Вести

24. 09. 2024.

Аутор: Перица Гуњић Извор: Цензоловка

Шапић на суђењу вређао новинаре БИРН-а, они му одговорили да имају доказе за све тврдње о његовој вили у Трсту

Градоначелник Београда и функционер Српске напредне странке Александар Шапић данас је у београдској Палати правде вређао новинаре Балканске истраживачке мреже (БИРН), против којих је поднео тужбу због текста „Шапићева вила у Трсту: Градоначелник Београда није пријавио кућу вредну 820.000 евра“, називајући их „ноторним и патолошким лажовима“ и понављајући да су слагали да је он прекршио закон, те да је нетачно да није пријавио Агенцији за спречавање корупције некретнину коју је купио у Трсту.

Градоначелник Београда Александар Шапић се током суђења према новинарима БИРН-а, које је тужио због текста о његовој вили у Трсту, опходио иронично или увредљиво, повремено непримерено повисујући тон, нервозно и арогантно упадајући у реч

Према новинарима БИРН-а се све време опходио иронично или увредљиво, повремено непримерено повисујући тон, нервозно и арогантно упадајући у реч.

Омаловажавање БИРН-а, неразумевање новинарства

Шапић је на почетку покушао да изнесе своје излагање онако како га је припремио, али га је суткиња  Виолета Марјановић упозорила да то ради поступно, одговарајући на њена питања. „У мом стилу“, нагласила је.

Шапић се најпре посветио омаловажавању БИРН-а – о коме је говорио као о небитном медију „који нико не чита“. Према њему, БИРН само служи да објави неку тему, а онда то други преносе. „Сви живи медији“ су преузели њихово истраживање, као и део опозиције, која га је због тог текста називала лажовом и лоповом.

Тако је, каже Шапић, направљена афера због које је, како пише у тужби, имао душевне болове и повређени су му част и углед. Због тога тражи да му тужени – издавач, главни уредник Милорад Ивановић и аутори текста Јелена Вељковић и Александар Ђорђевић, исплате шест милиона динара.

„То су ноторне лажи“, рекао је градоначелник, „не само да сам пријавио некретнину у Трсту пар месеци после куповине, него сам и Агенцији за спречавање корупције поднео и купопродајни уговор, што нисам био обавезан да урадим“.

Он је „сплетом околности“ објаснио то да је овај уговор, „личну карту сваке некретнине, у којој ништа не може да се сакрије“, доставио Агенцији.

Новинари БИРН-а су касније рекли како је „сплет околности“ који Шапић помиње била, у ствари, ванредна провера тачности података из Шапићевог извештаја 

имовини и приходима, током које је Агенција за спречавање корупције од њега тражила да се изјасни о цени имовине коју је пријавио.

Шапић је, наиме, пријавио Агенцији стан површине 150 метара квадратних, на истој адреси на којој је и вила о којој је БИРН писао. Према купопродајном уговору који су новинари добили из земљишних књига одељења за Општину Трст, вила има нешто више квадрата – 399 бруто (387 квадрата је нето површина).

Истовремено, Агенција БИРН-у није, како су новинари објаснили, дала одговор на питање о томе да ли је Шапић пријавио некретнине у Трсту, већ су за то сазнали током овог процеса.

Неписмен за попуњавање образаца

На питање адвоката оптужених да ли је власник некретнина у Трсту (виле, гараже, дела пута и шуме), Шапић је одговорио:

„Власник сам објекта на тој адреси, као што пише на власничком листу који сам предао Агенцији. То је стан, а не вила.“

А да ли је ову непокретност пријавио онако како је она описана у власничком листу?

Шапић каже да се није бавио детаљима, да није он попуњавао образац пријаве непокретности Агенцији, него његова секретарица, али да је он увек давао тачне адресе и да се тако из катастра могу видети сви детаљи.

На питање зашто образац пријаве није попунио у складу са упутством за њено попуњавање, Шапић је рекао:

„Признајем да имам утисак да разговарам са стручњацима за попуњавање образаца. Признајем да не знам да попуњавам обрасце, ето, неписмен сам. Неправилно попуњавање образаца није кривично дело, ако сте у њему дали адресу.“

„Да ли сте власник стана у Трсту од 150 квадрата независно од некретнине о којој је реч у тексту?“

„Не. Тај стан је у оквиру те виле.“

„У интервјуу на Телевизији Прва сте рекли да нисте пријавили некретнину од 399 квадрата?“

„Ма каква ТВ Прва! Не сећам се, нећу да се бавим тиме шта сам изјавио, не знам шта сам тада рекао. Оно што је овде битно и због чега сам тужио БИРН је то да су објавили лаж.“

Александар Ђорђевић је у том тренутку рекао да Шапић прича прегласно и да би било пристојније да буде тиши.

