Вести
02. 07. 2024.
Смањен број напада на новинаре у Србији, каже министар информисања
Министар информисања и телекомуникација у Влади Србије Дејан Ристић изјавио је да је у првој половини године, у поређењу са истим периодом 2023, у Србији забележено за око трећину мање случајева угрожавања новинара.
Ристић је у разговору са шефом Делегације ЕУ у Србији Емануелом Жиофреом (Giaufret) казао да такви подаци указују на "позитиван тренд и потребу даљег ангажовања свих чинилаца како би потпуно елиминисала ова нежељена појава".
Навео је и да је ресор на чијем је челу посвећен "интензивирању дијалога са свим актерима на медијској сцени".
У саопшењу из његовог кабинета наводи се и да је посебна пажња у разговору са Жиофреом била посвећена "медијском плурализму, безбедности новинара и снажењу демократских капацитета у области јавног информисања".
Жиофре је указао и на потребу да се усвојени медијски закони дословно спроводе, како би "истински одражавали дух" Медијске стратегије, додаје се.
Према бази напада на новинаре коју води Независно удружење новинара Србије (НУНС), од почетка 2024. године евидентирано око 60 напада, претњи и притисака на новинаре.
У истом периоду 2023. забележено их је више од 100.
Међутим, представници НУНС-а, али и међународних медијских удружења упозорили су да су новинари у Србији у 2024. мете сталних напада – физичких, претњи смрћу и кампања блаћења.
Представник међународне организације Репортери без граница Павол Салај (Сзалаи) изјавио је за Радио Слободна Европа 6. јуна да је у Србији "проглашена сезона лова на новинаре".
Више новинара који су пратили локалне изборе нападнуто је у Србији 2. јуна.
Напади су се догодили неколико дана након што је новинара недељника Радар Вука Цвијића 29. маја у центру Београда физички напао уредник провладиног таблоида Српски телеграф, Милан Лађевић.
Према годишњем извештају Репортера без граница из маја, медијске слободе у Србији достигле су најнижи ниво од креирања Светског индекса слободе медија 2002, односно у последње 22 године.
Србија је на истој листи, на 98. месту, од укупно 180 држава, као претпоследња у конкуренцији свих држава чланица и кандидаткиња за чланство у Европској унији.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.