Вести
08. 02. 2024.
ЕП: Неетичко и пристрасно медијско извештавање, РЕМ не ради свој посао
Европски парламент позива на независну међународну истрагу о неправилностима на изборима који су 17. децембра 2023. одржани у Србији, као и да ЕУ обустави финансирања Србије уколико власти у Београду не буду спремне да спроведу кључне изборне препоруке или ако налази истраге укажу на то да су српске власти биле директно умешане у превару бирача, наводи се у усаглашеном тексту резолуције о којој ће посланици ЕП гласати у четвртак.
Европски парламент, у финалном нацрту резолуције, изражава жаљење због тога што су српски парламентарни и локални избори одступили од међународних стандарда и опредељења Србије за слободне и поштене изборе, због, како се наводи, упорне и систематске злоупотребе институција и медија од стране званичника како би стекли неправедну и неоправдану предност.
ЕП сматра да се ови избори не могу сматрати одржанима у праведним условима, и узнемирен је извештајима о широко распрострањеним и систематским преварама које су угрозиле интегритет избора у Србији.
У нацрту резолуције се напомиње да је изборни дан протекао глатко, али да су га обележили бројни процедурални недостаци, укључујући недоследну примену заштитних мера током гласања и пребројавања, честе случајеве пренатрпаности, кршења тајности гласања и бројне случајеве групног гласања.
ЕП стога позива на независну истрагу угледних међународних правних стручњака и институција о нерегуларностима на парламентарним, покрајинским и локалним изборима, са посебним освртом на изборе за Скупштину града Београда, као и појединим наводима, укључујући и оне у вези са организованим миграцијама бирача на локалном нивоу, који превазилазе делокруг обухваћен извештајима ОЕБС/ОДИХР-а.
ЕП подржава брзо распоређивање ад хоц мисије за утврђивање чињеница у Србији, уз учешће Европског парламента и позива Европску комисију да покрене иницијативу за слање експертске мисије у Србију како би проценила ситуацију са недавним изборима и постизборним дешавањима у настојању да се олакшају предуслови за успостављање неопходног друштвеног дијалога који би, како се наводи, довео до поновног успостављања јавног поверење у институције и за процену и решавање системских питања владавине права у Србији, посматрајући пример „Прибеових извештаја” у Северној Македонији и БиХ.
Европски парламентарци понављају свој став да приступни преговори са Србијом треба да напредују само ако земља оствари значајан напредак у реформама које се односе на ЕУ, укључујући пуну примену препорука ОЕБС/ОДИХР-а и Венецијанске комисије.
Стога се Европска комисија (ЕК) и Савет ЕУ позивају да примењују строге услове, као и да ЕК детаљно прати извештаје Ревизорског суда и одмах започне ревизију средстава која су пружена Влади Србије у оквиру Инструмента за претприступну помоћ III (IPA III) и других финансијских инструмената.
ЕП подвлачи, да уколико српске власти нису спремне да спроведу кључне изборне препоруке или ако налази ове истраге указују да су српске власти биле директно умешане у превару бирача, ЕУ треба да обустави финансирања Србији, на основу тешких кршења закона у вези са изборима.
Осуда оркестрираних напада на европске посматраче, без помињања Вучића и Брнабић
У нацрту резолуције се осуђују оркестрирани напади српских званичника на посматраче избора, укључујући чланове Европског парламента, и позива се на повратак уважавајућим и конструктивним дискурсима, наглашавајући важност међусобног поштовања у демократском процесу.
ЕП је, како се додаје, дубоко забринут због покушаја дискредитације и застрашивања посматрача, и позива српске власти да предузму све неопходне кораке да избегну било какве даље кампање дезинформација против посматрача избора и да успоставе услове који омогућавају домаћим и међународним посматрачима да ефикасно обављају свој посао, да их заштите од било каквог насиља, претњи, одмазде, штетне дискриминације, притиска или било које друге самовољне радње као последице њиховог легитимног остваривања својих права и слобода.
За разлику од радног документа, где су посебно осуђени напади на европске посматрачи који су долазили од председника Александра Вучића и премијерке Ане Брнабић, у финалној верзији се њихова имена не помињу.
