕМ-а.
По претходном а и новом Закону о електронским медијима, РЕМ је самостална и независна регулаторна установа, која врши јавна овлашћења ради делотворног спровођења стратешке политике у области медијских услуга као и заштите слободе мишљења и изражавања. Стварност се, нажалост, наподношљиво разликује од законом предвиђених циљева.
Уместо да радна група за израду важећег закона усвојеног 2023. године, буде подржана у настојању да се сузбије политички утицај на садржај и квалитет радио-телевизијских информација и програма, она је била изложена покушају да регулаторно тело из једнине закорачи у множину с циљем да електронски медији са националном фрекфенцијом имају своје регулаторно тело, а електронски медији са локалном фреквенцијом њихово регулаторно тело. Покушај је био замаскиран малим почетним словом у речи ,,регулаторно тело“. Добро је што покушај није успео.
Аутор је бивши судија Врховног суда и универзитетски професор у пензији
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.