Вести
31. 01. 2024.
Инвазија на приватност: Анализа медијског извештавања
Најновији извештај БИРН-а бави се питањима кршења права на приватност у медијском извештавању. Настао је као одговор на груба кршења новинарске етике у извештавању о масовним убиствима која су дубоко потресла јавност прошле године, као и на учестале повреде приватности у редовној медијској продукцији.
Резултате истраживања, као и препоруке које их следе, стављамо на увид новинарима, уредницима и широј медијској заједници у оквиру дебате о неопходности унапређења регулаторног и саморегулаторног оквира и постојећих медијских пракси.
Питања права на приватност и извештавање медија регулисана су и законима (Закон о јавном информисању и Закон о заштити података о личности) и етичким кодексом новинара (као и пратећим смерницама за примену кодекса у онлајн окружењу). Ови документи не само да истичу обавезу истинитости у извештавању, начела одговорности и новинарске пажње, већ и поштовање приватности и достојанство личности као темељне вредности које се штите.
Ипак, како наше истраживање показује, повреде приватности су честе, а извештавање базирано на личним подацима је веома интензивно.
Извештај има две целине – једну која прати повреде приватности у редовном извештавању медија и посебну студију случаја која се бави анализом кршења права на приватност током извештавања о масовним убиствима у Основној школи Владислав Рибникар, Малом Орашју и Дубони.
Извештај је настао на основу квантитативно-квалитативне анализе садржаја на узорку од седам онлајн медија (Нова, Информер, Курир, Блиц, Новости, Телеграф, Ало). Датуми који су узети у обзир укључују две конструисане недеље у априлу и септембру 2023. године, а студија случаја обухватила је датуме од 3. до 7. маја 2023.
Узорак је формиран на основу базе онлајн текстова које је за потребе истраживања припремила агенција Пицаса АИ на основу задатих кључних речи. Иницијална база текстова коју је БИРН добио за анализу од агенције Пицаса АИ показује да се велики број текстова базира на некој врсти личних података или да третирају податке о личности.
Злоупотреба личних података подстакнута је различитим околностима и интересима: уређивачке политике и таблоидни приступ обради тема; захтеви дигиталног окружења које предност даје брзини, кликабилности и виралности садржаја; блиски односи медија и власти у којима држава пријатељске медије финансијски подржава; „цурење“ података из институција.
Неки од кључних налаза медијског мониторинга показују:
Дистрибуција прекршаја прати интензитет извештавања – што медији имају већу продукцију, учесталије крше право на приватност. Укупно је детектовано 408 извештаја у којима је прекршено право на приватност. Од тога, више од половине, односно 237 текстова, било је у вези са масовним убиствима у мају 2023. године.
У дистрибуцији тема, доминирају убиства, и други видови насиља, попут несрећа, самоубистава и сл. Следе их теме породичног насиља, као и потраге за несталим лицима.
У нешто више од половине обрађених извештаја приватни подаци налазе се већ у наслову; Уз њихову сензационалистичку обраду, као и честу употребу тзв. појачивача, осигурава се емотивна реакција публике и „кликабилност“.
Име и презиме су лични подаци који се најчешће објављују и који омогућавају идентификацију жртава/осумњичених, а следи их читав низ података, о здравственом стању, адреси становања, информацијама о претходно почињеним делима и сл.
Иако се законима и кодексом посебно штите права малолетника, истраживање показује да су они једна од најугроженијих група о којој се извештава. Визуелна идентификација малолетне жртве детектована је у 55 случајева (од тога 40 у вези са убиствима у Рибникару и Малом Орашју и Дубони), што је једна од најгрубљих пракси кршења права на приватност.
Права одраслих најчешће се крше када су у улози осумњичених, ухапшених или оптужених, и стиче се утисак да медији сматрају да њихово право на приватност престаје добијањем овог статуса. Нашим истраживањем су детектована 133 таква случаја у редовном извештавању и 86 у случају масовног убиства у Малом Орашју и Дубони.
У прилог недостатку професионализма у обради тема говори и податак о непостојању ауторства, ни текстова ни фотографија, у половини обрађених извештаја, а у великом броју извештаја медији се ослањају на анонимне изворе.
Идентификацији жртава и осумњичених доприноси и приступ бројним личним подацима на профилима друштвених мрежа. На пример, оне су извор визуелне идентификације у једној трећини обрађених случајева.
Гранични случајеви тичу се медијског извештавања и објављивања приватних података који су део судских процеса отворених за јавност.
Прочитајте цео извештај Инвазија на приватност: Анализа медијског извештавања.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.