Вести
15. 03. 2024.
Распродат први број недељника Радар: „Људи су жељни информација које нису прошле кроз варикину“
Први број недељника "Радар", у издању Јунајтед Медија, од данас је на киосцима.
Интересовање читалаца је толико, да се до примерака тешко долазило већ у раним јутарњим сатима. Уреднички и новинарски тим, који је претходно дао колективни отказ у НИН-у, не пристајући на промену уређивачке концепције, поручује читаоцима да ће у "Радару" моћи да читају аналитичке и истраживачке текстове по највишим професионалним стандардима.
Здравко Јовић продаје новине деценијама. Ниједан лист није продао тако брзо, као први број недељника „Радар“.
Посетили смо Здарвка данас преподне у центру Београда.
Н1: Имате Радар?
Колпортер: Не.
Н1: Зашто?
Колпортер: Продато!
Н1: Кад?
Колпортер: Синоћ.
Читаоци који су свој примерак обезбедили на време, не сумњају да ће имати шта да прочитају у њему.
„Екипа је иста, онај стари НИН је био добар, „Радар“ наставља традицију. Немам замерки, за сада“, каже грађанин.
Они који су закаснили на киоске, морали су да прошетају даље од центра града.
„Мораћу да идем негде, јер су продати и у овој продавници, и овде“, наводи заинтересовани купац.
Прве реакције са терена, убрзо делимо са редакцијом. Дочекује нас Весна Малишић, главна и одговорна уредница недељника „Радар“.
Од њих сазнајемо да је интересовање слично широм Србије.
„Дакле, мислим да нам та врста поруке треба свима, значи да постоје људи и да постоји жеља за истином“, наводи Малишић.
На насловној страни карикатуром Душана Петричића илустрована је истраживачка прича Вука Цвијића о томе зашто су приземљени авиони Жељка Митровића и Николе Петровића. Водећа тема су и државних осам и по милиона евра за фирме виновника трагедије у „Бањској“ Милана Радоичића – о томе је писао Милан Радоњић.
„Мислим да су људи жељни информација која није препарирана, која није прошла кроз варикину и која садржи нешто што говори о томе у каквом друштву живимо данас“, каже новинар Милан Радоњић.
Политичке догађаје анализира Вера Дидановић. Одана писаној речи, ретко је пред камерама. Због првог броја „Радара“ направила је изузетак.
„Живимо у време када се говори о смрти новинарства, поготово штампаног новинарства, и онда је врло лепо знати да, суштински, постоји интересовање, али да морамо, некако заједно, да то интересовање претворимо у реалност која ће трајати дуже“, сматра новинарка Вера Дидановић.
Ако се по јутру дан познаје, нема дилеме и хоће ли. То, уосталом, набоље знају колпортери. Као и још понешто…
„Можда су неки у пролазу и бацили поглед, пошто знају да баце поглед. На пример, као Тимофејев. Али јуче га нема, ни данас“, наводи продавац новина Здравко Јовић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.