Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  „РТ и Путинова фабрика лажи на Балкану“: Репортери без граница апелују да ЕУ позове Србију на одговорност
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

03. 10. 2024.

„РТ и Путинова фабрика лажи на Балкану“: Репортери без граница апелују да ЕУ позове Србију на одговорност

Захваљујући контроли српске владе над медијима и повољном политичком окружењу, РТ – некада позната као Руссиа Тодаy – користи своју канцеларију у Београду да прилагоди наративе Кремља пре него што их прошири по југоисточној Европи, наводе Репортери без граница (РСФ) који апелују на Европску унију (ЕУ) и њене државе чланице да позову Србију на одговорност због тога што је домаћин „Путинове фабрике лажи“.

У септембру 2024. године, РСФ је упутио питање РТ-у о мисији њихове нове балканске канцеларије и о односу са руском владом.

Из седишта РТ-а у Москви, како наводе, стигао је одмах одговор, саркастичан: „Основали смо РТ Балкан искључиво са циљем да нервирамо Репортере без граница.“ Овај провокативан, политички одговор показује како се РТ позиционира насупрот организацији која брани слободну, независну и плуралистичку штампу. Ипак, открива и то да РТ не жели да пружи информације о својим циљевима или односу са владом, што би независни медиј – што ова руска медијска кућа тврди да јесте – требало да буде у стању да пружи.

„Јер Косово је Србија“

Од свог оснивања у Москви 2005. године, РТ је развио мрежу телевизијских канала, веб сајтова и налога на друштвеним мрежама који објављују садржаје усклађене са пропагандом Кремља на енглеском, шпанском, француском, арапском, немачком и руском језику.

РТ Балкан је званично покренут 15. новембра 2022. године. Промовисан као онлајн емитер и мултимедијални сајт на српском језику, циљ му је био, како су наводили, да пружи „алтернативну перспективу о регионалним и светским догађајима,“ са плановима да се до 2024. прошири на телевизијски канал.

Канцеларија РТ Балкана, отворена паралелно, није најновији регионални биро РТ-а. Бирои су већ били успостављени у преко двадесет градова, укључујући Вашингтон, Париз, Лондон, Јерусалим и Берлин. У 2023. години, ова медијска кућа са седиштем у Москви отворила је биро у Алжиру као део стратегије јачања присуства у Африци.

Твит главне уреднице РТ-а Маргарите Симоњан наговештава мотиве РТ-а да се прошири у Србију: „Покренули смо РТ на Балкану. Јер Косово је Србија.“ У званичном саопштењу за јавност, Симоњан је даље цитирана како каже: „Можда нигде у свету нисмо били ишчекивани с већим нестрпљењем него овде. Зато бих волела да се обратим нашим драгим српским пријатељима на њиховом матерњем језику: ‘Браћо, гледајте РТ.'“

У марту 2023. године, у свом првом интервјуу за локалне медије — датом српском јавном сервису — Јелена Милинчић, тадашња главна уредница РТ Балкана, изјавила је: „Нисмо овде да бисмо покренули веб сајт, већ да бисмо покренули телевизијски канал. Већ дуго смо позивани да дођемо у Србију […] У интересу је Србије да овде има и руску телевизијску станицу. Тренутно имамо сајт који је, наравно, мање успешан од Спутњика [руске државне новинске агенције], али телевизија је циљ […] РТ се види као модерно дете Русије.” Милинчић је додала да је РТ Балкан регистрован као српски медиј, иако се финансира из иностранства.

Две године након свог лансирања, РТ Балкан још увек нема телевизијски канал. Ипак, постао је главни алат Русије за ширење пропаганде на Балкану, према једногласном мишљењу стручњака који истражују руски утицај у Босни, Косову и Црној Гори, а који су цитирани у недавном документарцу регионалне медијске мреже БИРН.

Дубоко укорењени односи

Постоји неколико објашњења зашто је РТ изабрао Србију за своју балканску канцеларију и зашто су представници РТ-а тако отворени у погледу својих намера. Прво, Русија и Србија имају дугогодишње односе засноване на заједничкој култури словенске баштине и православног хришћанства. Ово је учинило Русију популарном међу делом српског становништва и створило блиске односе између руских и српских политичара.

