Вести

07. 08. 2024.

Аутор: Наталија Јовановић Извор: Радио Слободна Европа

Мета без обавештења тренира вештачку интелигенцију на подацима грађана Балкана

Објаве, коментари, видео клипови, фотографије, бројни лични подаци који се јавно деле преко Инстаграма, Фејсбук и других апликација у власништву компаније Мета, од краја јуна нису само садржаји које делимо са пријатељима.

Изменом политике приватности Мете могу постати материјал за тренирање вештачке интелигенције (АИ) коју развија ова америчка компанија.

Све је прошло без најаве и објашњења, а милиони корисника на Западном Балкану нису ни обавештени о новој Метиној „Политици приватности“, која је објављена 26. јуна.

У документу који је анализирао Радио Слободна Европа (РСЕ), компанија Мета наводи покретање нове услуге – а то је могућност креирање текста, звука, слика и видео записа путем вештачке интелигенције.

Мета прикупља јавно објављене садржаје које корисници деле кроз платформе компаније тако да ће се нова услуга коју пружа кроз развој вештачке интелигенције надовезати уз ову праксу.

О вестима корисници Западног Балкана нису упознати, док су држављани Европске уније приликом логовања на платформе добили упозорење да се политика мења, па потом и опцију да податке повуку из планираног тренинга вештачке интелигенције.

Када се све стави у контекст са локалним законима у региону, Мета је била у обавези да исту опцију понуди и корисницима у Северној Македонији, на Косову, у Србији, Босни и Херцеговини и Црној Гори.

Законска решења постоје у земљама Балкана и углавном су усклађена са европским када је у питању обрада личних података, показује анализа РСЕ.

Међутим, институције надлежне да заштите података о личности у овим земљама немају много инструмената да реагују, кажу њихови представници за РСЕ.

Као један од највећих проблема наводе да Мета није ни именовала представнике у земљама Балкана са којим би институције сарађивале.

Истовремено, Мета није одговорила на питања Радија Слободна Европа о променама политике приватности и ефектима које има на кориснике из Србије, Црне Горе, Северне Македоније, Босне и Херцеговине, Косова.

Шта доноси нова политика Мете?

Политика приватности представља својеврсни уговор између корисника платформе и компаније која пружа различите дигиталне производе и услуге.

Које све податке прикупља и на који начин их дигитална платформа обрађује, најважнији је део овог докумената. Мета своју политику мења управо у овим важним деловима.

Развој вештачке интелигенције први пут наводи се као разлог обраде података корисника Мете, показује анализа Политике приватности која је доступна јавности кроз Метину платформу Фејсбук.

Наиме, у делу политике „Како и зашто процесуирамо ваше податке“ компанија Мета, са једне стране наводи низ услуга и производа које пружа, а са друге различите врсте података корисника које прикупља у те сврхе.

Како се наводи у документу, у питању су јавно објављени садржаји које корисници остављају на платформама као што су подаци са профила, име, корисничко име, профилна фотографија, потом коментари на друштвеним мрежама, али и видео и аудио садржаји који се јавно деле.

Мета прикупља и податке о садржају којем корисници пружају пажњу, тј. прикупља податке како се на различите садржаје реагује, које је време коришћења и учесталост интеракција на појединим мрежама које контролише Мета.

Списак се ту не зауставља па се помињу и „поруке које шаљете и примате, укључујући њихов садржај, у складу са важећим законима“, као и податке о уређајима са којих се приступа Фацебооку или Инстаграму.

Мета поседује веома осетљиве информације

„Ако погледамо Мету, оно што је у овом случају посебно је да имају приступ платформама, као што су WхатсАпп, Инстаграм и Фацебоок, које имају хиљаде милиона, заправо милијарде корисника и профила, где се налазе осетљиве информације“, каже у разговору за РСЕ адвокат Феликс Миколаш.

Миколаш је адвокат организације и адвокатске фирме НОYБ (Нон Оф Yоур Бусинесс) са седиштем у Аустрији која је била једна од активнијих у подношењу тужби и дописа како би се идеје Мете зауставиле на нивоу ЕУ.

