Вести

19. 08. 2024.

Аутор: Милан Бубоњић Извор: media.ba

Америчке санкције медијима у РС-у: Случај УНА ТВ и АТВ

Санкције које је Влада Сједињених Америчких Држава (САД) увела против УНА ТВ и Алтернативне телевизије (АТВ) изазвале су значајне полемике и поставиле питања о слободи медија, политичким притисцима, штетним садржајима који медији шире и утицају на друштво. Медији, као један од кључних стубова демократског друштва, имају важну улогу у информисању јавности, обликовању јавног мнијења и осигуравању транспарентности власти. Када се санкције уведу против медијских кућа, поставља се питање гдје се повлачи граница између нужних мјера за заштиту демократских вриједности и угрожавања слободе медија.

Америчке санкције против УНА ТВ и АТВ нису донесене без претходних упозорења. Годинама се говори о злоупотребама медија у политичке сврхе, о чему су често извјештавали и домаћи и међународни посматрачи. Ипак, овај потез Вашингтона представља један од најоштријих корака према медијима у региону, додатно компликујући већ напете политичке односе у Босни и Херцеговини (БиХ).

Америчке санкције против УНА ТВ и АТВ имају дубоке импликације на медијску сцену у Републици Српској (РС). Присталице власти у РС-у тврде да су санкције политички мотивисане и усмјерене против српског народа и њиховог права на информисање. С друге стране, критичари истичу да су ове мјере неопходне за борбу против корупције и очување демократских принципа.

Због чега су санкције уведене?

САД је увео санкције против УНА ТВ и АТВ због озбиљних оптужби о повезаности ових медија с коруптивним праксама и подривањем демократских процеса у БиХ.

Предсједник РС-а Милорад Додик је одавно на мети санкција САД-а због својих антидемократских потеза и коруптивних активности. Његова наводна повезаност с АТВ и УНА ТВ додатно је продубила сумње у злоупотребу медија за политичке циљеве. Кориштењем медија за ширење политичке пропаганде, Додик има значајно средство којим може обликовати перцепцију јавности. Ова стратегија манипулације информацијама доводи до подјела међу грађанима и повећава напетости између различитих етничких и политичких група.

Додика је САД оптужио да користи АТВ као алат за ширење своје политичке агенде, којој су санкције уведене у јануару 2022. АТВ, један од најпознатијих телевизијских канала у РС, често је био у центру критика због пристрасног извјештавања и емитовања садржаја који фаворизују Додика и његове политичке савезнике. За америчке званичнике АТВ је инструментализован за подривање демократских процеса и промоцију корупције, што је у супротности са циљевима стабилности и демократизације у БиХ.

Иако се формално власништво АТВ-а водило и води на друге особе и компаније, постоје индиције да Додик и његова породица имају значајан, иако прикривен, утицај на пословање и уређивачку политику телевизије и да су чланови Додикове породице директно или индиректно укључени у власничке и управљачке структуре АТВ-а. Као што је и наведено у образложењу Уреда за контролу стране имовине америчког Министарства трезора (ОФАЦ) од ове године, Додик и мрежа фирми мијењају власништво како би сакрили уплетеност породице у компаније и избјегли санкције. Након што је АТВ санкционисан у јануару 2022., Поинтер је пренио власништво над АТВ-ом Инфинитy Медиа и К-2, а када су се у јуну на црној листи нашле ове двије фирме, радници АТВ-а су основали друштво “Видео аудио медиа“, које послује као привредни субјект.

Поред тога, постоје медијска истраживања која показују да је АТВ примао значајна финансијска средства од компанија и појединаца блиских Додику, чиме је осигурана њихова лојалност и спремност да промовишу његове политичке циљеве. Ова финансијска веза омогућила је Додику да има утицај на уређивачку политику и садржај који АТВ емитује.

УНА ТВ, медијска кућа која је 2021. с великим амбицијама ушла на регионалну телевизијску сцену, службено је престала с радом. Као разлог су из куће навели финансијске проблеме проузроковане санкцијама, иако су пословали са значајним финансијским минусима. Њен нагли успон и начин финансирања изазвали су бројне контроверзе и сумње у њену независност и објективност. Оснивање и финансирање УНА ТВ били су повезани с круговима блиским Додику, што је додатно подстицало забринутост због злоупотребе овог медија у политичке сврхе.

