Вести
15. 08. 2024.
Случај Ин медије: Суд треба да утврди да ли су деца трпела последице због објављене фотографије
Медији морају са додатном пажњом извештавати о догађајима у којима су учесници деца. Дозвола родитеља за снимање, фотографисање деце и/или интервју са децом је неопходна.
Међутим, она није обавезна уколико се ради о јавном догађају за који се зна да ће бити испраћен од стране медија. Инђијски портал Ин медија нашао се на мети тужби јер је као илустрацију за текст о поклону који су учесници (деца) добили на једном јавном догађају, користио фотографију са тог догађаја. Сада суд треба да утврди да ли су деца трпела последице због објављене информације.
“Почетком године инђијски портал Ин Медија објавио је да су на пријему код председника општине Владимира Гака успешним младим каратистима подељени пакети у којима су се налазиле и теглице меда. Испоставило се да је у питању ‘Фрушкогорски Скочко – радост у кући’ – локални бренд меда који се рекламира као афродизијак”, пише Раскрикавање.
Текст је изазвао незадовљство председника општине, а на сајту општине објављен је и одговор председника карате клуба у којем деца тренирају.
Недуго затим, на адресу Ин медије почеле су да стижу тужбе од стране родитеља малих каратиста. До сада их је било седам.
Према писању Раскрикавања, родитељи виде проблем у томе што је уз текст о „Скочку” објављена и фотографија, која је преузета са сајта општине, а на којој се виде лица малолетника. Они сматрају да је Ин медија прекршила Закон о јавном информиснају и медијима (ЗЈИМ) у делу који се тиче заштите малолетника и да им је повређено достојанство.
Наиме, како је наведено у једној тужби, малолетник је након објављивања текста са фотографијом „постао предмет понижавајућих коментара у јавности, како непосредно у школи и средини у којој се креће, тако и путем мрежа“, јер га спорни чланак „доводи у везу са употребом средстава за потенцију и (…) са сексуалном активношћу”.
Уредница Ин медије Верица Маринчић каже за НУНС да на помеутом догађају никоме није сметало што су сви сликали децу, али је неком засметало што су они објавили шта је био садржај пакета.
“Нигде није наведено ни јасно истакнуто да фотографије са општинског сајта које они објављују са било каквих активности нису за даљу дитрибуцију или да треба тражити дозволу аутора фотографије или оних који су на фотографији. Не видим шта прави разлику, ако су сви портали објавили исту фотографију, да сам ја ставила и слику пчеле, могли би довести у везу децу са тим. То нема везе никакве”, објаснила је Маринчић.
“Ако сам прекршила закон у смислу објављивања фотографија малолетника онда нисам ни прва ни једина, тако да очекујем да се по истим аршинима таква правда заступа и да се родитељи наплате и од осталих”, додаје она.
За фотографисање на јавном догађају није портебна дозвола, али…
Програмска директорка Kомитета правника за људска права (YUCOM) и чланица Kомисије за жалбе Савета за штампу, адвокатица Милена Васић каже да медији увек треба да траже пристанак родитеља за објављивање информација о детету, а нарочито фотографије. Међутим, како каже, према Закону о јавном информисању и медијима (ЗЈИМ), начелно није потребна сагласност за објављивање фотографије која је настала на неком јавном догађају.
“Ако се ради о запису са јавног скупа, није потребна сагласност, односно пристанак, и ту се не раздвајају малолетна лица од пунолетних”, каже за НУНС Милена Васић.
Ипак, она у овој ситуацији види потенцијални проблем.
“Ако се фотографија користи у неком другом контексту, онда је потребно да се поново тражи пристанак за објављивање фотографије, без обзира што су они (ИН медија, прим. аут) пренели фотографију која се налази на сајту општине”, појашњава Васић.