Он додаје да, за разлику од других компанија које развијају вештачку интелигенцију, постоји много информација које Мета може користити, а друге платформе не могу да прикупљају са интернета, и то чини овај случај проблематичнијим него када је у питању развој других АИ модела.

Ипак, он истиче да случајеви злоупотребе личних података кроз АИ модел још увек нису документовани.

Коментаришући Политику приватности, Миколаш истиче да су кључне две ствари – што компанија није тражила пристанак корисника да њихови подаци буду коришћени за тренирање вештачке интелигенције, али и што модел вештачке интелигенције који развија није детаљније описан.

„Можемо користити ове податке за било коју сврху, не знамо тачно за шта ћемо их користити, само ћемо их генерално користити за АИ технологију. Дакле, то не пружа никакве информације корисницима“, наводи Миколаш и додаје да компанија мора да буде транспарентнија.

Запани Балкан без опције за излаз из АИ тренинга

Док су се организације и експерти у ЕУ изборили да се према грађанима Уније Мета понаша обазривије, регион је остао у својеврсном мраку.

РСЕ није успео да пронађе кориснике Метиних платформи са Западног Балкана који су били обавештени о промени политике приватности.

Мета није одговорила на питања РСЕ о томе на који начин је обавестила кориснике из Србије, Босне и Херцеговине, Северне Македоније, Црне Горе и Косова о новинама у прикупљању података.

Експерткиња за дигитална права и заштиту личних података Ана Тоскић Цветиновић из организације „Партнери Србије“ наводи да се Западни Балкан нашао у својеврсној сивој зони у овом случају.

„Читав наш регион се налази у специфичном положају, који јесте у Европи, део процеса ЕУ интеграција, прописи су нам у великој мери усклађени са прописима ЕУ, али механизми који су нам на располагању нису довољно ефикасни као они који постоје у односу на грађане ЕУ“, наводи Тоскић.

Она наводи како је крајем јула организација „Партнери Србије“ поднела иницијативу Поверенику за заштиту личних података за покретање поступка против компаније Мета због кршења закона у Србији.

Исту иницијативу најавила је и организација ШАРЕ, која се бави заштитом дигиталних права.

Она додаје да је компанија Мета била у законској обавези да грађане обавести о новој „политици“ која је била суштинска, а не техничка.

Ко штити дигитална права грађана на Западном Балкану?

Закони постоје, али се тешко примењују, наводе из појединих независних тела за заштиту личних података на Западном Балкану.

Ни у једној од пет земаља Мета нема именованог представника, а за сада тела за заштиту података на томе не инсистирају кроз заједничку иницијативу.

Из Канцеларије Повереника за заштиту података у Србији наводе како ће у наредном периоду контактирати компанију „Мета“ у вези са променом политике приватности.

Ана Тоскић Цветиновић из „Партнера Србије“ сматра да је Повереник требало да обавести јавност шта подразумевају промене политике приватности Мете.

„Повереник је требало да информише грађане о оваквој промени, али како то сада није учињено треба да се покрене поступак против компаније Мета како би се утврдиле евентуалне незаконитости у обради података“, истиче она.

Из Канцеларије Повереника објашњавају како је покретање поступака против компаније Мета било отежано зато што ова компанија нема представника у нашој земљи, што је обавеза према Закону о заштити података о личности.

„Без присуства представника ових компанија, наши грађани не могу у пуној мери остварити своје право на заштиту података о личности, нити могу појединачна права остварити на једноставан начин“, кажу из Канцеларије Повереника.

Закони се усклађују са европским, али поједине одредбе остају неприменљиве, објашњавају из Канцеларије Повереника у Србији и наводе да то управо показује пример са изменама политике Мете.

Исти проблем истичу у Северној Македонији.

Према локалном закону, они који обрађују личне податке треба да одреде овлашћеног представника у Северној Македонији што није случај са компанијом Мета, истичу из Агенције за заштиту личних података у овој земљи.

