Вести

02. 02. 2024.

Аутор: Жарка Радоја, Харис Буљубашић Извор: Медиацентар Сарајево

Новинске агенције у БиХ и Србији: Фабрике и продавнице вести

Да ли су демонстранти на протестима опозиционе “Србије против насиља” у Београду 24. децембра 2023. године, када је дошло до сукоба са полицијом, покушавали да преузму власт (1) или је на делу покушај “обојене револуције”, због чега се упозорава на “горку судбину” Украјине због њене “безобзирно слепе оданости прозападним снагама” (2)?

Зависи коју агенцију читате. Оно што су чињенице јесте да је “осам полицајаца повређено, а 38 особа приведено током и после протеста опозиције због изборних резултата”, како јавља агенција Ројтерс, позивајући се на Министарство унутрашњих послова Србије.

У тој земљи су, после ванредних парламентарних и делом локалних избора 17. децембра, због, према оценама страних и домаћих посматрача, великих изборних нерегуларности, наредних дана организовани протести опозиционе “Србије против насиља”, а неки од челних људи су штрајковали глађу.

Први део вести на почетку текста објавила је кинеска агенција Xинхуа, позивајући се на МУП Србије, а други руска агенција ТАСС, цитирајући једног од политичара, понављајући наратив који се провлачио данима кроз изјаве званичне Москве.

ТАСС је након 24. децембра интензивно извештавао о ситуацији у Србији, цитирајући руског амбасадора у Београду, званичнике Русије и Србије који су “упозоравали” да је у Србији на сцени “покушај Мајдана”, украјинске револуције којом је збачен са власти проруски председник у тој земљи.

И Ројтерс, и Xинхуа и ТАСС имају сервисе на енглеском језику, део њих и дописништва или дописнике у Београду и Сарајеву и редовно извештавају о догађајима у постјугословенској регији.

С друге стране, турска државна агенција Анадолија има и сервис на БХСМ-у, због чега је значајна за домаће регионалне медије, док су поменуте три агенције на првом месту у овом случају важне због извештавања страној публици.

Централа Анадолије је у Сарајеву, имају дописништво у Београду и сараднике у Хрватској и Црној Гори.

Само базично поређење извештавања о једном догађају показује на који начин агенције обликују информације са актуелних догађаја.

Новинске агенције су по дефиницији моћни медији јер је њихов сервис намењен пре свега другим медијима па тако потенцијално када објавите једну вест у агенцији, она може да “плане” попут пожара, јер ће је преузети многи медији, што није случај нити са једном другом врстом медија, каже професор агенцијског новинарства на Универзитету у Новом Саду Динко Грухоњић.

“Њихова улога је веома невидљива и уједно веома моћна. Када кажем ‘невидљива’ мислим пре свега на то да ‘обични грађани’ врло често и не знају за постојање новинских агенција. Чак и данас, у време интернета и далеко разноликије могућности дисеминације информација, велики број вести које ‘обични грађани’ конзумирају долазе управо путем других медија, које они преузимају путем претплате од новинских агенција”, појашњава Грухоњић.

Новинске агенције су најмање видљиви део медијске индустрије, јер су махом намењене другим медијима, али су, с друге стране и најважнији део новинарства јер представљају његову саму срж – вест.

Самим тим, њихов значај и утицај на јавно мњење су велики, због чега је и важно да се воде професионалним правилима и поштују новинарски кодекс.

Веома пластично појашњено, како ће медиј у Србији или Босни и Херцеговини извештавати о главним регионалним или светским догађајима, зависи од тога на који су сервис претплаћени, јер је данас реткост да медијске куће имају своје дописнике широм света.

“Стране агенције веома утичу на извештавање широм света. Пре свега, због тога што мање новинске агенције у највећем броју случајева, због сиромаштва, имају скромне дописничке мреже па то надокнађују кроз размену са глобалним агенцијским играчима. Тако до јавности глобално заправо често стижу исте вести, фотографије, видео записи…”, појашњава Грухоњић.У данашњем, дигитализованом свету, стране новинске агенције играју велику улогу.

Најзначајнија међу њима је такозвана “велика тројка” – Reuters, Associated Press (АП) и Agence France-Presse (АФП). Међутим, ту су и агенције великих сила попут кинеске Синхуе, турске Анадолије или руских РИА и Итар -ТАСС.

У Србији су највеће агенције Танјуг, Бета и ФоНет, док су у Босни и Херцеговини то ФЕНА и СРНА.