Како се наводи у саопштењу ОФАЦ-а, Додик је користио своју позицију да усмјерава уговоре владе РС према мрежи приватних компанија које он и његов син Игор надзиру. Док Игор контролише многе компаније у овој мрежи, наводе да Додик прикрива своју личну повезаност са компанијама ослањајући се на различите номиналне власнике и директоре. Инфинитy Интернатионал Гроуп д.о.о. Бања Лука (Инфинитy), која је повезана са породицом Додик, холдинг је компанија у БиХ која је директно или индиректно посједовала или је била већински власник најмање пет других компанија, између осталих и Инфинитy Медиа д.о.о. (Инфинитy Медиа), К-2 Аудио Сервицес Бања Лука д.о.о. (К-2) и Уна Wорлд Нетwорк д.о.о. (Уна). УНА ТВ је санкционисана због тога што је била у власништву или под контролом, или је дјеловала или се претпостављало да дјелује у име, директно или индиректно, Инфинитy Медиа, и особа чија су имовина и интереси у имовини блокирани.

Уна ТВ је основана као заједнички подухват Фоундцентер Инвестмент ГмбХ из Берлина са 80 посто учешћа и Инфинитy Медиа из Бањалуке са 20 посто учешћа, а заступник је био Дејан Јоцић као предсједник Управног одбора. Од фебруара 2022. године њемачки инвеститори се повлаче, а као једини власник се наводи Инфинитy Медиа, док је нови заступник Срђан Праштало. Због америчких санкција према Инфинитy Медиа и Уна Wорлд Нетwорк д.о.о. власништво над Уном у Србији било је пренијето на Александра Радоша и Срђана Праштала у сразмјери 50:50. У међувремену је створена и нова фирма Инвицтус Тецхнологy Гроуп, чији је директор Бојан Вујић изјавио да је одлука менаџмента да се угаси Телевизија Уна у Бањалуци, односно предузеће “Уна Wорлд”, због „приличног минуса у пословању”.

Један од фактора који су довели до америчких санкција против УНА ТВ јесте и начин на који је овај медиј финансиран. Према изворима из америчке администрације, финансијска средства за оснивање и оперативне трошкове УНА ТВ потекла су од компанија и појединаца блиских Додику, од којих су многи већ били под санкцијама због корупције и повезаности с криминалним активностима. Ова финансијска повезаност довела је у питање независност и објективност УНА ТВ, с обзиром на то да медији који зависе од оваквих извора финансирања тешко могу одржати неутралност и професионализам у свом раду.

Манипулација информацијама и пропаганда

АТВ и УНА ТВ су критиковани за пристрасно извјештавање које служи интересима владајуће структуре у Републици Српској, а посебно Милорада Додика. АТВ је често критикован због садржаја који глорификују Додикову политику и минимизира или потпуно игнорише скандале и грешке његове администрације.

Кориштене су различите технике манипулације како би се обликовало јавно мнијење у корист Додика и његових политичких савезника: селективно извјештавање, затим манипулација чињеницама, емоционална реторика, као и стереотипизација и демонизација.

АТВ је више пута критикована за пристрано извјештавање о политичким темама, затим о протестима и грађанским иницијативама у РС-у, за избјегавање или минимално извјештавање о темама које укључују корупцију или злоупотребу положаја од власти у РС-у и за селективно извјештавање о ратним злочинима и националним темама. Изокретали су чињенице, извлачили их из контекста или преувеличавали како би се створио одређени наратив који одговара политичким циљевима.

У извјештавању о економским успјесима власти РС-а, АТВ користи селективне податке или статистике које преувеличавају постигнућа. Извјештаји о стопама запослености, инвестицијама или економском расту често су приказани у најбољем свјетлу без детаљније анализе која би могла открити потенцијалне проблеме или неповољне трендове. Када су у питању еколошки протести или проблеми у РС, АТВ извјештава на начин који минимизира значај проблема. Извјештаји често наглашавају економске користи или подршку локалних власти, док су еколошке и друштвене посљедице умањене или изостављене.

АТВ често је користио емоционално набијен језик и симболику како би подстакао патриотизам и национални понос међу грађанима РС. Националистичка реторика често се користи како би се створила слика о угрожености српског народа и потреби за чврстим вођством које ће их заштитити од вањских и унутрашњих непријатеља.

Приликом обиљежавања важних датума или спомена на страдања српског народа, АТВ користи реторику која укључује изразе попут „херојска борба“, „страдање српског народа“ и „неправда међународне заједнице“. Када извјештава о притисцима међународне заједнице на власти РС-а, АТВ описује ове притиске као „нападе на суверенитет“ или „притиске на српски народ“. Емоционална реторика у оваквим случајевима има за циљ изазивање осјећаја угрожености и пркоса, често имплицирајући да су критике усмјерене против свих Срба, а не само против специфичних политика или актера.