Из Агенције за заштиту личних података Црне Горе, која спроводи Закон о заштити личних података у овој земљи, наводе да ће се ускладити са европском праксом.

„Помно пратимо како се ствар развија на нивоу ЕУ, пратићемо који су ставови независних тела у региону одредићемо се према најбољим стандардима европског права“, објашњава члан Савета Агенције у Црној Гори, Мухамед Гјокај.

На Косову заштитом личних података бави се Агенција за информације и приватност, која као независна институција о свом раду извештава Скупштину Косова.

РСЕ се обратио овој Агенцији са упитом да ли су упознати са одлуком компаније Мета о измени политике приватности, да ли се разматра то питање, те на који се начин могу заштитити права и лични подаци грађана Косова. Међутим, одговор није стигао.

РСЕ је одговоре затражио и од Институције Омбудсмана (ИО) Косова из које наводе како нису разматрали питање обраде личних података за потребе развоја вештачке интелигенције од стране компаније Мета.

„Када ИО сматра да је повређено право на приватност, има мандат да то испита из перспективе људских права“, наводе у писаним одговорима за РСЕ.

Из Агенције за заштиту личних података БиХ наводе са нису примили иницијативе од невладиних организација у вези са изменама политике приватности команије Мета.

„Агенција је дошла до сазнања о наведеним измјенама од стране тијела за заштиту особних података из регије“, наводе у писаним одговорима за РСЕ и додају да су се крајем јула контактирали Мету.

„Обратили смо се компанији Мета са захтјевом да се доставе подаци представника Мете са којим би могли успоставити контакт поводом наведеног питања“, наводе из надлежног тела у Босни и Херцеговини.

Када је у питању сарадња са Европском унијом из ове Агенције објашњавају да се прате праксе и прописи и иницира њихова примена у БиХ уколико то није у супротности са домаћим законодавством.

Да постојећи закони оквир није довољан за решавање свих проблем који су се јавили процесима дигитализације, масовном употребом видео и аудио надзора, али и вештачком интелигенцијом, раније су оценили из Агенције.

Метин АИ модел на паузи у ЕУ

Компанија Мета средином јуна саопштила је да ће паузирати тренирање модела вештачке интелигенције користећи јавно објављење податке грађана Европске уније.

Овај потез компаније поздравила је Комисија за заштиту података у Даблину наводећи у саопштењу да је одлука уследила након интензивних разговора овог тела са компанијом.

Мета је регистрована у Ирској, па је по закону надлежно тело за заштиту личних података у овој земљи.

„Немамо ништа даље да додамо, процес је и даље у току“, наводе из Комисије у Даблину на низ питања РСЕ о плановима компаније Мета да модел вештачке интелигенције тренира користећи податке корисника платформи у њеном власништву.

Тренирање на личним подацима заустављено и у Бразилу

Најаве компаније Мета да ће модел вештачке интелигенције тренирати уз помоћ садржаја са платформи Фацебоок и Инстаграм заустављене су почетком јула и у Бразилу.

Ова земља Латинске Америке једна је од највећих корисника Метиних платформи.

Национално тело за заштиту личних података у Бразилу (АНПД) почетком јула приморало је компанију Мета да обустави обраду личних података за обуку вештачке интелигенције. Усвојена је привремена мера којом се Мети налаже да изузме личне податке из материјала за тренинг вештачке интелигенције.

Уколико се са одлуком не усклади, компанији ће бити изречена казна од 50 хиљада долара дневно.

Према јавно доступним подацима, одлука бразилског регулатора са почетка јула ове године остала је непромењена.

Компанија Мета оценила је овакву одлуку као заустављање развоја вештачке интелигенције у Бразилу.

Ипак, тренирање вештачке интелигенције на садржајима са платформи у власништву Мете није заустављено у свим деловима света.

Сличну судбину са земљама на Балкану деле и по неке мање земље у Латинској Америци, попут Аргентине. Стручњаци у овом региону оцењују да је разлог за то недостатак законског оквира.

Подаци корисника Мете из САД такође ће се користи за тренирање модела вештачке интелигенције, како су закони мање стриктни него у Европи.