Вести
18. 01. 2024.
Милан Ћулибрк: О НИН-у и још којечему
Необично је кад новинари постану вест дана, а камоли кад заврше као утисак недеље у истоименој емисији Оље Бећковић. А управо то се десило прошле седмице, после отказа свих чланова колегијума и већине новинара редакције штампаног издања НИН-а.
Неко од колега ме питао да ли ћу разлоге одласка објаснити у првом броју новог недељника. Не, природно је да то објасним овде, јер је НИН важнији и старији од свих досадашњих и будућих уредника, власника и новинара. А нарочито од бројних „душебрижника“.
Још прошле среде саопштили смо да смо се на такав корак одлучили јер је власница Јелена Дракулић Петровић најавила промену концепције недељника НИН, те да нас није уверила да ћемо свој посао моћи и даље да радимо како смо досад чинили - бескомпромисно и руководећи се искључиво императивима професионалног новинарства. И тачка. Претходно сам то рекао и власници, договорили смо се да се разиђемо као људи, без ружних речи и да стара екипа настави да уређује НИН до 8. фебруара. Некима то, очито, није било довољно. Волели би да падне бар покоја ружна реч.
Признајући да је „мало озлојеђена и незадовољна“ што је НИН у коме је некад радила, још пре 15 година „продат Рингијеру да би се променила (дотадашња) уређивачка политика“, Љиљана Смајловић је људе „који сад одлазе љутити“ оптужила да су „сахранили НИН“ који је она „познавала и волела“, да нас сматра „гробарима НИН-а“ који су „оборили тираж“, али је „опет љута што се нису борили за тај НИН, него га сахрањују“. И да јој је „прилично сумњиво што нам ништа нису рекли шта је њима рекла власница“.
А можда није ни требало да причамо са власницом, него са ауторком Релативизације на Раша тудеј Балкан? На страну што је сарадница РТ-а изнела ноторну неистину, да после интервјуа са Вучићем НИН није објавио и разговор са Ђиласом, што је мене довело „у немогућ положај“. Како је могуће да је бивша председница УНС-а превидела тај интервју, за који је уверена да је баш то била кап која је прелила чашу? А, опет, није први пут да релативизује ствари, сетите се „снега“ и тврдње да због тога снимак Милана Радоичића из Бањске није био аутентичан.
„Морам да се сложим да је овај НИН све супротно НИН-у који је био цењен у новинарским круговима, па и тамо где је Љиљана радила“, терцирао јој је колега, такође бивши председник УНС-а Владимир Радомировић. Приде је и он изнео лаж, тврдњом да главни уредник и редакција нису хтели да заштите Драгану Пејовић (из НИН-а у децембру прешла на ТВ Прва), да је „препорука колегијума била да се Драгана извини власницима Рингијера“ и да је „главни уредник стао на страну директорке“. Уредник Пиштаљке није ни покушао да чује и другу страну, а лако би сазнао да то није истина. Уместо тога све време дува у исту пиштаљку.
Зато му унапред обећавам да не мора да брине шта ће бити ако се уређивачка политика новог недељника у будућности не поклопи са „пословном политиком Јунајтед медија“. Ми бар нисмо заборавили да медији служе јавном интересу, а не интересу било ког појединца или групације.
„Одбијен је мој предлог Филипу Шварму да поднесе оставку у Времену, да се мало дигне прашина, па можда однекуд дођу неке паре, па да се онда помпезно врати. У Времену изгледа само знају новинарство, ништа бизнис“, написао је ових дана на свом Икс налогу новинар Дојче велеа и сарадник Времена Немања Рујевић. Хвала, Немања. Ништа друго. И хвала колегама из Времена што су одбили његов генијални, предузетнички предлог.
„Нису се жалили док су биле лепе и високе плате“, „нису они отишли одмах чим је Дракулић Петровић постала власница, већ кад су обезбедили новог финансијера, Шолака“, поентирао је на ТВ Прва Душко Вукајловић, бивши глодур Алоа и Објектива, кога је водитељка Марија Савић Стаменић представила као оснивача агенције Еко медија консалтинг. Можда стварно није знала да он заправо ради у кабинету министра Ђорђа Милићевића, мада може бити проблем и ако не знаш ко ти је саговорник.
Да сам злобан, Вукајловићу бих пожелео само „лепе и високе плате“ какве су имали новинари НИН-а. И њему је друштво у студију правио Радомировић, који ни овога пута није пропустио прилику да упита: „Шта ће се десити ако се сутра уређивачка политика новог недељника не поклопи са пословном политиком Јунајтед медија“, на шта је Марији Савић Стаменић, све уз осмех, излетело: „Мислим да то неће моћи да се деси“. Не знам шта бих рекао, осим да ми је стварно жао. Свих који тако мисле. Па зар не би свима било боље да и НИН и сви други медији у Србији, укључујући и тај нови недељник, само професионално, објективно и непристрасно обавештавају јавност. Уместо да је трују.
Коментари (1)
Остави коментар22.01.
2024.
Неће
НИН неће пропасти.
ОдговориНије пропао ни кад је сада одлазећа екипа дошла у НИН па су они који су радили и писали такође "бескомпромисно и руководећи се искључиво императивима професионалног новинарства. И тачка." један по један одлазили. То је и иначе добро за новине. Нови људи ће дати нове погледе, нове идеје, радиће с уверењем да раде најбоље као и они пре вас исто тако, као што ће исто тако и они који ће после ових који долазе доћи и радити.
Било је, бивало је и биће увек и свега, и свакако, али НИН никад и никад неће нестати, пропасти још мање.