Она додаје да у случају да фотографија није објављена, односно, да су новинари само писали о догађају, могао би се применити члан 93 ЗЈИМ који каже да није потребна сагласност уколико интерес јавности да се упозна са информацијом, односно записом, претеже у односу на интерес да се спречи објављивање.
“Да ли је објављивање ове информације било у јавном интересу? Ја мислим да јесте. Да ли је било неопходно објавити слику? Мислим да није, али то и даље не значи да је тужба основана. То је нешто што мора да се утврди у судском поступку, да се утврди да ли су деца заиста трпела последице због објављивања ове информације, односно фотографије”, наводи Милена Васић.
Вишеструке тужбе – карактеристика СЛАПП-а
Против Ин медије поднето је седам тужби и све родитеље заступа исти адвокат. Према писању Раскрикавања, тужбе су готово истоветне.
Адвокат који заступа малолетне тужиоце и њихове родитеље, Владимир Алишић, изјавио је за овај медиј да закон у Србији не познаје појам СЛАПП тужби и да није било могуће покренути обједињени поступак.
„У нашем законодавству не постоје СЛАПП тужбе и не постоје колективне тужбе. Тужиоци траже накнаду нематеријалне штете због повреде права личности, тако да је и сваки поступак својствен личности појединог тужиоца. Чињенице о којима се расправља нису исте у случају свих тужилаца… Сматрам да управо из ових разлога није могуће обједињавање поступака у један парнични поступак, што ни тужена страна није предлагала на досад одржаним рочиштима”, рекао је Алишић за Раскрикавање.
Милена Васић каже да постоје назнаке да се ради о СЛАПП тужбама (стратешке тужбе против учешћа јавности).
“Kомитет министара Савета Европе је ове године издао смернице како да се препозна СЛАПП. И када се погледају ти критеријуми, овде се види из бројности тужбених захтева и висине тужбених захтева да је сврха ових тужби нека врста санкција за медиј, а не заштита права детета”, каже адвокатица.
“У елементе слапп-а спада, пре свега, питање да ли је тој деци заиста повређено неко право, у смислу да ли су они заиста трпели последице због овог текста који је објављен или су те последице ‘измишљене’, да тако кажем. Односно, да ли се та заштита права на приватност користи у циљу у ком је она установљена; да заиста заштити приватност или да шиканира медиј. И ми то можемо да видимо из бројности тужби, из висине накнаде штете јер то је суштина када погледате природу тих захтева који су огромни за један мали медиј, који стварно имају потенцијал да угасе тај медиј”, објашњава Васић и додаје да су тужиоци у овом случају могли да поднесу једну заједничку тужбу.
Милена Васић истиче да су СЛАПП тужбе најчешће неосноване, али да свако има право да тражи правду на суду.
“Са основом или без њега, они могу да туже за нешто што би се касније накнадно у судском поступку утврђивало да ли је истина или није. Треба заиста ући у срж пробелма и видети да ли су деца трпела штету због тога”, наводи Васић.
Она истиче да је у питању ситуација од јавног значаја, али изузетно специфична јер деца нису могла да се изузму из самог догађаја и апелује на медије да пажљиво извештавају о догађајима у којима су учесници деца.
Kажњавање и застрашивање новинара и грађана
Верица Маринчић сматра да је циљ тужби против Ин медије да се открије ко је био извор информације, али и да се застраше грађани и изврши већи притисак на Ин медију.
“Пошто не могу да утврде ко је извор, а не могу да порекну да је било тако, они сад крећу са тим тужбама, а ако неко неће да тужи, онда је он тај који је то рекао”, наводи новинарка.
Она каже да није први пут да се саговорници Ин медије “кажњавају” позивима, уценама и претњама.
“Ми сада ни не можемо наћи саговорнике и кад их нађемо, не смемо објавити идентитет јер се људи боје, а хоће нешто да кажу… То је порука и грађанима, никакву врсту критике и незадовољства и било чега не можеш да искажеш, а да не зажалиш”, закључује новинарка.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.