Вести

04. 04. 2024.

Аутор: Б.Н. Извор: Безбедни новинари

„Кинески зид“ Дејана Николића Кантара још чека на рушење

„Младићу, да теби деда Стојче каже: када сам ја имао година кол’ко и ти, у врањској милицији смо имали две-три патроле са по два полицајца и када они прошетају главном улицом, ’тица није смела да пролети, а грађани су били апсолутно безбедни. Онај мајчин син који би направио неки прекршај, знао је да му је он последњи у животу“, присећа се осамдесетогодишњи врањски полицајац у пензији.

А на питање да упореди стање јавног реда и мира у његово и ово време данас, слегао је раменима и скоро тужним гласом процедио: „Сине, то се не може упоредити. Видите, Врање је данас, по свим параметрима, међу прва три града у Србији по броју и карактеру криминалних дела, а посебно по броју њихових  извршилаца“, тврди Стојче.

Онда је почео да набраја: „Гогче – убише га у Амстердаму, Ђура – први сарадник браће Шарић, па Давор – син Свете гвожђара за којим и данас трагају све полиције света и Милош-превоз који је за кратко време направио криминалну империју. Данас све балканске, а богами и европске полиције имају досије за сваког од њих. ДНК је последња зверка о којој ће се тек чути“.

„ДНК? Кантар? Одакле вам то“?

„Скраћеница – Дејан Николић Кантар. Ви сте први новинар коме уступам право на коришћење ове скраћенице“.

Врање – град криминала и страха

„Сада је Врање град криминала и страха. Њиме владају банде најгорих, и тешко је разлучити где завршава зона криминалних скупина, а где почињу локална власт и полиција. Град је близу граница и административне линије, и у њему је наводно, ако се знају људи, могуће набавити „беле супстанце“ по ниској цени. Транзитно је то место, препуно експерата за овај бизнис“, објавио је недељник „Време“ у извештају са трибине„Слобода медија и мишљења на удару локалних моћника и насилника“, која је одржана у Врању 2022.

У таквој локалној клими, Дејан Николић Кантар, контроверзни бизнисмен са дебелим криминалним досијеом, власник ланца коцкарница у Србији, намерио се да од власнице ОК радија, Оливере Владковић, за ситне паре, у строгом центру Врања, купи пословни простор у коме се налазе редакција и кафе клуб „Но цоммент“. Кафе је Оливерин покојни супруг Горан Владковић основао као бизнис модел за финансирање Радија, као што имају Боом 93 у Пожаревцу или Радио 021 у Новом Саду.

Најслушанији радио на југу србије

ОК радио је почео да емитује програм 21. септембра 1995. године, као музички радио са кратким сервисним информацијама.

Променом власника 1999. године, акценат у програмској шеми је стављен на информативне садржаје. Нови власник Горан Владковић за неколико месеци је формирао једну од најјачих редакција на локалној медијској сцени Србије. Истовремено, ОК радио је постао иницијатор и заговорник модерног цивилног друштва и савремених идеја европске оријентације.

До 2000. године, учествовао је у бројним антирежимским кампањама, а од демократских промена није се приклонио ни једној политичкој опцији – остао је доследан независном и професионалном информисању.

Данас је ОК поуздана урбана радио станица која се програмским садржајима бори против свих врста шунда и примитивизма. Информативним програмом покрива сва релевантна дешавања на подручју седам општина Југа Србије. Портал ОК радија данас је један од најпосећенијих и најутицајнијих јужно од Ниша, а сам радио је годинама најслушанија станица на југу Србије у чијим програмским садржајима су свој комерцијални интерес нашле многе реномиране фирме и компаније.

Кантар је, ваљда по свом моделу, на путу до тог циља, прво почео претњом, потом увредама, па уценама. Звао је власницу телефоном, па њену сестру, долазио лично у кафе, примењивао перфидније облике притисака и претњи. На његово изненађење, с друге стране су редовно стизали негативни одговори.

