Вести
26. 03. 2024.
Милан Јовановић није оптимиста пред седницу Апелационог суда због пресуде за паљење куће
Новинар Жиг инфо портала Милан Јовановић изјавио је данас, уочи јавне седнице Апелационог суда због првостепене пресуде за паљење куће у којој живи, да није оптимиста и да не очекује ништа добро после недавне одлуке у случају убиства власника Дневног телеграфа Славка Ћурувије.
Јовановић је, на конференцији Асоцијације независних електронских медија, рекао да је у протеклих шест година „прошао голготу“ на 51 рочишту, на којима су и он и његов колега Жељко Маторчевић били дискредитовани и омаловажавани.
Према речима Јовановића, бивши председник општине Гроцка Драгољуб Симоновић, који је првостепено осуђен на шест година затвора као налогодавац, „опљачкао је ту општину и да су крали и за судове и тужиоце“.
Жао ми је што су медији подељени, на независне и на режимске, више личе на портпароле странака. Новинари нису што су некад били, а омражен је свако ко говори истину, рекао је Јовановић.
Адвокатица Круна Савовић истакла је да је медијски мониторинг за прва три месеца ове године показао велики број претњи и притисака на медије, а година је почела са одузимањем личног Инстаграм профила новинарке Иване Милосављевић која је писала о кол-центру Српске напредне странке.
Наставило се са изопштавањем медија, непозивањем на конференције или одбијањем да одговарају на питања одређених редакција, као у случају градоначелника Београда Александра Шапића према редакцији Н1, додала је она.
Круна Савовић подсетила је на случај Славка Ћурувије и одлуке Апелационог суда у фебруару, односно одбијања Тужилаштва за организовани криминал да прихвати случај убиства новинара Милана Пантића.
Потом су уследиле претње новинарима Динку Грухоњићу и Ани Лалић Хегедиш, односно случај новинарке Верице Маринчић, која је од изопштавања са догађаја општине Инђија дошла у ситуацију да је физички избаце из зграде, предочила је Круна Савовић.
Медијски експерт Саша Мирковић најавио је да ће за неколико дана бити отворена јавна расправа о Акционом плану за примену Медијске стратегије, али је указао на лошу праксу да половина општина у Србији – од 160, није расписала конкурсе за пројектно суфинансирање медијског садржаја од јавног интереса, иако је законски рок за то 1. март.
Министарство информисања и телекомуникација на то није реаговало, иако су Законом о јавном информисању и медијима предвиђене и санкције, рекао је Мирковић.
Мирковић је додао да је Закон о електронским медијима предвиђа избор новог Савета РЕМ и очекује се да то уследи после конституисања новог сазива Скупштине Србије.
Ресорно Министарство би требало да се огласи и поводом ситуације да поједини функционери, попут Шапића, одбијају да одговарају на питања новинара, додао је Мирковић.
Председник Управног одбора АНЕМ Веран Матић поручио је да хајка на новинаре у Новом Саду, пре свега на рачун Ане Лалић и Динка Грухоњића, у највећој мери долази из сфере политике и брутална је без обзира што су и поједини политичари, укључујући председника Александра Вучића, то осудили.
Вербална осуда претњи са једне страње, а са друге стране снажна осуда политичких ставова наших колега дају простор за наставак хајке. Она долази из парламента, из извршне власти, из владајуће странке, из локалних власти и даје ветар у леђа људима склоним насиљу, упозорио је Матић.
Говорећи о прошлонедељном састанку Сталне радне групе за безбедност новинара с ресорним министром Михаилом Јовановићем, Матић је рекао да су министру пренели револт због чињенице да од јуна прошле године нису имали састанак у том формату и да је недопустиво да нису уследиле осуде претњи и насиља над новинарима.
АНЕМ је представио на конеренцији и „Лексикон лепо упакованих претњи“ као покушај да се измени Кривични законик који сада уско тумачи претње новинарима.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.