Успон РТ Балкана олакшан је и чињеницом да власт контролише већи део медијског тржишта, које користи за ширење сопствене пропаганде. Анти-НАТО и анти-ЕУ наративи, погоршани НАТО интервенцијом у Косову 1999. године – чију независност Србија и даље не признаје – подстакли су широко распрострањено проруско расположење у Србији, чинећи ово тржиште пријемчивим за наративе Кремља, наводи се у тексту Репортера без граница.

На крају, Србија је стратешки позиционирана добро за РТ-ову мисију да сузбије перципирани утицај НАТО-а и ЕУ на Балкану, додају. Са изузетком Босне и Херцеговине и Косова, Србија је окружена земљама чланицама ЕУ и/или НАТО-а: Бугарском, Хрватском, Мађарском, Црном Гором, Северном Македонијом и Румунијом. Неколико суседних земаља има језичке, културне, па чак и медијске везе са Србијом.

Чак и пре него што је РТ Балкан отворен 2022. године, већина медијских кућа у Србији истицала је блискост Срба и Руса и приказивала Русију као водећу војну, енергетску и нуклеарну силу способну да заштити интересе Србије. Истовремено, ЕУ и НАТО су представљени као међународне институције које су назадне.

РТ Балкан није донео руску пропаганду у Србију: прилагодио је наратив Кремља локалној публици која је веома пријемчива, што је омогућило да се пропагандни садржај лакше шири по региону.

Ко стоји иза РТ Балкан?

Све док РТ Балкан нема телевизијски канал, њихов вебсајт је главна платформа за видео садржаје, укључујући клипове са коментарима тренутног главног уредника, Николе Врзића.

РТ Балкан до сада нема информације о компанији на својој веб страници. И даље не наводи име главног уредника или физичку адресу, што је у супротности са српским законима, додаје се у тексту.

Нема имена новинара и једини контакт подаци су фиксни број телефона и генеричка имејл адреса. „Независна непрофитна организација – ТВ Новости“ наведена је тамо где би требало да стоји име оснивача. Поред генеричке имејл адресе, једина друга наведена адреса је за посетиоце сајта који су заинтересовани за рад у РТ Балкану. У Србији је врло неуобичајено да медијска кућа или непрофитна организација у делу за контакт информације укључи имејл адресу за кандидате заинтересоване за посао.

Ентитет под називом „РТ Балкан Телевисион“ регистрован је у јавно доступном српском привредном регистру 5. новембра 2023. године као друштво са ограниченом одговорношћу. Наведена адреса није место где се редакција физички налази.

Иако имена новинара и уредника нису лако доступна, идентитети колумниста РТ Балкана су јасно истакнути. Неки од њих су познати новинари, док су други професори, уметници или препознатљиве јавне личности. Већина њих позната је по својим десничарским и националистичким политичким ставовима. РТ је ангажовао босанскохерцеговачког писца Мухарема Баздуља, који гласно подржава српске националистичке политичаре, као и српског десничарског политиколога Слободана Антонића, професора на Филозофском факултету Универзитета у Београду, наводи се у тексту.

Међу двадесетак имена наведених за ове колумнисте, налази се само једна жена: Сања Домазет, колумнисткиња, списатељица и књижевна критичарка. Ипак, особа која РТ Балкан чини кредибилним медијем такође је жена. Љиљана Смајловић, водећа новинарка РТ Балкана која води дуге видео интервјуе, бивша је председница Удружења новинара Србије. Такође је бивша чланица Извршног одбора Европског центра за слободу штампе и медија (ЕЦПМФ), који је 2022. године јавно објавио њену оставку уз образложење да „сарадња са пропагандном платформом коју финансира руска влада није у складу са циљевима и мисијом ЕЦПМФ-а.“

Иако нико од људи повезаних са РТ Балканом то није јавно признао, северномакедонски портал за проверу чињеница известио је да су РТ и Спутник једне од најбогатијих редакција у Србији, са најбоље плаћеним новинарима, наводи се у тексту Репортера без граница.

