Вести
13. 09. 2024.
Цвејић: Центар политичке моћи диктира говор мржње према новинарима
Народни посланик и потпредседник Србија центра проф. др Слободан Цвејић изјавио је да говор мржње према новинарима оркестрира онај ко има интерес да грађани не верују медијима и жели да успостави контролу над медијима како би вршио своју пропаганду.
То је центар политичке моћи, по правилу у чврстој спрези са оним људима из света бизниса који траже државне привилегије које центар политичке моћи може да им обезбеди. Најчешће организатори кампања мржње и прогона новинара нису и директни извршиоци, јер би то урушавало и њихов кредибилитет, него то реализују послушници: квазианалитичари и надриновинари", рекао је Цвејић за Подринске.
Према његовим речима, напади и таргетирања могу бити анонимни (кампања "потерница" против новинарке Исидоре Ковачевић у Шапцу) или отворени (напади Симе Спасића на новинаре у Београду).
"Некада су и сами надриновинари директни извршиоци напада, као у случају директора "Српског телеграфа" Милана Лађевића који је на улици напао новинара "Радара" Вука Цвијића, а некада и припадници центара политике моћи лично, као у случају осуђеног бившег председника општине Гроцка Драгољуба Симоновића који је оркестрирао паљење куће новинара "Жиг инфо-а" Милана Јовановића".
Цвејић је истакао да се неки од најпознатијих примера таргетирања и дехуманизације односе на новинарке.
"Сетимо се случајева убиства Даде Вујасиновић, прогона Бранкице Станковић на навијачким трибинама, по улицама и жутој штампи, Исидоре Ковачевић, константне хајке на Жаклину Таталовић или недавног безумног таргетирања Тамаре Скрозза. Нећу да прескочим ни напад на запослену у ТВ "Пинк" у време протеста испред зграде овог медија".
Цвејић је напоменуо да институције у сфери медија у Србији постоје.
"Иако је било неких резултата у раду Сталне радне групе за безбедност новинара, случајеви таргетирања и насиља се понављају, што указује на проблем као и у другим областима јавне управе - институције се мање-више понашају пасивно: не реагују на време (или никад). А када се једном та спирала успостави, онда је и полицији тешко да физички штити оне којима се цртају мете на челу", рекао је Цвејић и додао да се новинари организују сами.
"Позитиван пример у домену институција је Савет за штампу, као и удружења новинара, УНС, НУНС и НДНВ, који у највећем броју случајева износе у јавност информације о нападима на новинаре и тиме формирају прву линију заштите. Њихове акције се односе и на новинаре у електронским медијима, али ту, нажалост, нема ефикасног само-регулаторног тела, а формални, овлашћени регулатор РЕМ много више ради на систематском таргетирању одређених медија попут Н1 и Нове С, него на заштити новинара", закључио је Цвејић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.