Већина локалних агенција користи сервисе неких од агенција “велике тројке”, али ту су и европска ЕПА-ЕФЕ, као и друге регионалне агенције, попут хрватске ХИНА, словеначке СТА, црногорске МИНА итд.

Рад у државном интересу

Главни уредник независне новинске агенције ФоНет у Србији Зоран Секулић појашњава да део великих агенција ради у интересу држава које су им оснивачи и власници. ФоНет је основан 1994. године, у време власти Слободана Милошевића, како би се отворио простор за контратежу државној агенцији Танјуг, која је тада већ била пропагандно гласило режима.

“Ако су интереси држава који су власници одређених агенција такви да им извесне промене у Србији не одговарају или да хоће да подрже одређене структуре у Србији, они ће у складу с тим и извештавати. Ако помињемо Турску, Русију, Кину, њихов интерес није демократија, владавина права, људска права, слобода медија, њихов интерес је превасходно државни политички, геостратешки, економски и они ће се у складу с тим понашати према целој ствари”, појашњава Секулић.

Сличног ставе је и уредник Федералне новинске агенције ФЕНА Дејан Јазвић који каже да многе агенције у државном власништву могуће да прате упуте својих влада.

“Међутим, и највеће свјетске, глобалне агенције поникле у западном демократском свијету, понашају се тако да приликом извјештавања с највећих свјетских жаришта раде то углавном сукладно доминантном политичком ставу на Западу. Не бих њих, дакле, поистовјећивао с агенцијама у државном власништву, али желим рећи да и ту постоје одређене преференције, макар у фаворизирању нечијих ставова, терминологије или прешућивања ставова оних других”, каже Јазвић.

Када су у питању западне новинске агенције попут АП-а, АФП-а и Ројтерса, оне посвећују мање пажње постјугословенској регији, него што је то раније био случај.

“Контекст је такав да су апсолутно руски напад на Украјини и рат на Блиском истоку, Израела против Хамаса засенили све остале спољнополитичке теме које доминирају сервисима агенција. Балкан, као једно потенцијално буре барута, може да избије у први план само ако направи себи и другима нову главобољу”, каже Секулић.

У Србији се страна дописништва региструју при Министарству информисања и телекомуникација. Према речима Ане Вучетић из Министарства, задужене за страна дописништва, упис и продужавање уписа у Евиденцију представника и дописништава нису законска обавеза, нити постоји санкција или обавеза да се пре истека од годину или одмах после сместа продужи упис.

“Зато дописништава има бар двоструко више, али једноставно датумски нису продужавали упис у претходном годишњем периоду”, појаснила је, додајући да је у 2023. години регистровано седам страних дописништава. Увидом у списак види се да су од седам регистрованих страних дописништава, две новинске агенције.

У Босни и Херцеговини такав регистар не постоји, али је у новинарским круговима познато да су то све поменуте агенције.

Генерална секретарка Удружења БХ новинари Борка Рудић каже да државе могу имати списак страних агенција које у њима раде “ако сама држава има исте или сличне мехнанизме и правне прописе за све друге домаће агенције и остале домаће медије”.

“БиХ као држава нема свеобухватан регистар домаћих медија нити обавезу пријављивања власништва или промјене власништва. Наметање таквих прописа иноземним агенцијама би било дискриминирајуће у овом тренутку и ограничавало би право на слободан рад и слободан проток информација. Будући да појединачне институције имају своје процедуре уласка у те институције или систем акредитовања, мислим да је то сасвим довољна и пропорционална мјера и за стране агенције”, појашњава Рудић.

Утицај на домаће агенције

Рад новинских агенција у последњих неколико деценија се значајно променио. Осамдесетих година прошлог века, државна агенција Социјалистичке Федеративне Републике Југославије,

Танјуг, имала је у свету више десетина дописника.

Према речима Зорана Секулића, данас у Србији не постоји ниједна локална новинска агенција са дописничком мрежом у иностранству.

“Немамо ниједан медиј у Србији са допсиничком мрежом у иностранству. Имамо по неколико стрингера у иностранству, који су махом у хонорарним аранжманима. Самим тим се улога дописника и извештавања из прве руке драматично променила. Зато се улога страних новинских агенција овде увећава“, појашњава Секулић.

Борка Рудић, из перспективе некадашње ратне репортерке и уреднице информативног програма на Радију БиХ, додаје да агенције имају добар утицај на извјештавање о глобалним догађајима.

