Вести
22. 02. 2024.
Како се информишу млади
Млади другачије конзумирају медије, информишу се претежно преко друштвених мрежа и информације проверавају из више извора, искуства су Асоцијације медија на основу вишегодишњег спровођења програма намењеног средњошколцима "Young an media" у сарадњи са Академијом Дојче Веле (Deutsche Welle).
Изабела Бранковић, извршна директорка Асоцијације, изјавила је за Бету да је део програма и летња школа са средњошколцима и да врста знања које добију кроз петодневну обуку и менторски рад у редакцијама, помаже да "они сами направе сајт онако како сматрају да медији треба да буду прилагођени њиховом интересовању, знању и потребама."
"Ако посматрате аналитику свих великих сајтова приметићете да је управо та категорија, од 15 до 25 година, на нивоу статистичке грешке. Да ли то значи да заправо велики медији потпуно не виде (ову групу) као публику или једноставно се млади информишу искључиво преко друштвених мрежа, јесте отворено питање", рекла је Бранковић.
Додала је да искуство Асоцијације медија, која је до сада оснажила шест генерација које су направиле 12 сајтова, показује да су "њихова интересовања, њихов начин конзумације медија, оно о чему они пишу, потпуно различито од оног што се њима пласира".
Бранковић истиче да млади потпуно другачије конзумирају медије, информишу се на друштвеним мрежама и сматрају да су они сами медиј.
"Они заправо знају све информације које се догађају али их вуку са неких "алтернативних" медија, то су углавном неки инфлуенсери, неки профили који нису дефинисани као медиј, а заправо преносе те медијске поруке", каже Бранковић.
Она наводи да младе карактерише и готово урођени инстинкт препознавања лажних вести у чему им помажу нове технологије и да те провере раде на дневном нивоу.
"Они сви јако добро разумеју, доста њих и говори енглески језик што им апсолутно отвара баријере да они о свакој теми чују са више страна. Они су просто радознали и њима је та врста провере некако урођена", наводи Бранковић.
На питање да ли млади препознају активности државе на унапређивању њиховог положаја, Бранковић каже да "када причамо о концепту да ли ти млади људи мисле да неки програми које држава спроводи утиче на њих, ја морам рећи да су ово деца која су заинтересована и имају шири спектар интересовања, али нисам стекла утисак да они посебно препознају шта држава ради за њих".
Говорећи о медијској писмености као изборном предмету у средњим школама, Изабела преноси утисак да иако већина наставника и професора који се том темом баве немају адекватна знања и искуства, ипак успевају да неку основну поруку и важност медијске писмености, пре свега критичког размишљања, пренесу.
"Асоцијација медија има акредитовани програм медијско информационе писмености. Оно што је важно и младим људима би било неопходно, мислим да треба институционално да се направи и да се изаберу људи који имају воље и жеље (за рад са младима), јер ја оно што видим о тим младим људима је да они желе да их неко инволвира у неки програм, желе да буду део нечега, желе да се чује њихов глас, а не стичу тај утисак", рекла је Бранковић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.