Вести
28. 12. 2023.
Ко су људи који би плаћали претплате на онлајн медије у Србији?
Мушкарац стар између 35 и 44 године који живи у Београду, примарно се информише у онлајн медијима, претплаћен је на Netflix или HBO, још нема децу и посебно вреднује теме које се односе на спорт, економију, друштво и ИТ. То је у најкраћим цртама опис особе која је најспремнија да плати за садржај домаћих онлајн медија уколико јој понуде квалитетан и ексклузиван садржај. Тако изгледа особа најспремнија да плати, али база потенцијалних претплатника заправо је много већа и броји око 1.170.000 грађана.
Истраживање Центра за професионализацију медија и медијску писменост (ЦЕПРОМ) под називом „Онлајн медији и претплата у Србији 2023.”, открива да највећи потенцијал за наплату онлајн садржаја лежи у популацији средњих година јер скоро три четвртине потенцијалних претплатника припада категорији од 25 до 54 године старости (71,8%), док највећи потенцијал унутар тог старосног распона лежи у групи између 35 и 44 године (28,3%). Мушкарци чине чак две трећине потенцијалних претплатника, жене трећину.
У Београду живи највише оних који су спремни да плате дигиталну претплату у скоријој будућности, тачније трећина (32,7%), нешто више од четвртине живи у Војводини (27,4%), а нешто мање од четвртине у Централној и Западној Србији (24,2%). Расположење за плаћање онлајн медија драстично опада у Источној и Јужној Србији (15,7%).
Брачни статус не игра значајну улогу као фактор за претплате, али зато деца имају изузетно велики утицај будући да убедљиво највећу спремност да плате за приступ онлајн медијима показују грађани без деце јер они чине чак половину потенцијалних претплатника (48%). Већ са добијањем првог детета шансе за претплату опадају скоро два и по пута (20,2%), нешто је већа отвореност за претплате међу онима који имају двоје деце (23,8%), док троје или више деце у породици шансу за претплате смањују на минимум.
Netflix и HBO припремили публику за претплате
Истраживање открива да пракса претплаћивања на „неновинарске” дигиталне садржаје, као што су Netflix и HBO, драстично повећава шансе да се дата особа одлучи и за претплату на онлајн медије. Тако је у скорије време претплату на неку од популарних дигиталних платформи имало више од две трећине оних који су спремни да се претплате и на домаће онлајн медије у блиској будућности (67,7%), што јасно упућује на закључак да усвајање културе плаћања дигиталних сервиса има огроман утицај на спремност грађана да плаћају и за онлајн новинарство.
Такође, они који су бар једном до сада платили за неки домаћи дигитални медијски садржај дупло су спремнији да у будућности постану претплатници неког онлајн медија јер је 31,4% потенцијалних претплатника бар једном до сада платило неки домаћи онлајн медијски садржај, док је у укупном узорку испитаника тај проценат дупло мањи и износи 16,7%. Занимљиво је и да је сваки осми потенцијални претплатник у Србији у скорије време имао претплату на неки страни онлајн медиј (13,5%), а чак две трећине њих било је или је још увек претплаћено на Њујорк тајмс.
Први Блиц, високо рангирани Н1, РТС и Данас
Налази који вероватно највише занимају домаће издаваче односе се на питање за који онлајн медиј би се потенцијални претплатници најпре одлучили уколико би сва домаћа онлајн издања била „закључана”. Спроведено истраживање показује да је Блиц на првом месту са 14,8%, сваки десети потенцијални претплатник одлучио би се за портал Н1 који се налази на другом месту (9,9%), док је трећепласирани сајт РТС-а са 8,5%. Онлајн издање Данаса заузело је четврто место са 8,1%, док се у првих пет нашао још Курир са 7,2%.
Ови подаци уједно доказују да посећеност онлајн медија и њихов потенцијал за наплату нису у директној корелацији јер је једино Блиц у обе категорије на идентичној позицији, тј. на првом месту. Међутим, Н1 који је тек девети најпосећенији сајт у Србији (извор: Гемиус Аудиенце) заузео је друго место по потенцијалу за наплату, РТС је по посећености тек на 20. месту, али је трећепласирани када је реч о броју испитаника који би се најпре определили за овај портал, док је Данас са осмог места по посећености доспео на високо четврто место по потенцијалу за наплату. Курир је, с друге стране, други најпосећенији сајт у земљи, али је тек пети избор потенцијалних претплатника.