Како је почео „Случај ОК радија“

Септембра 2021. године, Кантар креће са грађевинским радовима под прозорима ОК радија за које није имао дозволу. Апсолутно се није освртао на два решења грађевинске инспекције о заустављању радова.

Но, убрзо ће се испоставити да те грађевинске радове не финансира фирма чији је власник Кантар, већ новорегистрована – „Цолоссеум гест“, чији је власник извесни Стефан Илић. Ове две фирме, са доста сличним именима, повезује и то што су регистроване на истој адреси – Алберта Ајнштајна 18 у Врању.

Априла следеће године фирма „Цолоссеум гаме“, чији је власник Дејан Николић Кантар, од државе добија дозволу о постављању 660 аутомата за коцку на 46 локација.

Биће да је ово решење у глави криминалца покренуло механизам пакла. У ноћи 11. априла 2022. године, четворица младића су каменицама и палицама полупали улична стакла на кафеу „Но цоммент“. Тим чином овај случај прелази у руке полиције и правосуђа.

Но, већ 1. јуна, у сред бела дана, у кафе улази лице без маске, са кантом за прскање воћа и прскалицом у рукама. За два минута комплетан кожни намештај, столови, зидови, шанк, инвентар … све је испрскано белом бојом. Иза њега улази друго лице са телефоном у руци, из кога се чуо глас Дејана Николића Кантара:

„Слушајте, говори Дејан, ово вам је одговор на вашу тужбу, ово је тек почетак. Кафић никад неће да ради, имаћете проблема. Ово је одговор на тужбу и за Београд”.

Кафе је сутрадан престао да ради, а врхунац пакла против власнице и новинара ОК радија, уследио је у уторак, 6. јуна. Када су новинари дошли на посао, имали су шта да виде: сви прозори редакције били зазидани са спољне стране.

Истога дана овај догађај без преседана снажно је одјекнуо у свим домаћим медијима, а објавиле су га и многе светске агенције, медијске куће и новинарска удружења. Сви су они стали у одбрану новинара и радио станице, која је пре више од 20 година, постала бренд на медијском небу Србије.

Држава је изазвана на дуел – суд мисли другачије

Нова страница овога случаја почиње 15. јуна, када је у Врање и ОК радио стигло неколико чланова Сталне радне групе за безбедност новинара, које је предводио Веран Матић, председник АНЕМ, мреже електронских медија чији је ОК радио члан. Од тога дана овај случај „прелази у надлежност“ Матића и Сталне радне групе.

„У Врању, које није тако мали град, држава је изазвана на дуел. Апсолутно је битно да држава покаже одлучност у овом предмету, и да, без икакве задршке, реши ову ситуацију. Јер, уколико је не решимо, овај случај ће почети да се шири па ће криминалци разних рангова помислити да је држава слаба“, изјавио је тада Бранко Стаменковић, заменик Републичког јавног тужиоца и члан Сталне радне групе за безбедност новинара.

За неколико дана покренута је јавност, па су ствари почеле да теку као на филмској траци. У Врању такав заокрет и такав развој ситуације нико није очекивао. Кантар и његови понајмање.

Но, десет дана по Матићевом одласку, Врање је освануло излепљено плакатима са његовом фотографијом и текстом претеће садржине: „Веран Матић самозвани грађевински инспектор који руши по Врању. Политичарима наређује, инспекцијским службама наређује, хапси, организује рад тужилаштва и судија, врши притисак на медије…“

Полиција је брзом акцијом ухапсила четворицу Албанаца из Прешева који су лепили плакате. Они су приликом хапшења с полицијом нормално комуницирали на српском језику, али су, доласком у судницу, „заборавили“ српски. Уз помоћ преводиоца, један од њих је објаснио да не зна ко их је ангажовао и платио, а да су сви младићи мислили да лепе плакате неког певача. На крају су признали дело за које су окривљени, али их је суд ослободио(!) одговорности.

