Вести
25. 12. 2023.
Младим колегама: Ниједна вест није вредна ваше главе нити повреде
Повређени нисте од користи ни себи ни фирми. Ако фирма нема пара да вас опреми онда то морате сами, јер о вама се ради, пише на свом Фејбсук профилу новинар Александар Васовић, саветујући извештаче са протеста како да што безбедније и ефикасније раде свој посао.
Колеге, млади радници медијских компанија: С обзиром на све што се дешава, да вас подсетим на пар ствари:
Ни једна вест није вредна ваше главе, нити повреде.
Чињеница да сте повређени је само то: постали сте илустрација шире приче, која пак вреди тачно онолико времена колико је публици потребно да је чује/види/прочита и оде да кува боранију за ручак.
Повређени нисте од користи ни себи ни фирми.
Ако фирма нема пара да вас опреми онда то морате сами, јер о вама се ради.
Грађевински/рударски шлемови су одлични. Никаква пара, а инвестиција су у сопствену главу, која је, сложићете се, скупља од шлема. Једнако ваља и бициклистички шлем. Гас маска је идеална, свака друга помаже донекле. Боље ју је имати него немати. Обичне ХТЗ наочаре су такође корисне из очигледних разлога. Ове делове опреме метните у ранац док вам не затребају. Ранац, макар и празан штити грбину од пендрека и цигала.
Не носите синтетичку одећу, ако крену Молотовљеви коктели, већ вишеслојну памучну (теже се пали, а лакше гаси), носите боцу воде за испирање лица.
Опрему носите правилно или је немојте носити уопште јер од ње у том случају нема никакве користи.
Обележите се јасно. Полиција ће барем 5 додатних секунди оклевати пре но што примени силу против јасно обележеног новинара (видљив је – шефовима вероватно не треба скандал, а индивидуалном полицајцу -10% од плате по казни) што је довољно да се побегне ван домета пендрека.
То међутим у непријатељски настројеној маси одмаже, тако да – играјте на осећај…
Ако полиција наменски напада новинаре – прслук се скине и баци. Ионако кошта колико паклица бољих цигарета.
Ако вас нападају демонстранти/провокатори приђите ближе полицији, пробајте да прођете кроз кордон, тражите заштиту – обично помогну, осим ако не раде заједно, у ком случају брзо изађите на ободе масе.
Лети никада не долазите на овакве и сличне догађаје у шорцевима и јапанкама. То је већ пола пута до ургентног центра.
Жути прслук на коме маркером најдебљим словима напишете ПРЕСС је сасвим довољан. Легитимацију носите тако да је лако можете дохватити. Немојте је носити око врата јер се можете обесити о узицу.
Најавите се полицији на почетку, приђите, покажите новинарску легитимацију. “Добар дан, ја сам новинар/фотограф/сниматељ – где да станем да вам не сметам?” Ако су љубазни – послушајте, лакше њима, лакше вама. Ако су нељубазни и не сарађују, направите неку безбедну дистанцу. Полако и без свађања, они су јачи.
Колико гледате у хоризонталној равни, гледајте и горе – одозго падају цигле, сузавци, итд..
Текстописци не морају да приђу као фотографи или сниматељи. Ако сте текстописац, нема потребе да се налазите између кордона и масе. Реченица “Полиција је употребила сузавац и пендреке да растера масу” је иста и за Славију и Главну пошту и Карабурму али уз њу мора да стоји и зашто се то дешава – шта је шира слика.
Научите шта је Хамер, а шта Ландровер, а шта БОВ, ко их користи, кад и зашто, симболе јединица, научите полицијску опрему; ако знате шта су изнели, знате шта ће радити.
Кордони су увек на некој удаљености и раде по наређењу, њихово кретање се може предвидети. Маса углавном не.
Једнако научите својства на пример сузавца – да ли је ЦС или бибер спреј… када се и зашто користи коњица, шта је вод, а шта ескадрон, да водени топови често користе воду са неким иритирајућим агенсом, а да млаз може да озбиљно повреди… запамтите где су полицајци или цивили са две-три-четири мотороле или телефона (некоме вероватно командују) – гледајте шта раде (ако позивају старешине водова нешто ће се убрзо десити).
Научите да разликујете полицију у цивилу или агенте провокаторе (јасно се виде ако знате карактер масе), једнако и оне који су из других разлога дошли да направе проблем/преотму протест. Одмакните се јер можете да будете прва мета.
Понесите резервни телефон, неки најјефтинији, глупо је остати без могућности да јавите ургентне ствари, каблове, батерије, блок, оловку. Имајте у телефону број фирминог или вашег личног адвоката, ако вас уапсе, да има ко да вас вади из мардеља.
Редакција у сваком моменту мора да зна где се ко тачно налази, шта ради и планира. Уредник мора да одреди једну особу (идеално искусну) која неће излазити напоље и која ће се бавити само тим. Та особа је једина веза са продуцентом програма. Много бабица – килаво дете. Главни и одговорни уредник има, како му име каже, главну реч, он је у оваквим ситуацијама бог и ту демократије нема.
Дођите на догађај сат раније и обиђите целу област пар блокова около, проверите где је полиција и куда можете да се брзо удаљите. Ако има кафана да гледа на место претпостављеног догађаја, дођите и два сата раније, попијте кафу и шацујте ко пролази и шта ради. Разне се занимљиве ствари тако могу сазнати.
Полиција то вероватно све зна много пре вас али је глупо да се нађете заробљени.
Возило мора да буде исправно, пуно горива, с исправним и провереним комплетом прве помоћи, резервним точком и обавезним алатом, паркирано тако да може да оде одмах. Возач мора да буде у њему или поред њега. Возач мора да има телефонске бројеве људи из екипе и да зна ко шта ради и где, контакте особе за везу у редакцији и да зна где су болнице, полицијске станице, касарне, владине зграде, мртвачнице, итд.
Научите основе прве помоћи. Провежбајте основне ствари. Имајте код себе најмањи комплет прве помоћи – подвеску, први завој, троуглу мараму, фластере.
За јављања уживо – смирите се – што није лако ако сте под адреналином али то је ваш посао.
Нема дреке. Смислите шта ћете да кажете у једној минути. Мислите на језик, штедљиво са епитетима, опис напете ситуације не сме да буде опис III светског рата, без панике.
Направите “live” позицију мало подаље од најгоре гужве. Ако немате асистента – репортер гледа шта је сниматељу иза леђа и обратно. Ако га имате – асистент то ради за све у екипи.
Не трчите током јављања: станите, реците шта имате, па се померите, видите шта се дешава, па се укључите поново. Узгред, ТВ јесте слика догађаја, а не репортера у кадру.
За крај – ако сте новинар/форограф/сниматељ – онда сте само то. Ако вам се демонстрира, узмите слободан дан, дођите без новинарских обележја и алата и изражавајте став. Ако сте на скупу у својству учесника ви са њега нећете извештавати.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.