Вести
27. 02. 2024.
Марко Дражић (Њуз.нет): У овој земљи многе вести звуче као да смо их ми смислили
Када је Њуз.нет почињао да ради, 2010.године, није се чинило да ће јавност њихове сатиричне или потпуно измишљене вести, мешати са “правим” вестима из новина или са телевизије. Временом се, међутим, наша медијска реалност толико мењала, да се све чешће дешавало да колеге из “озбиљних медија” пренесу Њузове вести као праве.
Њузовци на свом сајту истичу причу о пијаном Србину који је убио ајкулу у Египту која је највише пута цитирана, затим вест да је Јелена Карлеуша у најужем избору за НИН-ову награду, или да је отворена клиника за одвикавање од лајкова. Како се све чешће дешавало да праве вести у свом бесмислу надмаше сатиру, Њуз.нет на сајту има и одељак “Није Њуз”, а баш та оцена, Није Њуз, постала је својеврсни синоним за вести које су се десиле, а у које нам је тешко да поверујемо. Један од чланова Њуз екипе, Марко Дражић каже за Истиномер да им често није лако да надмаше реалност, на пример кад директора Путева Србије на путу завеје снег или кад неки локални функционер свечано отвори банкомат.
„Војска Србије дигла мигове због избацивања Милоша Биковића из серије Тхе Wхите Лотус”, „Вучић загрмео: Нико не може да ми наређује, ни из Вашингтона, ни Москве или Берлина!“ „Грађевински инвеститори се жале да ватрогасци сувише брзо реагују на позиве грађана“, „Зорана Михајловић се повлачи из политике“, Гласачи који су пријављени у трафо-станици жале се на високе рачуне за струју, „Премијерка која је поднела оставку запретила да ће опет да је поднесе“. Јел вам одмах јасно која три наслова, од шест из истог дана, нису Њуз.нет? Или се понекад и ви замислите?
Лагао бих ако бих рекао да одмах могу да погодим, а не би било у реду да лажем читаоце портала који се зове Истиномер. Откако постоји Њуз, а има томе преко 14 година, суочавамо се са чињеницом да у овој земљи многе вести звуче као да смо их ми смислили, али делује да је, како време одмиче, таквих вести све више. Имали смо неколико пута и идеју да поставимо неки квиз у ком би наши читаоци одговарали која је вест права. Нисмо га реализовали, али то не значи да нећемо. Верујем да би многи дали погрешне одговоре на нека питања, а није искључено да бисмо и ми побркали неку праву вест са нашом.
Све чешће нам се догађа да када чујемо неку вест, прво питамо да ли је Њуз.нет. Колико вам је сада теже него кад сте почињали да креирате духовите вести, кад вас реалност повремено надмаши?
Свакако је теже данас, сећам се неких правих вести од пре много година, попут оне да је директор Путева Србије заглављен на Златибору, коју је било немогуће окренути тако да звучи апсурдније од стварне. Тада су се такве вести ређе појављивале, данас на недељном нивоу имамо једну тог типа и ту су нам руке везане. Како обрадити праву вест од пре неколико недеља да је председник изјавио да је владика Пахомије забринут што немамо више деце у његовом крају?
Како сте реаговали у редакцији кад сте чули на пример да је председник општине пустио у рад семафор, или контејнере, јавни WЦ на гробљу? Јел вам буде жао што се ви нисте сетили тога раније, или вас то растужи?
Некад нам буде жао, али некад би било немогуће да то смислимо јер наше вести су углавном реакција на стварне догађаје. Тешко бисмо ван контекста могли да смислимо да је неки политичар свечано отворио WЦ, или као што смо недавно имали случај, банкомат. То је помало апсурдна ситуација – нема логике да сами смислимо неку такву вест, а кад се тако нешто догоди, нема разлога да је ми обрађујемо јер је немогуће смислити нешто луђе.
Које се вести сећате да је највише реакција изазвала у вашој редакцији, као нестварна, а десило се? И обрнуто, које је вама остала омиљена коју сте измислили, а људи вам поверовали? Јел Србин који убија ајкулу и даље држи прво место, јер се тога сви сећамо, или има нека још боља?
Тешко ми је да издвојим једног фаворита. Смешна нам је била вест од пре неколико месеци, коју нам је послало и много наших читалаца, да Србија воз мења име у Србијавоз. Од наших вести она о Србину који је убио ајкулу свакако је најпознатија и има посебно место у нашим срцима. Занимљива је била вест од пре можда три године, када је председник на сваких неколико недеља обећавао неке нове поклоне за грађане Србије, сећате се оног периода кад је свако добио по 100 евра, па два пута по 30 евра, па витамини за пензионере. У том периоду смо написали текст да сви возачи добијају по 20 литара бензина. Није прошло неколико дана, а од двоје људи који знају неког ко ради на пумпи чули смо да су људи долазили и питали кад могу да добију својих 20 литара.
Недавно се десило да је један професор у пензији цитирао вашу вест да је Вучић изјавио да је он прва беба рођена у Србији у 2024. години. Раније је један професор у уџбеник убацио како је компанија Фејсбук забранила радницима да користе ову друштвену мрежу на послу, али је после рекао да је то било намерно. Колико се често то дешава?
Срећом, не дешава се често. Кад неки озбиљни медији или озбиљни људи поверују у наше вести, буде ми делом забавно, али исто тако и помало нелагодно. Никад ни ја, нити било који од мојих колега нисмо веровали да ће људи веровати у наше вести, али реалност нас је превише пута дематовала.
У нашим проверама, председник Александар Вучић заузео је нејвећи део простора, зато што се најчешће обраћа. Јел и вама он највећа инспирација, или је мало постало очекивано. На пример ваша вест „Вучић: Морали смо да покрадемо изборе да лопови не би дошли на власт“ звучи скоро реално.
У нашим вестима увек ће највише бити оних актера који су најприсутнији у вестима, тако да је логично да се најчешће бавимо нашим председником. Мало смо се заситили вести у којима је Вучић главни актер, толико је присутан и толико га пратимо свих ових година да нам се дешава да можемо да погодимо како ће завршити неку реченицу. Волели бисмо да је мало више актера присутно у политичком животу, то би било боље и за друштво и за нас који се бавимо сатиром. А што се ове наше вести тиче, слажем се, танка је граница између ове изјаве и неких правих. Плашим се да полако идемо ка друштву где ће се та граница све више померати када је реч о стварима које он уме да изјави.
Ако ја кажем да ме је летос на пустој плажи “стартовао” Бред Пит, али немам ни једног сведока, нико ми неће веровати. Кад смо били деца, па неко прича како је претукао десеторо јачих у мрачној улици, сви су му се подсмевали. Шта се десило, па се политичарима верује када изговарају потпуно невероватне ствари? Шта треба да буде сигнал грађанима да посумњају у тачност вести?
Не треба да заборавимо да Вучић годинама гради, или барем покушава да изгради, имиџ неустрашивог човека. Сетимо се само догађаја од пре десет година када је носио дете у Фекетићу. Ако је то слика коју он шаље у јавност, онда људима који у њу верују није немогуће да помисле да је он храбро одбрусио нешто неком страном дипломати, поготову што они виде како се понаша према независним новинарима, па можда верују да је такав према свима. Опет, могуће да многи његови гласачи и не обраћају превелику пажњу на све те детаље. Хипнотисано га гледају и памте само кључне поруке које понавља како ће држава пропасти ако он не буде на власти, како су они бивши све уништили, како сваке године напредујемо, а ове све неустрашиве анегдоте више служе да попуни простор неком причом у паузама између тих кључних порука које шаље гласачима.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.