Вести

29. 12. 2023.

Аутор: Сара Николић Извор: nin.rs

Извештај из "паралелне стварности": Како је РЕМ анализарао извештавање телевизија током предизборне кампање

Наша медијска сцена је током изборне кампање била прилично уравнотежена, мада ако бисмо се претварали да Пинк, Хепи, Б92 и Прва не постоје.

У периоду изборних кампања, медијска сцена у Србији била је прилично уравнотежена, чак и наклоњенија опозицији него владајућој партији. 

Ово, наравно, ако бисмо се правили да телевизија Пинк, Хепи, Прва и Б92, уопште не постоје, што је и урадио РЕМ у свом новом Извештају о надзору програма током изборне кампање. 

Анализе сличне овој, обично служе да би се утврдило јесу ли, и у којој мери, изборне листе имале једнак третман у медијима.

Мада, нејасно је како ће овај извештај то предочити, будући да су у њему анализирани само подаци за програм четири канала јавних медијских сервиса (РТС 1 и РТС 2, РТВ 1 и РТВ 2) и четири кабловска канала (Н1, Нова С, Ал Џазира и К1). 

Но, није очигледна само одсутност телевизија чији садржај обично одише приврженошћу владајућој партији, већ и РЕМ-ово образложење одлуке да изостави ове телевизије са националном покривеношћу.

Председница РЕМ-а Оливера Зекић у изјави за НИН потврђује да је извештај комплетан за завршен надзор над осам пружалаца медијских услуга, али тврди да ће за четири комерцијалне телевизије са националном фреквенцијом "због обима материјала, извештаји бити готови после празника".

"Апсолутна је неистина да нисмо вршили мониторинг над ТВ Пинк, ТВ Хепи,  ТВ Б92 и ТВ Прва. Рађен је детаљно, као и за остале телевизије", рекла је Зекић на НИН. 

Кључно питање, међутим, и даље остаје - због чега је РЕМ бирао да баш телевизије привржене режиму изолује из "првог" узорка.

Јер, нема дилеме да такав избор структурно и суштински мења слику медијске сцене током предизборне кампање.  Уједно, предмет дебате је и то што анализа презентованих података указује да је регулаторно тело мерило време заступљености изборних листа и јавних функционера, а да притом није приказало тоналитет извештавања о изборним листама и јавним функционерима, што такође доводи у питање веродостојност извештаја.

Дан након гласања, ОЕБС-ова Канцеларија за демократске институције и људска права (ОДИХР), саопштила је како су изборе обележиле озбиљне нерегуларности, злоупотреба јавних средстава, медијска доминација председника државе Александра Вучића, негативна кампања и ширење страха.

"Председник и владајућа странка имали су медијску предност у односу на остале учеснике у изборној трци, што је створило неправедне изборне услове", оценио је ОДИХР.  Уз то, наведно је и да су тела за надзор медија била неефикасна током изборног периода, уз оцену да је РЕМ остао "пасиван" током кампање.

Оно што је РЕМ пак потврдио новим извештајем, јесте предност коју је у представљањима на јавном сервису имао председник државе. Наиме, државни функционери су на РТС 1 укупно имали 12 сати и шест минута, од којих председник Србије предњачи са пет сати, 53 минута и 343 секунде, узевши скоро половину од укупног времена.

Мада, истини за вољу, током представљања изборних листа на РТС 1, прва најзаступљенија листа Александар Вучић - "Србија не сме да стане", била је у предности у односу на другу, "Србија против насиља", додуше благој, са разликом од мало више од сат времена, односно пет сати и 49 минута, наспрам четири сати и 42 минута.

Та разлика делује уравнотежено, али само делује.  Јер, ако се узме обзир чињеница да није приказан тон извештавања о изборним листама и јавним функционерима, јавност је, оцењују саговорници НИН-а, била ускраћена за информацију о томе да ли су изборне листе биле једнако медијски третиране у том контексту.

Односно, да ли су, и који јавни фукционери, били представљени на нивоу функционерске кампање. РЕМ јесте мерио тоналитет, али тоналитет извештавања о темама, што није пракса уколико се оне не ставе у контекст изборних листа и јавних функционера. "Ово значи да немамо јасну слику о томе када је, на пример Александар Вучић, наступао као председник Србије, а када као члан СНС. И, то у великој мери дисквалификује читав извештај.

Оваквим приступом и методологијом, поново се показало да РЕМ не ради свој део посла, јер није наступао као регулатор, већ као неко ко има улогу да замагљује чињенице, сакрије истину и фаворизује владајућу елиту, и једног човека", наводи за НИН Јудита Поповић, некадашња чланица Савета РЕМ-а.

Из извештаја се може закључити да су јавни сервиси углавном имали уравнотежен однос према листама које су учествовале у кампањи, као и кабловска телевизија К1, док су Н1, Нова С и Ал Џазира били претежно негативног става.