АТВ је активно радила на дискредитацији опозиције и независних медија. Често су објављивали приче које нападају опозиционе политичаре, оптужујући их за корупцију, некомпетентност и издају националних интереса. АТВ неријетко демонизује опозиционе лидере и њихове симпатизере кроз извјештаје који их приказују као „издајнике“, „стране плаћенике“ или „дестабилизирајуће елементе“ који раде против интереса РС-а. Оваква демонизација има за циљ дискредитацију опозиције и стварање непријатељске слике о свакоме ко критикује власти.

Током извјештавања о протестима и активностима опозиције, АТВ преувеличава пријетње које опозиционе акције наводно представљају по стабилност Републике Српске. Опозиција се често приказује као деструктивна и радикална, док се њихови стварни захтјеви и аргументи извлаче из контекста како би се створио наратив који одговара владајућој странци. Протесте често описује као „опасне“, чиме се покушава изазвати страх и несигурност међу грађанима.

И невладине организације, нарочито оне које се баве људским правима, демократијом, и слободом медија, приказиване су као „страни агенти“ или „инструменти западних сила“. Оваква стереотипизација има за циљ да делегитимизира њихов рад и да их се представи као пријетњу по стабилност и суверенитет РС-а.

АТВ користи реторику која демонизира и међународну заједницу, нарочито институције попут Канцеларије високог представника, Европске уније и НАТО. Ове институције се приказују као „непријатељи српског народа“ или „инструменти за наметање воље Запада,“ чиме се ствара негативна слика о њиховим активностима и политикама у Босни и Херцеговини.

Објављиване су и лажни вијести у вези са ратним дешавањима које немају основу у стварности, али су дизајниране да изазову панику, мржњу или подршку одређеној политици. Напослијетку, кориштена је и  метода укључивања „експерата“ и аналитичара који подржавају наративе власти, често без стварне стручности или непристрасности. На крају обје телевизије су шириле наративе који могу да подстичу етничке тензије, приказујући друге етничке групе као пријетње по сигурност и идентитет српског народа.

Посљедице санкција

Увођење санкција против УНА ТВ и АТВ утицало је на медијску сцену и политичке односе у РС-у и БиХ. Санкције су послале и снажан сигнал политичарима у РС-у да међународна заједница неће толерисати коруптивне праксе и злоупотребу медија.

Санкције су произвеле економске посљедице и додатне финансијске потешкоће на ове медијске куће, утичући на њихово пословање, способност генерисања прихода и укупну финансијску стабилност. Одрезале су приступ ових медија глобалним финансијским тржиштима и фондовима, чиме су им смањене могућности за пословање и развој.

Компаније које су се оглашавале на УНА ТВ и АТВ-у повукле су своје огласе због страха од повезивања са санкционисаним субјектима, што је довело до значајног смањења прихода од реклама. Губитак спонзорстава и огласа додатно је погоршао финансијску ситуацију ових медија, присиљавајући их на смањење буџета за производњу и оперативне трошкове.

Ови медији били су приморани на отпуштања и смањење броја запослених, УНА ТВ и на гашење. У БиХ, гдје тржиште рада за новинаре није превише развијено, ово може имати озбиљне посљедице за професионалну каријеру новинара. Новинари који су радили за ове медијске куће могу се суочити и са стигмом да су повезани са субјектима под санкцијама, што може представљати додатни изазов у проналажењу нових прилика за посао.

Постоје и ставови да би санкције против медија требале бити у надлежности домаћих регулатора, као што су Регулаторна агенција за комуникације (РАК), а не вањских актера. Сматра се да би домаћи регулатори требали осигурати да медији дјелују у складу са законима и етичким стандардима, а увођење санкција вањских актера може се схватити као мијешање у унутрашње послове земље и може додатно поларизирати јавност.

Из Удружења новинара РС-а најоштрије су осудили санкције, уз констатацију да је ријеч о гушењу слободе медија и слободе изражавања. Предсједник Удружења БХ новинари Марко Дивковић је изјавио да га не изненађују санкције које је добио АТВ, када се има у виду све што се дешавало око ове медијске куће. Ипак, сматра да овај начин санкционисања није добар.

Постоји бојазан да санкције против АТВ и УНА ТВ могу се користити као алат за додатни притисак на оне који су критични према владајућим структурама. Политички актери би могли