Вести
29. 07. 2024.
Истраживање портала Бизнис.рс: ЕСГ идеје из прошлости за модерна предузећа (2)
Коме (не) треба бескаматна позајмица?
Касе узајамне помоћи, касе и фондови солидарности који се финансирају уплатама чланова и обезбеђују бескаматне позајмице можда многе асоцирају на некадашња велика друштвена предузећа, али не постоје законске нити било какве друге формалне препреке да се организују и данас, када је социјална одговорност модерних компанија у фокусу пажње не само јавности, већ и потенцијалних инвеститора и кредитора.
Једна од препрека, како упозоравају саговорници Бизнис.рс, налази се међутим на најмање очекиваном месту - управо код потенцијалних чланова каса односно запослених, који нерадо пристају на месечне одбитке због и даље релативно ниских зарада у односу на вредност просечне, па и минималне потрошачке корпе.
Колике су данас камате на дозвољени или недозвољени минус на текућем рачуну, најчешћу "позајмицу" на коју су хтели-не хтели многи запослени приморани када се суоче са неочекиваним трошковима попут поправке климе, веш машине или аутомобила?
Према подацима Народне банке Србије објављеним крајем јуна за претходни месец, просечна камата на дозвољени минус" кретала се око 28 одсто, на недозвољени минус око 26 одсто, са тим да је код једне банке камата на дозвољени минус ишла изнад 33 одсто.Код једне банке је недозвољени минус "коштао" и више од 50 одсто на име камате.
Зашто би онда неко уопште два пута размишљао о томе да ли себи да обезбеди бескаматну позајмицу преко касе узајамне помоћи?
"Многи наши чланови имају ниске или нередовне зараде или мале пензије, и зато су најчешће били у дилеми да ли уопште да издвајају део примања за Фонд солидарности, али се на крају испостави да им је то најповољнија опција управо како би отплатили друге, далеко скупље дугове", објашњава за Бизнис.рс председница Извршног одбора Фонда солидарности Удружења новинара Србије (УНС) Вера Ракин.
Фонд солидарности УНС, као и касе узајамне помоћи, функционише тако што чланови издвајају један одсто плате или уплаћују чланарину, а заузврат могу да подигну бескаматну позајмицу висине до 30.000 динара.
Шта се дешава када компанија хоће, а радници не желе касу узајамне помоћи?
О томе колико је тешко убедити запослене да уплаћују у касу узајамне помоћи сведочи и искуство прве приватне компаније у СФРЈ - Галеба из Шапца, која је у међувремену израсла у Galeb Group.
"Галеб је покушао да успостави касу узајамне помоћи - отворили смо посебан рачун, а лично сам уплатио своје три плате за почетак", испричао нам је оснивач компаније Галеб Радослав Веселиновић.
Међутим, како каже, није било интереса или се само десетак запослених јављало да узме позајмицу.
"Нажалост, радници нису били спремни да улажу пар месеци и да подигну двоструко или троструко више новца. Мислим да је то добра идеја али се није примила", каже Веселиновић у разговору за Бизнис.рс, и додаје да не одустаје од успостављања касе узајамне помоћи.
"Вероватно ћу покушати још једном да је организујем следеће године", најавио нам је оснивач Galeb Group, која данас запошљава око 500 радника.
Мале плате "гасе" касе
Председник Центра за достојанствен рад Марио Рељановић се слаже да су касе узајамне помоћи добра идеја, али је такође скептичан у коликој мери би оне могле да заживе.
"Један од видова бескаматних позајмица које запослени могу да добију су и позајмице од компаније у којој раде", подсећа Рељановић.
Наш саговорник ипак верује да би послодавци, у случају да немају додатних трошкова, могли да буду вољни да преузму администрирање касама узајамне помоћи.
"Остаје, међутим, бојазан колико ће радници бити спремни да им се зарада умањи за тај додатни допринос. Знате да солидарност није популарна ни код државе, а да радници пристају на све и свашта да би увећали зараде за неки динар", указује Рељановић.
О томе да ли има законских препрека за оснивање каса узајамне помоћи у компанијама писали смо у првом делу нашег истраживања: Касе узајамне помоћи - Бенефит из бивше Југославије у данашњим компанијама
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.