„Тако причам. Нећу да вичем да не повредим твој нежни слух“, одговорио му је градоначелник Београда.

Касније је новинарка Јелена Вељковић објаснила  да је доста важан интервју ТВ Првој, у коме је Шапић рекао да је пријавио само 150 квадрата, односно  да није знао да треба да пријаву целокупну имовину.

„Пријавио је само 150, а не свих 804 квадрата која је купио”, рекла је Вељковић, мислећи на кућу, гаражу, део приступног пута и шуме.

Шапић: „Да ли је извор ваше информације онижи човек велике главе, здепастих, кратких дебелих ногу?“ Александар Ђорђевић: „Није, али тиме се показује апсолутно непознавање тога како функционишу медији, што је за јавног функционера изненађујуће, али је опасно по друштво. Новинар не мора да одаје извор својих информација.“ Шапићев бранилац је инсистирао на томе да Вељковић одговори да ли је нека државна институција утврдила да је Шапић прекршио закон, желећи да зна да ли је таква тврдња у тексту њен лични став? Новинарка је рекла да медији не објављују само одлуке које доносе институције, већ и сами истражују. Бранилац је додао да у том случају у тексту треба да стоји да постоји сумња да је закон прекршен, али не и тврдње. Бранилац оптужених је рекао да после свега има утисак да Шапић није пажљиво прочитао текст због којег тужи БИРН, да у тексту неколико пасуса почиње са „поставља се питање“, а неколико пута се напомиње како се „отварају бројна питања“, те да је улога медија управо да оваква питања постављају. И да на крају остаје чињеница да Агенцији до данас нико није пријавио некретнину од 399 квадрата. Ђорђевић је на питање ко је утврдио да је Шапић прекршио закон одговорио да се и ту ради о непознавању медија и да све информације које БИРН објављује пролазе проверу правника. Он је истакао да за све што је објављено у тексту постоје докази утемељени у документима, уговорима и одговорима од институција.

Александар Ђорђевић: „Није, али тиме се показује апсолутно непознавање тога како функционишу медији, што је за јавног функционера изненађујуће, али је опасно по друштво. Новинар не мора да одаје извор својих информација.“

Шапићев бранилац је инсистирао на томе да Вељковић одговори да ли је нека државна институција утврдила да је Шапић прекршио закон, желећи да зна да ли је таква тврдња у тексту њен лични став?

Новинарка је рекла да медији не објављују само одлуке које доносе институције, већ и сами истражују. Бранилац је додао да у том случају у тексту треба да стоји да постоји сумња да је закон прекршен, али не и тврдње.

Бранилац оптужених је рекао да после свега има утисак да Шапић није пажљиво прочитао текст због којег тужи БИРН, да у тексту неколико пасуса почиње са „поставља се питање“, а неколико пута се напомиње како се „отварају бројна питања“, те да је улога медија управо да оваква питања постављају.

И да на крају остаје чињеница да Агенцији до данас нико није пријавио некретнину од 399 квадрата.

Ђорђевић је на питање ко је утврдио да је Шапић прекршио закон одговорио да се и ту ради о непознавању медија и да све информације које БИРН објављује пролазе проверу правника. Он је истакао да за све што је објављено у тексту постоје докази утемељени у документима, уговорима и одговорима од институција.

Час италијанског

Према подацима из катастра које БИРН наводи и за које је коауторка текста Јелена Вељковић током суђења рекла да има доказе, Шапић је власник четири непокретности у улици Страда Нуова пер Опицина.

Прва је поменута вила, која има 13 соба, друга је гаража, односно помоћна просторија од 127 квадрата, четири квадрата приступног прилаза, које дели са још једним власником. Четврта је 6.200 квадрата шуме у околини куће, од које је 4,35 одсто у Шапићевом власништву.

Шапић је током суђења исмејавао то што БИРН ову некретнину зове вилом, оптужујући их да раде како би текст био бомбастичан. Имао је и потребу да их подучи италијанском језику и објасни им како „вила“ у ствари значи „кућа“.

Градоначелник је уверен да је БИРН текст објавио само да би њега „дискредитовао на најгори начин, јер не постоји гора оптужба од тога да неко крши закон“.