“Тада смо редовито користили извјештаје Ројтерса, АП и АФП. Имали смо редовну праксу, чак и у ратним околностима, да смо о истом догађају објављивали кратке вијести све три речене агенције јер су имали другачије извјештаје са различитим чињеницама о истом догађају. Дакле, нудили смо могућност да слушатељи добију три извора најмање. Сада у бх. новинарству и медијима немамо довољно уредника који ће на такав критички и објективан начин третирати вијести (изворе информација) страних агенција”, рекла је.

Локалне агенције плаћају сервисе великим светским агенцијама како би имале приступ актуелним дешавањима из целог света. ФоНет конкретно користи сервис АП-а.

“Нама су оне драгоцене јер из прве руке можемо да се информишемо шта се у свету дешава, при томе немамо никакву професионалну резерву према аутентичности и веродостојности онога што се јавља. С друге стране, у сервисима страних агенција можемо да пронађемо онолико медијских садржаја о томе како разни центри моћи у свету гледају и на Србију и на ситуацију у овом делу света, што медији у Србији који су под контролом власти, у највећој мери прећуткују”, појашњава саговорник Медиацентра Сарајево.

Међутим, превођење макар и најпрофесионалнијих светских агенција повремено уме да донесе и одређене наративе или несавршене преводе, због чега се у јавности „ниоткуда“ нађу изрази попут „илегални мигранти“, “мигрантска криза” и слично, који се касније само копирају или вести без контекста које се слабије разумеју.Уредник ФЕНА-е Дејан Јазвић каже да када се преузимају вести других агенција онда је на надлежном уреднику да препозна евентуалне „замке“ које су последица њихове уређивачке политике или власника.

“Мој је дојам да саму терминологију домаћи медији углавном некритички преузимају, односно преводе и да не преиспитују исправност одређених термина или синтагми”, појашњава Јазвић.

Последњих неколико година тај тренд је видљивији него раније, сматра Борка Рудић и додаје да “више него икада стране агенције и медији (западни и руски) постају темплејт за домаће медије не само терминолошки, већ чињенично, идеолошки и политички”.

Вести које производи “велика тројка” и чији наративи, који умеју да буду и идеолошки пристрасни мада не онолико какви су били у време Хладног рата, аутоматски прелазе и у домаће наративе, надовезује се Динко Грухоњић.

“Идеологизација дискурса агенцијског новинарства јесте нешто чега се ми нарочито чувамо, с обзиром да су наши клијенти веома различитих идеолошких профила. Начело објективности је ‘свето начело’ у агенцијском новинарству, јер у супротном губимо поверење дела клијената”, појашњава Грухоњић, иначе дугогодишњи новинар независне агенције Бета у Србији.

Због тога је, подсећа, поменута агенција Танјуг, у своје време по свим параметрима међу првих десет у свету, пропала оног тренутка када се сврстала на страну ратне пропагандне машинерије режима Слободана Милошевића.

Међутим, према речима Борке Рудић, постоји промена у наративима последњих година, од инвазије на Ирак почетком двехиљадитих до рата у Украјини и Појасу Газе.

“Схватили смо да ни квалитетне свјетске агенције нису више објективне нити на једнакој дистанци према свим актерима на ратиштима. Више него икада до сада, извјештачи – стране агенције су бирали стране. Та подјела агенција посебно је карактеристично за извјештавање о Израелу, Палестини и рату у Појасу Газе, гдје у западним медијима има јако мало информација о бруталном страдању Палестинаца и покушају уништења једног народа”, оцењује Рудић.

Рат у Украјини

У првом делу смо покушали да покажемо како се наратив инвазије на Украјину користи у другим ситуацијама, а сада ћемо показати како су агенције извештавале о руској инвазији на Украјину, која је почела у фебруару 2022. године.

Док део агенција говори о сукобу или рату две земље, други, пак, пишу о војној операцији Русије у Украјини.

Кинеска државна агенција Xинхуа или New China News Agency рат у Украјини углавном назива конфликтом Русије и Украјине, као у чланку објављеном 11. јануара на енглеском сервису у ком наводи да је италијански парламент одобрио резолуцију којом потврђује наставак подршке Украјини “у конфликту те земље са Русијом“.

Al Jazeera English у априлу 2022. године објавила је како се “Кина представља неутралном у рату у Украјини, али да поруке које шаљу домаћој јавности говоре другачију причу”, даље наводећи како, “државна агенција Xинхуа рат зове ‘специјалном војном операцијом’, кризом између Русије и Украјине, али никада инвазијом.”

Специјална војна операција је назив који користи званична Москва.

Агенција Ројтерс користи изразе рат и руска инвазија на Украјину, док руска државна агенција ТАСС, сервис на енглеском језику, прати руску званичну политику и користи израз СВО.