Сценарио који се чека у Србији: Публика испред оглашивача
Треба напоменути да наведени резултати представљају одраз тренутне перцепције потенцијалних претплатника на основу онога што им домаћи онлајн медији сада нуде. Међутим, стварно увођење претплате захтевало би значајно унапређење квалитета и ексклузивности садржаја сваког наведеног медија. То би неминовно довело до пада посећености њиховог онлајн издања јер је претплатницима потребно понудити много мање садржаја који има много већу вредност у односу на оно што се тренутно нуди.
Најбољи доказ за то је словачки дневни лист Деннíк Н који има чак 72.000 претплатника на своје онлајн издање иако има мање становника од Србије, а по посећености се налази тек на десетом месту у својој земљи. Другим речима, за медије који желе да уведу претплате приоритет више није што већа посећеност сајта јер је то стратегија за придобијање оглашивача која уједно блокира сваки успех увођења претплате.
Приоритет треба да постане повратак поверења публике и кредибилитета, а то значи осећаја да је садржај који им онлајн медији нуде вредан плаћања. Ко у Србији први буде спреман да одлучно крене тим путем, има убедљиво највећу шансу да у томе и успе јер искуства из сваке земље која је прошла кроз овај процес показује да убедљиво највећи удео претплата на тржишту убира медиј који први одлучи да публику стави испред оглашивача. Тај сценарио још чекамо на дигиталном тржишту Србије.
|
Мариа Сгромо: Увођење претплате не значи одустајање од оглашавања Честа заблуда која постоји међу издавачима који тек размишљају о увођењу претплате јесте да ће „закључавање” онлајн издања блокирати све друге врсте прихода, пре свега оне од оглашавања. Међутим, сва искуства показују да је то неоправдан страх. Тако директорка за дигиталне претплате у Коријере дела Сера Мариа Сгромо каже да посебно у првој фази након увођења претплата извори прихода морају да буду врло разгранати јер ће зарада од претплатника озбиљније почети да расте тек после неколико година. „Морате да имате различите врсте прихода. Ако вам је претплата примарна, то не значи да треба да мислите само о њој. Претплата јесте најважнија и утицаће на начин на који водите редакцију и организујете запослене, али је разноврсност прихода такође важна. Ми у Коријере дела Сера, поред прихода од претплатника имамо и приходе од оглашавања, потом приходе од онлајн продаје, организујемо догађаје, развијамо многе друге мале изворе прихода који заједно чине важан део нашег пословања”, објашњава Сгромо. Пре само пет година, 70% до 80% прихода онлајн издања Коријере дела Сера долазило је од оглашавања. Уследила је огромна промена увођењем дигиталне претплате и фокусирањем на развој прихода од публике. Данас овај италијански медиј и званично припада тзв. субсцриптион фирст медијској компанији јер више од 50% укупних прихода онлајн издања долази од дигиталних претплатника. Фабио Наполи: Претплате немају алтернативу Коријере дела Сера израсла је за само пет година у један од најуспешнијих онлајн медија у Европи по броју дигиталних претплатника. У овом тренутку има их око 550.000. Заслуге за то леже у одлуци најугледнијих италијанских новина да ни у једном тренутку не доводе у питање кредибилитет и поверење у своје онлајн издање. Управо то као најбитнији разлог за успех претплата истиче и директор дигиталног издања Коријере дела Сера Фабио Наполи. На питање шта би на основу свог искуства поручио колегама у Србији који тек треба да уведу претплату на своја онлајн издања, Наполи нема дилему. „Пре свега, треба да почну од садржаја јер без квалитетног садржаја нећемо преживети. Ако продајемо свој новинарски садржај, морамо бити добри у његовој производњи. Зато фокус треба да буде на квалитетном садржају. Лакше је свакако остварити раст публике са лошим или забавним садржајем, али понављам да се фокусирате на квалитетан садржај јер је он добар и за претплате, и за оглашиваче, али и за позиционирање вашег медијског бренда. То је први и најбитнији савет који морам да дам”, наводи Наполи. „Други савет је да покушате да имате добре, компетентне људе и у пословном и у уређивачком делу. И трећи савет је да сви људи у редакцији швате да је дигитална трансформација кључна за живот новина, али и за њихов професионални живот. Важно је и да у редакцији буду млади људи, веома млади, спремни да се носе са новим изазовима. Изузетно је битно и да одлуке доноси главни уредник који разуме пут којим новине морају да иду да би имале будућност, а тај пут су претплате јер оне немају алтернативу”, закључује Фабио Наполи. |
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.