Инфлуенсери и кампање

Уредници и колумнисти РТ Балкана функционишу више као инфлуенсери него као новинари, осигуравајући видљивост и утицај ове медијске куће у српском медијском простору. Никола Врзић, тренутни главни уредник РТ Балкана; Филип Родић, уредник сајта РТ Балкана; и Мухарем Баздуљ, колумниста РТ Балкана, чести су гости у популарним талк-шоw емисијама на српској националној телевизији. Представљени као новинари или аналитичари повезани са РТ Балканом, добијају широку платформу за легитимисање и ширење пропаганде Кремља.

Штавише, неки од ових РТ Балкан инфлуенсера активно раде на дискредитацији истакнутих независних новинара у Србији, што је стратегија која може више користити одређеним фракцијама у српској влади него њиховим послодавцима у Русији. Врзић је почео да таргетира КРИК, онлине медиј који истражује везе између политике, криминала и корупције, након што је овај портал објавио истраживачки чланак о везама озлоглашеног нарко-боса у Србији са двојицом чланова српске тајне полиције. Врзић је „оповргнуо“ КРИК-ов извештај гостујући у јутарњем програму, оптужујући КРИК да има везе са организацијом блиском ЦИА-и. Бројни медији у Србији брзо су цитирали Врзића, понављајући његову клевету у насловима.

За разлику од свих других медија у Србији, осим новинских агенција, сајт РТ Балкана нема спољне огласе или спонзорисане чланке који су јасно означени као рекламе. Ипак, овај медиј учествује у ПР кампањама. На почетку свеобухватне инвазије на Украјину 2022. године, РТ Балкан је објавио оглас прерушен у чланак за регрутацију бораца за приватну војну групу Wагнер. Радио Слободна Европа (РФЕ/РЛ) недавно је објавила извештај о Србима који су се придружили руским плаћеничким групама у Украјини; један од мушкараца цитираних у тој новинарској истрази био је регрутован од стране „ратног репортера“, пишу Репортери без граница.

У новембру 2023. године, РТ Балкан је покренуо традиционалну рекламну кампању у српским медијима и на билбордима под називом „Отворите очи, разбистрите вид“. У поруци се наводи: „Западни естаблишменти су дуго покушавали да ућуткају наш глас искључујући РТ из етра, са интернета и друштвених мрежа широм већег дела Европе. Већи део Европе не може лако видети наш садржај. Србија може. РТ Балкан наставља да ради за вас.”

Прање информација

Још једна техника коју користи канцеларија РТ у Београду за ширење наратива Кремља је „прање информација.“ Дезинформације објављене на сајту РТ Балкан приказују се као новинарски извештаји и затим их преносе мејнстрим медији. Ова подмукла техника је омогућена чињеницом да је овај садржај бесплатан за медијске куће широм региона, које су суочене са структурним недостатком средстава.

Садржај РТ Балкана цитирају и преносе највећи играчи на српском медијском тржишту: једнако они штампани, и онлајн и ТВ таблоиди који такође шире пропаганду српске владе. Телевизијски канал Пинк и новине Курир су два таква примера. Чак и медији који су мање под контролом владе, попут јавног сервиса РТС, цитирају РТ као поуздан извор за вести о Русији. Као резултат тога, РТ Балкан функционише попут државне новинске агенције, сличне руском ТАСС-у, наводи се у тексту.

Према анализи приватне компаније коју су консултовали Репортери без границе, већина медија који активно шире пропаганду РТ Балкана у шест земаља Западног Балкана били су српски, затим медији из Босне и Херцеговине и Црне Горе.

Једна од најраширенијих прича РТ Балкана о Украјини „опрана“ је у Србији. У широко цитираном чланку, РТ Балкан је поставио питање да ли је Украјина демократска земља, са насловом: „Дан одлуке: Да ли је Зеленски од данас (не)легитиман?“ Искривљена прича се темељила на чињеници да председнички избори у Украјини нису одржани упркос истеку председничког мандата 21. маја ове године. Чланак који је потписао Димитрије Михајловић, пренели су и тиме легитимисали неколико српских медија. Иако је српски сајт за проверу чињеница „Раскринкавање“ анализирао и контекстуализовао ову „вест“, њихов чланак је имао знатно мањи одјек у српским медијима него пропаганда РТ Балкана.

Искоришћавање друштвених мрежа

Утицај Русије у Босни и Херцеговини, Црној Гори и Србији очигледан је кроз њену способност да промовише своје наративе на друштвеним мрежама.