Агенција Анадолија је на дан почетка руске инвазије на Украјину, известила: “Русија започела војну интервенцију на Украјину, експлозије одјекују у Кијеву и другим градовима”, док у чланку од 12. јануара 2024. године тај израз ставља под наводнике: “Од почетка руске ‘специјалне војне операције’ у фебруару 2022. године…” У анализираном периоду, од 26. 11. 2023. до 13. 1. 2024. године, Агенција Анадолија доминантно је користила израз „војна операција у Украјини”, користећи наводнике.

Разлике у начину извештавања ових агенција виде се и на специфичним примерима, као што је рефереирање на градове на Криму и сам Крим, украјинско полуострво које је Русија најпре окупирала, а затим анектирала 2014. године.

Ројтерс не користи израз окупирани или анектирани Крим, али за град Севастопол, највећи град на Криму, пишу “окупирани Севастопол”. Агенција Анадолија 23. 12. 2019. године је известила да је “Руски предсједник Владимир Путин данас свечано отворио жељезничку линију преко контраверзног моста који спаја руско копно са Кримом који је под руском анексијом”.

У чланку од 19. 3. 2023. Анадолија на крају текста о посјети Владимира Путина окупираном Мариупољу наводи да је посетио и Крим те додаје: “Дан раније, Путин је отпутовао у град Севастопољ на Криму, поводом девете годишњице анексије украјинског полуострва, што је потез који међународна заједница, укључујући

Турску i Генералну скупштину УН-а, сматра незаконитим.”

Дакле, уз став УН-а, Агенција Анадолија издвојила је став Турске, чија је она државна новинска агенција.

Руска новинска агенција ТАСС не користи изразе окупирани или анектирани када извештава о Криму и његовим градовима, а на исти начин пише и кинеска новинска агенција Xинхуа.

Дигитална ера

Новинске агенције какве памтимо, данас више не постоје, каже Зоран Секулић из ФоНета. Раније је било незамисливо да новинске агенције имају видео, данас је незамисливо да га немају. Мултимедијални садржаји постали су саставни део начина рада и извештавања.

Интернет и друштвене мреже донеле су велике промене у начину на који јавности перципира информације. За новинске агенције донели су и финансијске проблеме, јер су људи навикли да бесплатно читају вести.

“Самим тим, ми као фабрике и продавнице вести којима је то главни бизнис модел имамо огромних проблема. Почев од тога да, када говоримо о вестима, ни код нас, а углавном ни глобално није регулисано питање поштовања ауторских права”, појашњава Грухоњић.

Наводи примере крађе вести, када већи медији, који су претплатници агенцијских сервиса, објаве вести на својим порталима а потом их мањи медији преузимају без надокнаде, често и без навођења извора, што потом завршава на друштвеним мрежама.

“Ми веома тешко можемо надокнадити толике губитке у пословању јер новинске агенције немају класичан маркетинг као друге врсте медија. То отуда што ми избегавамо било коју врсту пристрасности па и класично оглашавање јер можемо оставити утисак да смо благонаклони у извештавању о, на пример, некој компанији уколико објављујемо њихове огласе и рекламе”, закључује Грухоњић.

Кредибилитет новинских агенција је најснажније оруђе које имају, наглашава саговорник Медицентра Сарајево.

“Једну агенцијску вест најчешће прегледају најмање три новинара/уредника пре него што буде објављена на нашем сервису. То је због тога што морамо смањити могућност грешке на најмањи могући ниво, јер што мање грешимо – то нам је кредибилитет већи, а самим тим потенцијално ћемо имати више ‘муштерија’ за куповину наших сервиса, од чега новинске агенције превасходно живе”, рекао је Динко Грухоњић.

Лажна вест о убијеним вуковарским бебама, коју је објавила агенција Ројтерс 1991. године, а пренела тадашња Радио-телевизија Београд, током напада Југословенске народне армије и паравојних снага из Србије на тај град у Хрватској, брзо је повучена након демантија Института за судску медицине из Београда.

Међутим, штета је већ била учињена и она је постала део наратива који је допринео пропаганди на овим просторима у време распада и рата у СФРЈ.

Ниједна агенција није имуна на грешке, али је оно што их разликује јесте признање и исправка те исте грешке или намерно гурање наратива одређених политика. Тако ће новинске агенције за своје кориснике увек објавити исправку, деманти или ако се одређена вест повлачи из било ког разлога.

“Новинске агенције, оне које раде по правилима заната, су на последњој линији одбране чињеница у новинарству”, закључује Зоран Секулић из агенције ФоНет.