„Кад год би се после тог текста моје име појавило у медијима, помињало се то како сам прекршио закон.“

„Како сте се ви због тога осећали, како је ваша околина реаговала?“, питала је тужиоца Шапића суткиња Виолета Марјановић.

„Нећу да правим драму како сам се због тога затварао у подрум, како сам под креветом плакао, како сам помишљао на самоубиство да бих пред судом дочарао душевну бол, иако би то за мене било корисно на овом суђењу“, био је сликовит Шапић.

Он је рекао да је то на њега утицало као што би и на сваког човека, а посебно на оног ко се бави јавним послом. Када га неко овако брутално оптужи, то ствара код њега врсту беса и нелагоде, коју оставља суткињи да протумачи.

За себе је рекао да се понаша „достојанствено и мушки“.

Шапић не може на овакве ствари да не реагује, каже, тужба је његов начин да заустави лажи.

Патолошки лажов

Рекао је да се чуо са коаутором текста Александром Ђорђевићем, мада није сигуран да ли је то било у вези са текстом због којег га је тужио. Испричао је да је са њим дуго разговарао и покушавао да му објасни.

„Али то није вредело. Више му се нисам јављао, шта да му се јављам кад је патолошки лажов.“

Ђорђевић је током свог сведочења рекао да се није чуо са Шапићем. Објаснио је како је градоначелнику после објављивања послао поруку у коме му је нудио да сниме о овој теми интегрални видео, који ће бити приказан без монтаже. Али му градоначелник није одговорио.

Тужена коатурка текста Јелена Вељковић је такође рекла да је пре објављивања покушавала да добије Александра Шапића за изјаву телефоном, преко Вајбера, али се он није јављао. Послала му је и неколико порука, на које није одговорио. Звала га је и после објављивања текста, када су писали о реакцијама – опет без успеха.

„Да би нешто могло да повреди част и углед, то мора да буде неистина. Оно што је БИРН објавио је апсолутна истина, поткрепљена чињеницама“, рекла је Вељковић.

Она је објаснила да су она и Ђорђевић радили месец дана на тексту, да су теми поклонили оно што се зове „дужна новинарска пажња“, да су проверили све информације, да су се обратили свим надлежним италијанским и нашим институцијама, да су покушали више пута да добију Александра Шапића, више су пута контактирали Агенцију за спречавање корупције…

Вељковић каже да су најпре добили извод из италијанског катастра у вези са Шапићевом некретнином, па су онда проверавали веродостојност те информације у земљишним књигама за град Трст. Ту су добили купопродајни уговор о куповини четири непокретности у Опичини поред Трста.

Ангажовали су овлашћеног преводиоца за италијански језик, који је превео уговор на српски, адвоката који је експерт у области куповине некретнина. Замолили су колеге из тршћанског листа Ил Пиколо да изађу на терен и провере да ли Шапић поседује те некретнине.

Они су дошли до улаза у комплекс у коме је и Шапићева кућа, нису могли да дођу до ње, али су сликали плочицу са његовим именом на интерфону (Шапић, касније: „Погодила ме је топла људска прича о плочицама на интерфону“). Звонили су, али им се нико није јавио.

Ангажовали су чак и судског вештака графолога, који је утврдио да су потписи на купопродајном уговору и јавно доступни Шапићеви потписи исти.

Немушти одговори Агенције

Она је рекла да се БИРН низ година бави оваквим темама и има велико искуство у комуникацији са институцијама, па је знала да Агенција неће одговорити на питања о овој некретнини због одавања приватних података.

Зато је Агенцију питала да ли су сва документа у вези са некретнинама које поседује Шапић јавно доступна на порталу Агенције. Одговорено јој је да су сви извештаји које им је он доставио обрађени и објављени на јавно доступном регистру.

„Из овог одговора је јасно да Александар Шапић није пријавио Агенцији некретнину у Трсту зато што се ниједна квадратура која се тамо помиње није поклопила са квадратуром виле у Трсту“, рекла је Вељковић.

Шапићу је објаснила да помињање „виле“ није сензационализам, јер се она тако води у катастру.

Она сматра да је важан интервју који је Шапић дао ТВ Првој, јер је, како каже, тада рекао да је пријавио стан од 150 квадрата и да није знао да треба да пријави укупну површину за четири непокретности.

Вељковић каже да се у купопродајном уговору, као ни у изводу из италијанског катастра, које је БИРН објавио, нигде не помиње 150 квадрата, него 399 квадрата бруто.

Суђење ће се наставити 23. јануара.