„Слобода за Кантара – Вучићу помози“

После напада на ОК радио, уследиле су нове претње од стране локалног кабадахије. Упоредо је кренуо и судски процес. Пред прво суђење испред Општинског суда у Врању, на ненајављеном скупу, по процени полиције било је око 250 грађана, углавном Рома. Поуздано се зна да су плаћени и доведени из околних места, а највише из Сурдулице. Многи од њих су били обучени у црне мајице на којима је описало „Слобода за Кантара, Вучићу помози“.

Николић је првостепено осуђен на 14, а помагачи који су белом бојом испрскали кафић, на по осам месеци затвора.

Иначе, Кантар се у судници понашао у свом фазону. Дошао је у кратким панталонама, викао је, вређао, претио, омаловажавао присутне и суд. Неколико његових реченица ући ће у хронике судског бесчашћа:

„Не нападам, и не разговарам са женама, ја сам витез“.

 „Ћу искршим Врање ако останем у притвору“.

„То се у Јасеновцу 1941. решавало са так-так-так“.

Када га је суткиња опоменула да јој се не обраћа са „знаш“, он је одговорио:

„Извините госпођо, ја сам са улице, сељак човек.

Девет месеци касније, док је Кантар био у затвору, у Врању нова сензација:  из Вишег суда је нестао „предмет Кантар“ заједно са свим пратећим папирима. Ако је неко до тада и сумњао у Кантареву моћ, у његове везе са полицијом и правосуђем, од тог 20. јула 2023. године, променио је мишљење, а градом је завладао страх.

Ко је Дејан Николић Кантар?

Дејан Николић Кантар (ДНК), рођен је у Врању 1979. године, где је завршио основну и средњу школу. Ожењен је и отац је троје деце.

За ДНК шира јавност је први пут чула 2012. године, након што је полиција ухапсила чланове организоване криминалне групе, која је од 2009. године извршила више кривичних дела, од изазивања опште опасности, преко недозвољеног промета оружја до насилничког понашања. Овој групи приписује се више подметнутих пожара под аутомобиле, као и онај у Позоришту „Бора Станковић“.

Његово име је опет одјекнуло у медијима после једног мафијашког обрачуна. У зору, 17. јула 2014. године, када је ушао у аутомобил паркиран у центру Врања, непосредно поред улаза у Библиотеку „Бора Станковић“, експлодирала је бомба постављена испод возила. Николић је са тешким повредама пребачен на хируршко одељење Болнице у Врању, где му је ампутирана лева потколеница, а лечење је наставио на Војно медицинској академији (ВМА) у Београду. За овај обрачун нико никада пред судом није одговарао, а у Врању се шушкало да су бомбу подметнули чланови супарничког крими клана.

Касније се сазнало да је у свет бизниса ушао 2-3 године пре атентата, отварањем неколико видео играоница. Посао се успешно развијао, па је убрзо отворио неколико клубова са покер апаратима, а онда и неколико кладионица у разним градовима Србије. У Врању се памте акције из тог периода, када му је полиција у неколико наврата запленила преко стотину покер апарата. Но, чудним одлукама правосуђа, ДНК је све спорове пред судом добио, а у претресању приватне куће и пословног простора, никада ништа није пронађено.

Николић се повезује са серијом запаљених аутомобила политичарима и јавним личностима у Врању пре десетак година. Међутим, он се нигде не појављује као извршилац, већ су то радили његови „поверљиви“ људи. Зато је, због честих привођења и полицијских радњи, 27. априла 2021. године насрнуо на Игора Живковића, тада начелника Полицијске управе у Врању. Тај судски поступак још није окончан.

Последњих година ДНК је огромна средства уложио у некретнине. Купио је два ресторана и више кућа у Врању и околини, па је онда бацио око на ОК радија и кафе Но цоммент, који су тик уз његову кладионицу Колосеум. Оно што је важније – у овом тренутку се поуздано не зна колико има кладионица у Врању и више градова Србије чији је он власник или сувласник.

До сада је више пута осуђиван новчано и на вишемесечне казне затвора у Врању, Лесковцу, Нишу, Куршумлији и Трстенику. У притвору је од 17. јуна 2022. године, најпре у Врању, а сада у Београду.

Против ДНК у Врању се тренутно воде три судска поступка.

Јавност у Врању је у случају ДНК подељена. За мањи део он је Робин Худ који помаже сиромашне, а за већи змија којој се не сме стати на реп. Како год, у Врању важи правило да је боље не срести га на улици.

Нико не сме Кантару да стане на пут

На жалост, резултати страха и неспокојства, видљиви су и данас: ни после скоро 18 месеци, градска власт у Врању није спровела поступак сопствених органа – да поруши зид којим су, без грађевинске дозволе, зазидани прозори ОК радија.

„Ми смо ангажовали фирму ‘Полет’ која је на тендеру добила посао да поруши бесправно подигнуте објекте. Но, на дан рушења из ’Полета’ је стигло обавештење да је фирма спречена да изврши рушење“, саопштила је надлежна служба Слободана Миленковића, градоначелника Врања.

Уследио је нови тендер на који се није јавила ни једна од девет позваних фирми. У Врању се после тога увелико причало да нико не жели и не сме да стане Кантару на пут, јер овај криминалац одавно има „своје људе“ у градској власти, правосуђу, полицији… те да је рушење зида представа коју режирају и продуцирају градски оци, чији је диригент нико други до Дејан Николић Кантар.

У исто време Градски одбор Српске деснице, са десетак одборника, октобра прошле  године комплетан је прешао у СДПС Расима Љајића, дугогодишњег партнера СНС. Тај прелазак је смислио и финансирао Кантар, а извођач радова на терену био је врањски бизнисмен Велимир Веља Вукославовић, власник кафане „Три лепе“, иначе десна рука Кантарева. Наш полицијски извор каже да су њих двојица блиски сарадници од 2012. године, када су са групом хулигана којој су припадали, запалили зграду врањског позоришта.

На другој страни, правни заступник Дејана Николића Кантара постала  је извесна Христина Ћорович, која је тек ушла у адвокатуру. Њена мајка је, види чуда, суткиња Вишег суда у Врању Татјана Михајловић Јовановић, која је била и кандидат за председницу тог суда. Када је прошлог лета из Вишег суда нестао „предмет Кантар“, једна од оних која је била осумњичена и прошла полицијско решето, управо је била суткиња Михајловић.

Кантар – Сабрана „дела“

Случај 1

Начелнику Полицијске управе Врање, Игору Живковићу, на улазним вратима зграде рекао: „Шта си стао испред мене, је..м ли ти матер, марш у пи..у материну“.

После упозорења службеног лица, наставио је: „Вашко, пи…це, запамтићеш ти мене, и тебе ће неко да среди. Доводиш ми жандармерију у дискотеку, нађосте ли бомбе? Ти си нула од начелника, жену си ми звао за сведока, ти си нула од човека“.

Наставио је и после другог упозорења, а потом побегао у Македонију, где је ухапшен по међународној потерници.

Случај 2

На суђењу за претње новинарима ОК радија, те Оливери Владковић и Светлани Иванов… пошто су изјавиле да га се плаше, Николић је одговорио: „То што се плаше и треба да се плаше, имају разлог да се плаше… ово никоме нећу опростити“. Онда се обратио и суткињи: „Судија, ви се иживљавате…“

А, при крају суђења, када је схватио да ће остати у притвору, почео је да галами: „1941. у Јасеновцу, то се решавало са так, так, так…“ и закључио: „Ако не будем пуштен из притвора до краја августа, искршићу Врање и Београд…“

Случај 3

У Београду, у Централног затвора, Николић је једном приликом почео да галами на радника кантине. Припадник службе обезбеђења га је опоменуо и подсетио на кућни ред, а Николић, као да је то чекао, почео је да га вређа речима: „Пи..о једна, удари ме ако смеш. Је..м те у уста, смраду један. Даћу за тебе и твоју породицу 30.000 евра, видећеш ти ко сам ја“.

Случај 4

Својој девојци је крајем 2021. године упутио више претњи. Издвајамо три:

„Развалићу ти стан курво, удавићу те, направићу ти хаос, седи мирна, немој да досађујеш“

„Дрољо, смрдљо, само те чекам, ти ћеш да патиш док си жива, смрдљо проклета“.

„Је..ћу ти све што имаш ако ме само још једном позовеш, дрољо шиптарска“.

У једном сусрету с полицијом, његова девојка је изјавила: „Ја сам млада девојка која је упловила у везу с њим, не знајући шта се крије испод маске, док није физички насрнуо на мене неколико пута. Молим Вас испитајте Врање, има инспекторе који раде за њега…“

Случај стигао до Беча, Стразбура, Брисела, Њујорка…

Узгред, подсетимо да је „јунак“ ове приче у Трстенику, Лесковцу, Куршумлији, Нишу и Врању кажњаван шест пута за разна кривична дела, а да су три судска процеса у току: за претње начелнику Полицијске управе у Врању, за претње и насиље над бившом девојком и за угрожавање безбедности службеника Централног затвора у Београду.

Како се Кантар котира у јавности и куда је све пустио корене, говори податак из априла 2022. године, када је тема викенд емисије Телевизије Пинк била

заштита и солидарност са Кантаром, „инвалидом“ из Врања. Веран Матић је ту емисију „препричао“ у две реченице: „Зли Веран Матић и зла Оливера Владковић, власница ОК радија, зле судије и тужиоци, отерали су једног инвалида у затвор 14 месеци. У тој емисији ни реч није речена да је тај „јадни инвалид“ шест пута кривично осуђиван“.

Да не заборавимо: када је почео овај случај АНЕМ је покренуо акцију солидарности и, преко платформе донације.рс, прикупио милион динара, који су уплаћени на рачун ОК радија као помоћ.

Уосталом, да није било Верана Матића, председника АНЕМ и члана Сталне радне групе за безбедност новинара, случај напада једног локалног криминалца на власницу, запослене и новинаре ОК радија у Врању, остао би на нивоу медијског извештаја са неке пијаце. Овако, случај је стигао најпре на национални, а потом и на интернационални ниво.

У заштиту ОК радија брзо су стали Мисија ОЕБС у Србији и амбасадор Јан Брату, Канцеларија за слободу медија ОЕБС-а, комесарка Савета Европе за људска права из Стразбура Тереза Рибеиро, представници Европске комисије из Брисела, међународно новинарско удружење „Репортери без граница“ из Париза, Комитет за заштиту новинара из Њујорка, Институт за слободу медија из Беча, Међународна и Европска федерација новинара и други.

Са Матићем, који је у Врању боравио десетак пута, у одбрану ОК радија стали су и Круна Савовић, адвокатица за медијско право канцеларије Живковић – Самарџић, Марија Бабић и Раде Ђурић (НУНС), Драгана Бјелица (УНС), Вељко Милић (НДНВ), Стеван Ристић (Асоцијација медија), Наташа Јовановић (Фондација „Славко Ћурувија“) и Љиљана Стојановић (Југ Пресс).

Све је спремно – чека се само пројекат рушења

Тако долазимо до краја овог лавиринта у коме се све зна, а још се ништа не зна. А да би све било у познатом духу „карта за Брисел је на столу“, за овај лавиринт су номинована четири догађаја.

Најпре је средином прошлог месеца Стефан Илић с његовим „Цолоссеум гестом“, у врањској Палати правде, признао да је нелегално подигао онај „кинески зид“, а суд га је „наградио“ са годином дана притвора у кућним условима, а фирму са пет милиона динара.

Потом је главни јунак ове серије Кантар, наравно, у слалому који траје од априла 2021. године, поново ескивирао затвор због угрожавања безбедности Игора Живковића, тадашњег начелника Полицијске управе у Врању.

Онда се, у последњој недељи фебруара, по ко зна који пут случајем ОК радија позабавио Веран Матић тако што је, у отвореном писму, од градоначелника Врања Слободана Миленковића и начелника Градске управе Душана Аритоновића затражио „хитно рушење нелегално подигнутог зида“.

И последње, излазећи у сусрет ОК радију, који се позивао на Закон о приступу информацијама од јавног значаја, надлежна Служба за односе с јавношћу града Врања одговорила је да ће „рушење зида бити заказано у најскорије време пошто се у пројекту рушења, изврше неопходне промене“.

И док чекамо измене у пројекту о рушењу „кинеског зида“, питалили смо неколико грађана да се критички осврну на скандале Дејана Николића Кантара. Тај покушај је изгледао као да смо, баш у његовој кладионици, покушали да за најмањи износ одиграмо највећу квоту – многи ни за живу главу нису смели ни да изговори име Кантара. Ипак, неки су били храбрији.

„Ја ћу на ваше питање да одговорим питањем. Ако је овај кримос то бесправно саградио, зашто локална власт сутрадан то бесправно није порушила?“, питао је нас колега из локалне редакције, а други је предочио занимљиву тезу.

„Хајдемо да мало размишљамо по оној народној шта би било кад би било. Дакле, шта би било када би ДНК зазидао прозоре локалне напредњачке ТВ Врањска плус. Па наравно, тај би зид власт порушила без тендера за краће од 24 сата. За тај посао локалним челницима не би били потребни ни полиција, ти тужилаштво, ни суд“.

Биће најбоље да овим размишљањем завршимо.

Хронологија случаја

21.09.1995. – Врањанац Мирослав Спасић, са групом истомишљеника, основао је и регистровао ОК радио, други приватни радио у Врању.

У пролеће 2014. – Фирма „Цолоссеум гаме“ из Врања добила је од надлежних дозволу на 10 година да организује игре на срећу аа 145 аутомата на 15 локација.

17.07.2014. – У строгом центру Врања, у Улици 29. новембра (данас Хероја са Кошара), у 02,10 часова,  Дејан Николић Кантар (ДНК) је тешко повређен у експлозији бомбе подметнуте под његов аутомобил. У Врању му је лева нога ампутирана, а он је лечење наставио у Београду на ВМА.

27.04.2021. – ДНК је, најпре испред зграде Полицијске управе у Врању, а потом и у самој згради, упутио више претњи и увреда Игору Живковићу, тада начелнику Полицијске управе.

Септембра 2021. – ДНК је позива телефоном Оливеру Владковић власницу Ок радија и „упозна“ је са плановима проширења коцкарнице Цолосеум.

Септембра 2021. – Без потребних дозвола ДНК почиње доградњу кладионице коју само зид дели од ОК радија. Грађевинска инспекција је после два дана обуставила радове.

Новембра 2021. – Под прозорима Ок радија постављена је скела и започети су нови радови. Грађевинска инспекција и поново зауставила радове.

Марта 2022. – ДНК креће серија притисака и претњи СМС поруком, које је Оливера Владковић пријавила полицији у Београду.

Априла 2022. – Фирма „Цолоссеум гаме“ из Врања добила је од надлежних дозволу да организује игре на срећу са 660 аутомата на 46 локација у Србији, поред Врања, Нишу, Зајечара, Јагодине, Трстеника, Владичином Хану….

04.04.2022. – Оливера Владковић је примила телефонски позив од ДНК са претећим захтевом да она потпише сагласност за нелегалну изградњу објекта.

11.04.2022. – У раним јутарњим сатима, неколико НН лица су каменицама и палицама разбили прозоре кафеа Но Цоммент.

01.06.2022. – У поподневним сатима, у Но Цоммент, са кантом за прскање воћа на леђима и прскалицом у руци, ушао је Бојан Танасковић и белом бојом испрскало комплетан намешта и инвентар.

01.06.2022. – За њим је ушао Славиша Коцић са мобилним телефоном у руци и укљученим спикерфоном, с кога се чуло: „Слушајте говори Дејан, ово вам је одговор на вашу тужбу, ово је тек почетак. Кафић никад неће да ради, имаћете проблема…“.

02.6.2022. – Култни кафе Но Цоммент престао је са радом.

03.06.2022. – Полиција је идентификовала извршиоце кривичног дела од пре два дана.

06.06.2022. – Запослени ОК радија, доласком на посао, били су фрапирани: затекли су зазидане прозоре редакције са спољне стране.

15.06.2022. – Чланови Сталне радне групе (СРГ) за безбедност новинара, које је предводио Веран Матић, председник Асоцијације независних електронских медија (АНЕМ), на седници у Врању, детаљно су анализирали насталу ситуацију и пружили пуну подршку власници и запосленима у ОК радију.

25.06.2022. – Врање је освануло излепљено плакатама са фотографијом и текстом претеће садржине против Верана Матића, члана СРГ и председника АНЕМ.

29.06.2022. – Врањска полиција је ухапсила четворицу младића из Прешева (четврти је у бекству), који се терете за кривично дело „угрожавање сигурности“, јер су лепили компромитујуће плакате против Верана Матића.

08.07.2022. – У Основном суду у Трстенику, ДНК је осуђен на четири месеца затвора (у свом дому без електронске наногице, уз забрану изласка из куће), због неовлашћеног организовања игара на срећу.

16.06.2022. – ДНК је дошао у кафе Но Цоммент, тражио је сусрет са Оливером Владковић, а присутнима се обратио речима: „Немојте да ме узимате у уста и да моје име провлачите кроз новине“.

17.06.2022. – Дневни лист Данас је објавио чланак у коме је ДНК оповргао медијске оптужбе да је претио новинарима ОК радија и запосленима у кафеу Но Цоммент, а изнео је своје ставове у вези са овим случајем.

17.06.2022. – Само један дан после претње коју је упутио у кафеу Но Цоммент, врањска полиција је привела ДНК, а судија за претходни поступак одредио му је притвор до 30 дана.

17.06.2022. – Оливера Владковић и Светлана Иванов дале су изјаве у Основном тужилаштву и затражиле заштиту институција.

24-25.06.2022. – У Врању су на више места излепљени погрдни плакати са ликом Верана Матића, члана Сталне радне групе за безбедност новинара.

08.07.2022. – Локална власт у Врању је против инвеститора бесправно подигнутих објеката, поднела и прекршајну и кривичну пријаву.

17.07.2022. – Због кривичног дела насилничко понашање ДНК је приведен судији за претходни поступак који му је одредио притвор до 30 дана.

16.08.2022. – Пре почетка главног претреса ДНК, испред зграде Основног суда у Врању, према процени полиције, окупило се око 250 грађана, углавном Рома, плаћених од Кантара, од којих су неки носили мајице са ликом Александра Вучића и натписом „Вучићу Помози – тражимо правду“.

16.08.2022. – У Основном суду у Врању, судиница Јелена Димитријевић изрекла је Николићу казну од 14, а двојици насилника, Бојану Танасковићу и Славиши Коцићу по осам месеци затвора. Током претреса Николић је упутио нове и тешке претње власници ОК радија, запосленима и новинарима.

18.08.2022. – Оливера Владковић и Светлана Иванов поднеле су Основном јавном тужилаштву у Врању кривичну пријаву против ДНК, због претњи које им је упутио 16.08.2022. током главног претреса.

26.08.2022. – Ћемаљ Рахими, Енвер Иљазио, Бехар Салију и Зијадин Иљијази признали су у Основном суду у Врању да су лепили плакате са фотографијом Верана Матића, али их је суткиња Анкица Ђорђевић ослободила оптужбе. Матић је истога дана изјавио да је „Одлука суда скандалозна“.

29.08.2022. – Међународна организација „Репортери без граница“ из Париза, саопштењем је позвала српске власти да гарантују безбедност новинара ОК радија из Врања, чији рад претњама и притисцима, омета локални моћник ДНК.

30.08.2022. – Управа за игре на срећу издала је решење којим се ДНКодузимају сва одобрења за приређивање игара на срећу јер је његова фирма престала да испуњава законом прописане услове.

