Вести
19. 08. 2024.
Ана Лалић се и даље не осећа безбедно: Нема никаквих информација о човеку који је побегао пошто је ухапшен због претњи
Председница НДНВ и новинарка Ана Лалић каже да све око нестанка човека који је претио смрћу и силовањем њој и њеној породици указује на огромну неодговорност и неспособност полиције, а не одбацује ни могућност да му је неко помогао. Тражиће да се у потрагу укључе француске власти.
Новинарка и извршна директорка Независног друштва новинара Војводине (НДНВ) Ана Лалић Хегедиш и даље се не осећа безбедно, пошто тужилаштво и полиција немају никакве информације о човеку који је побегао са наногицом из кућног притвора након што јој је претио силовањем а њеном супругу смрћу.
Лалић за Цензоловку каже да институције потпуно игноришу новинаре и да се по питању безбедности новинара није ништа променило, јер је она од колега из Данаса више од месец дана после његовог бекства сазнала да је човек који јој је претио на слободи. До данас је прошло више од два и по месеца.
„Сама чињеница да је побегао са наногицом, а да су му наводно оба пасоша задржана у тужилаштву такође указује или на огромну неодговорност и неспособност полиције, или пак отвара нову могућност – да је њему на неки начин помогнуто да нестане са лица земље.“
Ана Лалић је још у марту добила мноштво озбиљних претњи због става о изградњи цркве у новосадском насељу Лиман. НДНВ је пријавио претње Тужилаштву за високотехнолошки криминал, које је открило да је С. И. из Париза преко Фејсбука послао претеће поруке. Полиција је привела С. И. кад је улазио у земљу, а он је на саслушању признао да је претио.
Тужилаштво је предложило затворски притвор 31. марта, а Виши суд у Београду је одредио блажу меру – забрану напуштања стана. Након два месеца, 28. маја, поднет је оптужни предлог и суд је продужио меру забране напуштања стана. Окривљени је после три дана побегао и није се појавио на претресу заказаном за 3. јул.
Због претњи Ани Лалић води се кривични поступак против још једне особе, док је против још две особе поднета кривична пријава, али се још увек ради на откривању њиховог идентитета и боравишта.
Лалић је за Цензоловку изјавила да ће се обратити и француским органима гоњења, јер нема информације ни да ли је оптужени уопште у земљи.
Како институције штите новинаре, а како политичаре
Републичко јавно тужилаштво и МУП су 2016. године потписали споразум о сарадњи у којем је договорено да обе институције хитно реагују у случајевима кривичних дела усмерених против безбедности новинара. Они су се обавезали да ће водити посебну евиденцију о кривичним делима против новинара.
Министарство унутрашњих послова је дужно да тужилаштву доставља информације о кривичним пријавама против починилаца таквих дела, а уведено је и хитно поступање у овим предметима.
Изгледа, међутим, да само одређени новинари добијају такав третман. Тужилаштво је хитно реаговало са истрагом због измишљених позива на убиства Тамаре Скроззе или Срђана Шкора, али полиција још увек није доставила снимак камера након физичког напада на Вука Цвијића крајем маја.
С друге стране, тројица активиста су процесуирана у року од 24 сата након инцидента са новинарком Информера на протесту против ископавања литијума и експресно су осуђени на 30, односно 40 дана затвора. Касније им је, после огромног притиска јавности, жалба усвојена и пуштени су на слободу, али и уз најаву новог суђења.
Разликује се и однос институција у заштити државних функционера и новинара, иако су заштићени истим чланом закона. Два и по пута више случајева угрожавања председника Србије Александра Вучића завршило је на суду него свих новинара заједно, показало је истраживање Славко Ћурувија фондације.
У Србији је у 2024. години до сада забележено 90 напада на новинаре, од којих су половина вербалне претње, према подацима из базе НУНС-а.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.