РТ Балкан је већ представио друштвене мреже као алтернативу свом вебсајту. Након што је Црна Гора продужила забрану РТ Балкану у јулу ове године, на насловној страници њиховог сајта био је истакнут банер са поруком: „Забранили су нас у вашој земљи. Овако можете да нас пратите на Телеграму.“ Према архивираној верзији Телеграма доступној на интернету, садржаји које објављује РТ Балкан редовно досегну око 2.000 прегледа.

Тренутно, РТ Балкан има приближно 19.500 пратилаца на Инстаграму, 3.400 на X-у (раније Тwиттер), 70.000 на Фацебооку и 50.000 на ТикТоку.

Према претходно поменутој анализи приватне компаније, Фацебоок чини више од половине друштвеног саобраћаја РТ Балкана. Документ наводи да ова тактика вероватно укључује употребу ботова. Због тога је тешко са сигурношћу проценити утицај РТ Балкана на друштвеним мрежама.

У децембру 2022. године, YоуТубе је био прва друштвена мрежа која је забранила РТ Балкан. Недавно је притисак да се РТ забрани порастао због контрамера власти у САЂу и Европи. Оптужујући РТ за „злонамерни утицај“ на недавне изборе у Молдавији, америчко Министарство спољњих послова санкционисало је Россију Сегодњу, матичну компанију РТ-а, и ТВ Новости, ентитет који управља РТ-ом, 13. септембра. Хапшење Павела Дурова, генералног директора Телеграма, неколико недеља раније у Паризу, извршило је притисак на ту платформу да повећа сарадњу са националним властима.

Након санкција САД-а и Дурововог хапшења, Фејсбук, Инстаграм, Телеграм и ТикТок затворили су налоге РТ-а и РТ Балкана. Такође, РТ Балканов налог на X мрежи је недоступан у земљама чланицама ЕУ.

Навигација санкцијама

РТ Балкан је такође покушао да искористи правне рупе како би заобишао санкције. Србија је пружила руку помоћи у овом подухвату – иако се од ње, као земље кандидата за чланство, очекује да се усклади са политиком европских институција.

У децембру 2021, РТ-ов канал на немачком језику почео је да емитује кабловско и сателитско емитовање у Немачкој, тврдећи да је то легално јер има српску лиценцу. Немачке власти су одбациле ту тврдњу и касније уклониле РТ са сателитске мреже, на крају блокирајуц́и приступ и њеној веб страници.

Неколико дана након инвазије на Украјину 2022. године, ЕУ је најавила да ц́е „хитно обуставити“ емитовање РТ-а на својој територији на свим платформама (кабловска, сателитска, интернет, итд) у оквиру санкција Русији. У јуну 2023. године, шест месеци након покретања РТ Балкан, Савет ЕУ је забранио верзију на српском језику.

Од ове забране, државе чланице ЕУ се боре да одрже саме санкције за које су гласале у Савету ЕУ. Иако ТВ канали РТ-а нису доступни на територији ЕУ путем сателита и кабла, његовој веб страници се може приступити без ВПН-а у Француској, како је РСФ открио.

Ово није скорашњи проблем. У фебруару 2024, РСЕ/РЛ је могао да приступи РТ-овим веб-сајтовима и сервисима за стримовање – укључујући РТ Балкан – директно из седишта Савета ЕУ у Бриселу без икаквих алата за заобилажење.

РТ је успео да заобиђе забрану ЕУ на својој веб страници захваљујући недостатку њене примене од стране националних власти, наводе Репортери без граница. У међувремену, РТ Балкан је проширио свој домет у Србији, где никада није био забрањен.

Пропагандна кућа и даље јавно поставља свој почетни циљ успостављања телевизијског канала. Крајем прошле године, РТ је најавио покретање ТВ станице у суседној Републици Српској, ентитету у Босни и Херцеговини познатом по проруском политичком вођству и медијском пејзажу који фаворизује руску пропаганду. Саопштење је одмах услиједило након изјаве руског предсједника Владимира Путина, који је на питање босанског новинара рекао да је штета што руски медији нису присутни у Босни и Херцеговини.

Од краја септембра 2024. РТ Балкан води кампању регрутовања „нова ТВ лица, новинара, репортера, организатора и продуцената“.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси