Вести
03. 04. 2024.
ВЈТ: Тужилаштво у Новом Саду одлучиваће о пријави против Грухоњића и Ане Лалић
Више јавно тужилаштво (ВЈТ) у Београду уступило је на надлежност и даље поступање Вишем јавном тужилаштву у Новом Саду кривичну пријаву странке Заветници, поднету 1. априла 2024. године против професора Динка Грухоњића и новинарке Ане Лалић Хегедиш због наводног кривичног дела „изазивање националне, расне и врске мржње и нетрпељивости“.
„Оваква одлука је донета имајући у виду да је у оба случаја пријављено кривично дело извршено у иностранству, у Дубровнику, у Републици Хрватској, на фестивалу ‘Ребеду’, те да је Закоником о кривичном поступку прописано да када је кривично дело извршено ван територије Републике Србије, надлежан је суд на чијем подручју осумњичени имају пребивалиште“, саопштило је ВЈТ.
Коментари (1)
Остави коментар04.04.
2024.
напади и претње новинарима у Војводини
Суочавамо се ових дана на медијима разних видова са нападима и претњама новинарима у Војводини и њиховим одбранама. Вероватно, незадовољни њиховим професионалним радом, на друштвеним мрежама оглашавају се они који нису професионални новинари и тако долазимо до питања: има ли у Новом Саду, Војводини, па и Србији професионалног суочавања новинара и критичког става?
ОдговориОва ситуација неумитно нас враћа на године пред Први светски рат када су у ондашњој Аустро-Угарској владали сасвим други односи и када су се за очување српске народносне свести, мисли, нације, историје залагали бројни новинари и не само они, на страницама тадашње периодике. Тадашња периодика штампана је искључиво ћириличним писмом, што указује да су се власници листова и часописа, као и њихови уредници, борили за очување онога што је било, а и данас је једно од кључних идентитета српског народа.
Тада је у Новом Саду излазило чак три српска дневна листа: „Застава“, коју је покренуо Светозар Милетић у Пешти 1866. године, затим „Браник““ (1884-1914) и „Српство“ (1910-1914). За ондашње бројно стање становништва ово је заиста, са данашњег становишта, невероваран податак. Уз то у Новом Саду (Ујвидеку), тих година пред први светски рат излазили су и српски часописи „Летопис Матице српске“, „Нови српски век“, „Трговачка омладина“, „Финансијски гласник“, „Добротвор“, „Школски гласник“, „Жена“, хумористичко-сатирични часопис „Врач погађач“...
Релативно добро познавајући уредничка опредељења ових листова и часописа сигурно је једно, да би се развила велика полемика поводом сваког случаја, па чак и ових данашњих. То би без сумње умањило број напада и прењи преко ових данашњих друштвених мрежа, али те бројности нема, а интернет и друштвене мрже су идеалне за експонирање свих и сваког.
У Војводини тада је скоро сваки већи град имао своје српско гласило. Сомбор, Панчево, Вршац, Велика Кикинда, Сентомаш (Србобран), Митровица, Земун, Сремски Карловци... и сви су они имали критички став према нарушавању српског јединства, очувања народног имена, вере, језика и писма.