У радном документу је стајало и подсећање да је председник Србије после избора најавио да ће до краја 2023. године објавити писмо о „бруталном мешању важне земље у изборе” у изборни процес у Србији, што се никада није догодило, али је и тај део изостао из усаглашеног текста.
ЕП је у финалном нацрту, међутим, похвалио рад домаћих посматрача из Центра за истраживање, транспарентност и одговорност (ЦРТА) и Центра за слободне изборе и демократију (ЦеСИД).
Неетичко и пристрасно медијско извештавање, РЕМ не ради свој посао
У нацрту резолуције се осуђује и одсуство медијског плурализма током предизборне кампање, дезинформације и обиље неетичког и пристрасног медијског извјештавања у корист владајуц́их странака, и са забринутошћу напомиње да је велики број медија под утицајем или контролом владе, што је резултирало неједнаким тереном за опозиционе кандидате током кампање.
ЕП осуђује нападе које су медији блиски влади подстакли на критички настројене новинаре, и изражава жаљење због велике експонираности председника Србије у јавности пре и током кампање, брисањем границе између институције председника, државе и политичке странке на власти.
Европски парламентарци су даље изразили забринутост што су се, упркос новим законима о електронским медијима и јавном информисању и медијима, услови и плурализам у медијима погоршали.
Притом се изражава, како се наводи, дубоко жаљење што је Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ) занемарило своје законске обавезе да пажљиво прати кампању у медијима, извештава о њеним налазима и санкционише медије који су кршили закон, ширили говор мржње и кршили новинарске стандарде.
ЕП са забринутошц́у примећује и да је РЕМ објавио само резултате праћења за јавни емитер и приватне кабловске канале, али не и за приватне националне канале блиске владајућој странци.
У нацрту резолуције се изражава забринутост због случајева увредљивих напада и језика у комбинацији са узнемиравањем новинара, активиста за људска права и организација цивилног друштва, који у неким случајевима долазе од владиних званичника, посебно пре избора.
ЕП позива српске власти да се супротставе страном мешању и кампањама дезинформација, да снажно унапреде заштиту независног новинарства и да обезбеде транспарентан медијски пејзаж, и наглашава да институције ЕУ морају учинити више како би осигурале заштиту права и слобода српских новинара и медија.
Истиче се и да приступ претприступном финансирању треба користити као средство за заустављање даљег погоршања ситуације са слободом медија.
Несразмерна употреба силе на протестима
ЕП је такође осудио несразмерну употребу полицијског насиља против мирних демонстраната који протестују против изборне преваре, и забринут је због навода да су се агенти провокатори инфилтрирали на протесте да би изазвали интервенцију полиције.
Европски парламентарци су, како се додаје, забринути због процена да су неки учесници протеста од 24. децембра 2023. били изложени несразмерно оштром третману полиције и правосуђа у оштрој супротности са праксом српске полиције у претходним случајевима протеста у земљи, и позива ЕУ и дипломатске мисије држава чланица да наставе да прате текуц́е правне случајеве у вези с протестима.
У резолуцији се оштро осуђују, како се наводи, непоткрепљене тврдње српских власти да су државе чланице ЕУ биле умешане у организовање постизборних протеста, и изражава се жаљење што су протести искоришц́ени као повод за ширење анти-ЕУ наратива у медијима блиским владајућој странци.
Обезбедити демократске гаранције за следеће изборе
ЕП позива ЕУ да учествује у унутрашњем дијалогу у Србији између владе и опозиције како би се превазишла тренутна клима дубоке политичке поларизације, а Европски парламент сматра се најпогоднијом институцијом која може да делује као конструктиван фасилитатор.
Српске власти се притом позивају да обезбеде довољно демократских гаранција за одржавање следећих редовних локалних избора 2024, као и будућих избора.
Европски парламент, међутим, напомиње да су сви, осим једног српског парламента у протеклих 12 година, распуштени превремено и да континуирани непотребни ванредни избори не доприносе политичкој стабилности.
Наглашава се да стални превремени избори, стални начин кампање и дуга одлагања у формирању влада не доприносе ефикасној демократској управи земље, већ слабе парламент, као и да доводе до недостатка парламентарног законодавног надзора и легитимитета.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.