Али, саговорник НИН-а, директор Бироа за друштвена истраживања (БИРОДИ) Зоран Гавриловић, каже да су овакви налази, дати на најопштијем нивоу и без икакве дубине и анализе. Наш саговорник указује да су резултати спроведеног мониторинга РЕМ-а представљени на овакав начин, неупоредиви са мониторингом ОДИХР посматрачке мисије, а са чијим је препорукама, како је наведено у уводу, извештај усклађен. 

"Питање је ко тамо креира методологију, и чему отпор према нечему што је дефинисано стандардима ОДИХР-а?", каже Гавриловић.

Иначе, занимљиво је поменути да су према мониторингу медија који је спровео БИРОДИ, управо телевизије које су изостављене из извештаја - Пинк, Хепи, Б92 и Прва, позитивно или изразито позитивно представљале управо актере власти.

Да јавност овим извештајем не добија праву слику и због изостанка телевизија са националном покривеношћу, које на исти начин као и јавни сервис допиру до сваког грађанина у Србији, оцењује некадашња чланица РЕМ-а, и наглашава да се губитком тог дела слагалице, уједно брише право стање ствари. 

"Кључ је у томе што су одабрани они кабловски канали који су наклоњенији опозицији. И, зато ништа не значи што ћете имати мониторинг о томе како је јавни сервис пружао прилику свакој од листа које су биле учеснице у изборном процесу, зато што су јавни сервиси углавном неутрални и приближно једнаки по питању позитивног, негативног или неутралног тоналитета. А, ове телевизије које су наклоњеније опозицији, знатно одударају од тога", подвлачи Поповић.

Додаје да је методологија одабрана у циљу да се нешто прикрије, што је и учињено "поприлично бахато". Иако се у јавном простору последњих година често могу чути критике на рачун РЕМ-а, Поповић истиче да је овакав извештај, ипак био неочекиван. 

"Толико је отворено показана сва немоћ регулатора. Од некога ко је у служби власти, ипак се очекује да бар неком мимикријом покуша да свој невесели статус сакрије, међутим, они су отворено наступали. Невероватно је да су одабрали ове телевизије, управо да би ту неравнотежу истакли, али искључиво у корист опозиције", каже наша саговорница. 

Према речима Гавриловића, чини се да је РЕМ у овом тренутку "стуб Вучићеве власти", који свој рејтинг креира кршећи закон у области медија.

"Без РЕМ-а оваквог какав је, нема ни оваквог Вучићевог рејтинга", закључује Гавриловић за НИН.  И Поповић наводи да је извештај са којим је РЕМ изашао показатељ апсурда српске политичке, јавне сцене и друштва, и тога што институције не служе томе да обављају свој посао и овлашћења, већ "само томе да фингирају неку врсту демократије" и додаје: "Ово није демократија, нити су ови избори били демократски и то се тако јасно види, чак и на овом малом примеру.

А што се тиче реформе регулатора, у овој констелацији снага, она је дефинитивно немогућа".  Упркос наводима да постоји и други извештај, који укључује и изостављене телевизије, саговорница НИН-а скреће пажњу на то да у уводном делу анализе пише да је одлука Савета РЕМ-а била да се одабране телевизије током изборне кампање мониторишу. 

"Ја не видим да ће они допунити овај извештај, иако се појављују наводи да ће бити и другог дела који укључује и ове телевизије са националном покривеношћу, мада... Уколико ипак не бих потпуно то ни искључила, јер ако се у јавности дигне мало већа галама, можда ће презентовати и неки допунски извештај и онда рећи 'ето правили смо и тај мониторинг'", подвлачи Поповић.

Додаје да ово није први пут да РЕМ покуша нешто слично, и подсећа на случај новог Закона о електронским медијима, када су покушали да убаце "одредбе закона које су биле крајње смешне". 

Подсећања ради, БИРОДИ је и претходне године спровео методолошку анализу Извештаја РЕМ мониторинга парламентарних и председничких избора 2022. године о извештавању пружалаца медијских услуга током априлске изборне кампање. Тада је наведено да "ово регулаторно тело није навело на основу ког нормативног акта је дефинисало узорачки оквир, односно које ће пружаоце медијских услуга мониторисати". 

Такође, прецизирано је да РЕМ није применио методолошка правила ОЕБС-а, на које се позивао као извор за своју методологију у делу узорковања пружалаца медијских услуга, дефинисања тоналитета на нивоу актера, мониторинга извештавања о јавним функционерима где није мерен тоналитет.

Такође, БИРОДИ је навео и да је "РЕМ у свом мониторингу мешао теме прилога и тоналитета извештавања".

"Ако се гледају налази извештавања пружалаца медијских услуга из визуре тоналитета извештавања о медијима добија се једна слика, а када се погледају теме, посебно оне које су у себи садржале тоналитет добија се другачија слика", закључили су тада из БИРОДИ-ија.