Вести
25. 07. 2024.
Локалне вести као спанаћ – здраве су али их избегавамо
Данас локални листови и ТВ станице нестају, а радио се све више удаљава од информативног програма. И тако нам се појављују „информативне пустиње“ – региони без локалних медија у којима рупе на орук покушавају да покрију заинтересовани појединци
Цензоловка је већ писала о занимљивом британском моделу како да се поспеши локално информисање и тада смо отворили и питање – да ли грађани уопште желе више локалних вести. Додајмо томе и питање: а шта ће нам уопште локалне вести, кад се најзанимљивије ствари и најутицајније одлуке доносе у престоницама, у националним владама и парламентима?
Ипак, локални медији, како су то одавно утврдили медијски истраживачи, играју незаменљиву улогу у стварању осећаја припадности локалној заједници, па их зато сматрамо кључним ресурсима за јачање демократије и идентитета грађана. Такође, локални медији имају улогу „друштвеног лепка“ – подстичу људе да се више активирају у својој заједници и допринесу решавању локалних проблема.
Локалних вести данас има мање него пре. У прошлом веку главни носиоци локалног информисања били су локалне новине и радио, па тек пред крај века и локалне ТВ – обично скупе и, бар у продукцијском квалитету, често иза радија и новина. Данас локални листови и ТВ станице нестају, а радио се све више удаљава од информативног програма. И тако нам се појављују „информативне пустиње“ – региони без локалних медија у којима рупе на орук покушавају да покрију заинтересовани појединци кроз своје налоге на друштвеним мрежама или нови дигитални медији, упитног квалитета и слабог домета.
Очекивано, ова криза локалних медија има негативне последице по демократију. Локални политичари нису под лупом јавности као некада, а многе њихове одлуке пролазе непримећено док не буде касно.
Толико о понуди? Да видимо сада шта је са потражњом. Истраживања показују да је значај локалних вести опао захваљујући пре свега напредовању капитализма који разводњава везе грађана са местом у којем живе. Људи се више селе, више купују преко интернета и раде у неком другом, обично већем граду.
То је оно што социолог Ентони Гиденс описује као вађење и премештање друштвених, економских и политичких аспеката живота из локалног контекста. Медији су данас дигитални, што наравно олакшава њихову дистрибуцију, али и доприноси стварању нових навика код публике, посебно оне која мења пребивалиште.
Људи који су се преселили у неки други град или земљу често више прате вести из старог града него из новог. Њихово схватање локалних медија свакако је другачије од оног традиционалног и, како показују истраживања, обично се огледа у смањеном интересовању за локалну политику која, наравно, више нема директан утицај на њихов живот.
А шта је са онима који су остали и који чине највећи део публике локалних медија? Колико су они задовољни и какве вести добијају од локалних медија? Истраживања показују да у западним земљама у вестима има све мање локалне политике а све више криминала, саобраћајних или комуналних проблема и необичних људских прича. Новинарима је све теже да публику заинтересују за локалну политику. Тим вестима, како кажу многи новинари, данас треба додати људску димензију и персонализовати их да би се публика више заинтересовала за њих.
Осим тога, већ 20 и кусур година живимо у, глобално гледано, веома бурним временима. Од 11. септембра, преко ратова у Авганистану и Ираку, финансијске кризе, Брегзита и Трампа, па до ковида и руске агресије на Украјину, локалне вести морају да се такмиче са све узбудљивијим и обично депресивнијим националним или светским вестима. А знамо да су лоше вести оно што се продаје. То су овом истраживачу недавно потврдили радијски слушаоци у Британији, који кажу да схватају значај локалних вести али да у поређењу са глобалном политиком, локалне теме не привлаче довољно њихове пажње. Уз то, публика данас има неупоредиво већи број медијских извора забаве где се пре свега мисли на стриминг платформе које омогућавају људима да се једним притиском на дугме искључе из вести.
Све у свему, интересовање за локалне вести опада. Истраживања у развијеним земљама показују да је Британија негде при дну лествице, а да највеће интересовање за локалне теме показују Скандинавци. Уз то, грађани често истраживачима говоре како цене локалне медије и придају значај локалним вестима, али када их ови питају да наведу медије или теме које прате, онда се испостави да је подршка локалним вестима само декларативна. Многим људима је једноставно непријатно да признају како локалне вести више не прате, иако осећају да су оне важне.
Све ово нам говори да су локалном новинарству преко потребни нова дефиниција и, што је далеко важније, нови приступ. Пред новинарима је велики изазов да боље схвате своју улогу и нађу моделе који ће локалне вести учинити како атрактивнијим, тако и исплативијим. Али о томе ћемо следећи пут.
* Аутор је новинар и професор новинарства на Универзитету Напиер у Единбургу
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.