Вести
30. 07. 2024.
Белоруски новинар у кућном притвору у Србији: Осећам се животно угрожено и беспомоћно
Осећам се животно угрожено и беспомоћно, изјавио је за ФоНет у писаној изјави белоруски активиста и новинар Андреј Гњот, који се налази у кућном притвору, после седам месеци проведених у Централном затвору у Београду, на основу захтева Минска да буде изручен по оптужници за пореску утају, иако је Интерпол укинуо црвену потерницу за њим.
Пошто Интерпол, упркос томе, не може да утиче на одлуку судских власти у Србији јер има споразум о екстрадицији са Белорусијом, Гњот објашњава да се осећа као талац, уверен да „могу да му учине било шта“.
„Странац сам, провео сам више од седам месеци у затвору и напрасно сам пребачен у кућни притвор“, рекао је Гњот.
На питање да ли се осећа као политички затвореник, он је одговорио потврдно и прецизирао да су му тај статус доделиле и међународне организације које се баве људским правима.
Гњот сматра да је процес који се води против њега у Белорусији грубо измишљен и наглашава да је потврда за то и укидање Интерполове потернице.
Он подсећа да основао организацију Слободно удружење спортиста Белорусије, у оквиру које се борио против диктатуре у спорту и друштву.
Тиме је, како тврди, „стао на жуљ“ председнику Белорусије Александру Лукашенку и његовом сину, који су били председник и потпредседник националног Олимпијског комитета Белорусије.
Према уверењу Гњота, Олимпијски комитет Белорусије је „од 2020. вршило репресију над спортистима због њихових политичких уверења“.
Услед тога, како је прецизирао, режим у Белорусији губи 1,5 милиона евра годишње донација Међународног олимпијског комитета (МОК).
Осим тога, Белорусија је на иницијативу Гњотове организације изгубила право да буде домаћин међународног турнира у хокеју на леду, који је из Минска пребачен у Ригу у Летонији, што је Лукашенку ускратило прилику за зараду.
Правно мишљење мог адвоката је да мој случај не постоји из „перспективе логике права“, рекао је Гњот, који зато тврди да је једини политички затвореник у историји независне Србије.
Он мисли да је прогон белоруске диктатуре једини разлог његовог затварања, а сигуран је и да у Србији не би добио политички азил, уколико би га затражио.
Како је образложио, Виши суд је два пута донео одлуку о његовом екстрадиционом притвору, игноришући 78 доказа које је доставио том суду.
Заиста немам поверења да ми азил може бити одобрен, а немам поверења ни да нећу бити изручен, изјавио је Гњот и оценио да би његово изуручење било монструозна грешка у историји модерне Србије, која никада не би била заборављена.
„Ко ће бити одговоран за крв недужног Белоруса на својим рукама? Говоримо о људском животу. Политички затвореници су брутално мучени у белоруским затворима, имамо барем 1.700 њих у нашој земљи“, тврди Гњот.
„Ове људе обележавају жутим ознакама, као у концентрационим логорима“, указао је он и напоменуо да је „барем 12 политичких затвореника умрло под непознатим околностима, међу којима је и познати уметник Алес Пушкин“.
Он наглашава да је 18.јуна поднео жалбу Апелационом суду и да чека да му закажу саслушање, али да се још ништа не дешава.
Гњот се плаши да ће у сваком тренутку неко зазвонити на његова врата, узети за руку, убацити у аутомобил и изручити Белорусији.
„Верујем да се тако осећају затвореници осуђени на смртну казну, само што ја нисам крив ни за ништа“, поручио је он и нагласио да „ћутање суда и званичника власти само погоршавају напетост и неизвесност које осећа“.
Каже да је прилично јак човек, али је уверен да ће му трауме изазване ситуацијом у којој се налази остати до краја живота.
Гњот се нада да ће Србија, упркос свему, чути његов глас и да ће бити спашен, истичући да верује у Србе, јер на слободи није упознао ни једну лошу особу међу њима.
Говорећи о акцији прикупљања новчане помоћи, Гњот је истакао да је имао проблем са белоруском платформом за солидарну помоћ (BYSOL) и да је кампања морала да буде прекинута, али је најавио да ће за неколико дана наставити са прикупљањем помоћи на другој платформи.
Људи верују у изреку да живот не може да се плати, али Гњот сматра да у његовом случају није тако и очекује позитивне реакције белоруске јавности.
Каже да га је ужасно срамота што је принуђен да тражи помоћ, јер је целог живота био у прилици да помогне људима у невољи, али да у овом тренутку нема други избор.
Говорећи о кућном притвору у коме се тренутно налази, Гњот је оценио да је ситуација много боља него док је био у Централном затвору и да сада има право да напусти стан сат времена током дана, али да се његов тренутни положај тешко може поредити са нормалним животом.
Гњот каже да је априлу 2024. године, током боравка у затвору, доживео делимичну парализу леве ноге.
„Не могу да одредим узрок, јер ми је потребно болничко испитивање, а у затвору ми то нису омогућили“, објаснио је Гњот.
Он је указао да сат времена дневно, колико може да напусти кућни притвор, није довољно да посети болницу и уради потребне анализе.
„Трудим се да време не користим за тугу, већ за борбу за спас живота. Ако будем изручен Белорусији, престаћу да постојим“, закључио је Гњот.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.