Вести
18. 03. 2024.
Ауторски текст Ане Лалић: Шта све нисте чули из Дубровника, али мојим речима
На дубровачком, а левичарском Ребеду фестивалу сам говорила својим именом, презименом и професијом. Нисам представљала ниједну државу, редакцију, ни Луксембург, ни еснафско удружење. Тема сесије је била екстремни национализам.
То вам је оно сто вам пише по зидовима, појачано портретима ратних злочинаца. То вам је оно када вам четвртаци завршетак школе „славе“ песмом „не волим те Алија …“. То вам је оно када сте ме називали „усташком/мађарском курвом“ јер сам написала да вам лекари по болницама немају основну заштиту од цовида.
То вам је оно кад ми колеге називате“балијама“. То вам је поклич са трибина и натпис на мајицама „Нож, жица, Сребреница!“. То вам је када певате “Весели се српски роде”, док се сто метара даље од ваше песме укопавају земни остаци 30 Сребреничана, од којих је најмлађи имао 15 година.
То вам је оно што распирујете сваки пут када напишете “телевизија НДХ 1” и “Нова СС”. То вам је када нам претите да ћете нас убити, заклати, силовати, денацификовати, јебати мртве мајке и живу
децу … јер вам се не допада како пишемо, шта изговарамо, одакле извештавамо.
А, све то вам се то догодило и догадја у Републици Србији. Свакодневно. И свега тога ће бити јос „свакодневније“, јер се правите да спавате, јер се правите да не видите, јер се правите глупи. Јер сте дозволили да вам мржњу и насиље продају под „патриотизам“.
Новинар сам, известач, а у слободно време и приватно лице. А као такво, имам законско право на политички и лични став. Иза којих стојим „постојано, кано клисурина“.
Дакле, као то приватно лице, имам право на сопствени укус, по ком процењујем да ли ми је сланина одвећ сува, хаљина ружна, кафа преслатка, а неки филм добар или лос.
Поред укуса, имам и снажно форирано мишљење о људима који своје умеће и таленат са филмског платна пребаце на изборне плакате партије која се ка култури опходи као према шугавој мачки. У којој симфоничари гладују, а бајемалекниндзе диригују.
Довољно сам образована да знам да постамент не сме бити пропорционално већи од споменика. У овом случају већи је и од коња и краља на истом.
Нисам за рушење ничијих цркава. Јесам против њихове изградње где им место није. Посебно уколико се зидају да би кажњавале непослушне и „погружавале“.
Више сам за љубав ка ближњем свом, познатијом и под „брат је мио, које год вере био“.
Јесам против уливања милијарди у цркве. Нисам против уливања милијарди у пољопривреду, образовање, здравство. Све српско.
Јесам за секуларну Србију. Више сам за овоземаљски, институционализовани закон, но за онај божански.
Јесам за Аутономну покрајину Војводину. Предеседница сам Независног друштва новинара Војводине.
Нисам председница Независног друштва новинара северне српске покрајине.
Јесам за латиницу, ћирилицу, мадјарски, румунски, словачки, русински, буњевачки, ромски …
Нисам за кречом исцртане заставе по фасадама, јер им тамо место није.Нисам за злоупотребу државних обележја као средства манипулације и истицања „ко је главни баја“ у селу. Сходно томе, нисам ни за билборде “Слава херојима (???) Бањске” по Фаркаждину, Сенти, Ади… чији су становници већином припадници националних мањина.
Не прихватам да се „српство“ користи као политичка мерна јединица којом се одређује ко је патриота, а ко издајник.
Против сам да ми грађани „свих српских градова“ гласају на новосадским изборима. Против сам да гласају и на београдским.
Моја хрваштина, мађарштина, румунштина, буњевштина … (у збиру „војвођанштина“) ничим не угрожава било чије српско национално биће.
Ми смо „исти народ са две различите историје“ и то је историјска чињеница. А да смо нормални, то нам је и предност, коју радо зову и „богатство различитости“.
Ја сам грађанка Србије. Од мене је не морате бранити. Поштујем законе ове земље и плаћам јој порез. Немам имовину ни на Кипру ни у Монаку.
Отац ми је рођен у Срему, мати у Банату. Са Бачком, они географски, топографски, уставом записано, чине Војводину. Аутономну покрајину у склопу Републике Србије. Дакле, Војвођанка сам.
Васпитана да стојим иза онога што мислим и говорим. И исто мислим и говорим на свим географским ширинама и дужинама. И где чули и где не чули. И пред левима и пред деснима.
Васпитана сам и да се пред силеџијама не повлачим. Унука сам партизана.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.