11.10.2022. – Пресудом Основног суда у Врању, због кривичног дела насилничког понашања према запосленима у ОК радију и Но Цомемент кафеу, ДНК је осуђен на 14, а Бојан Танасковић и Славиша Коцић на по осам месеци затвора.

Средином децембра 2022. – Управни суд у Нишу поништио је решење Министарство  одузимању дозволе кладионицама иза којих стоји ДНК. Суд је предмет вратио на поновно одлучивање, јер је Николић власништво фирме пребацио на брата Милорада Николића.

24.01.2023. – Веће Вишег суда у Врању потврдило је пресуду Основног суда у Врању из октобра 2022. године, чиме је она постала правоснажна. Ово је Николићу седма пресуда за разна кривична дела.

20.03.2023. – Недељник „Време“ из Београда у Врању је организовао јавну трибину под називом „Слобода медија и мишљења на удару локалних моћника и насилника“.

23.04.2023. – У основном суду у Врању одржано суђење ДНК, због угрожавања сигурности Игора Живковића, начелника Полицијске управе у Врању.

27.04.2023. – У Основном суду одржано рочиште за главни претрес против ДНК, због увреда и претњи које је упутио Оливери Владковић и Светлани Иванов на претресу 16.08.2022.

29/30.06.2023. – На заказаном рушењу бесправно подигнутих објеката „Колоссеум Геста“, фирма „Полет“ из Врања, коју је ангажовала локална самоуправа, није се појавила, а надлежне је обавестила да из техничких разлога није у могућности да изврши рушење објекта.

20.07.2023. – У Вишем суду у Врању нестао је предмет са документацијом у којем је ДНК осуђен на 18 месеци затвора због угрожавања безбедности власнице, запослених и новинара ОК радија.

24.07.2023. – Министарство правде Републике Србије покренуло је поступак надзора над радом Вишег суда у Врању због нестанка списа жалбеног предмета у поступку окривљеног ДНК.

24.07.2023. – Милена Стојевић, ВД председница Вишег суда у Врању, поднела је кривичну пријаву против НН лица због ометања правде у случају нестанка предмета  ДНК.

07.08.2023. – У осврту „Јужни ветар уживо у Врању“, инспирисаним нестанком предмета из Вишег суда, Војкан Ристић, новинар листа „Данас“, Кантара назива „контраверзни бизнисмен“ и „управник Врања“.

09.08.2023. – Судско веће (Драгана Илић Марковић, Александра Тошић Арсић и Зорица Стојичић) Вишег суда у Врању, потврдило је Одлуку Основног суда у Врању (судија Бојан Трајковић) којом је ДНК осуђен на годину и шест месеци затвора, због угрожавања безбедности Власнице ОК радија Оливере Владковић, запослене Светлане Иванов и новинара.

17.08.2023. – У кантини Централног затвора у Београду, ДНК је најпре вређао, а затим и претио службенику обезбеђења, због чега му је поднета нова кривична пријава.

02.11.2023. – Апелациони суд у Нишу укинуо је пресуду Основног суда у Врању из марта исте године, којом је Стефан Илић, диртекор фирме „Цолоссеум гест“, осуђен са 300.000 динара и годину дана условног затвора због нелегалне градње и зазиђивања прозора ОК радија.

13.02.2024. – Пошто је признао кривицу, Стефану Илићу, директору фирме „Цолоссеум гест“, у Основном суду у Врању, због нелегалне градње, изречена је новчана казна од 400.000 динара и казна притвора од годину дана у кућним условима, а фирма је кажњена са 5.000.000 динара.

22.02.2024. – После више одлагања поново је одложен Главни претрес на суђењу Дејану Николићу Кантару због претњи и угрожавања безбедности Игора Живковића, некадашњег начелника полиције у Врању.

22.02.2024. – Председник УО АНЕМ и члан Сталне радне групе за безбедност новинара Веран Матић послао је градоначелнику Врања др Слободану Миленковићу и начелнику Градске управе Душану Аритоновићу, отворено писмо у коме тражи  хитно рушење нелегално изграђеног објекта којим је зазидан део ОК радија.