Вести
12. 12. 2023.
Неповерење и неквалитетан садржај највеће препреке за увођење претплате на онлајн медије у Србији
Неповерење у медије, превише реклама и кликбејт садржаја, као и „copy-paste” новинарство, водећи су разлози због којих грађани Србије не би били спремни да плаћају за приступ онлајн медијима у Србији уколико би претплате биле уведене, показује најновије истраживање Центра за професионализацију медија и медијску писменост (ЦЕПРОМ).
Иако је увођење претплате на онлајн медије глобални тренд већ годинама уназад, у Србији ниједан дневно информативни онлајн медиј у овом тренутку не наплаћује приступ свом дигиталном садржају. Међутим, чак и када би медији одлучили да закључају своја онлајн издања, резултати би били поражавајући због начина извештавања који већ годинама практикују. Тако би се у најкраћем могли сумирати резултати истраживање под називом „Онлајн медији и претплата у Србији 2023.”, које је спровео Центар за професионализацију медија и медијску писменост (ЦЕПРОМ).
Истраживање открива да су основни разлози због којих се грађани не би претплатили на домаће онлајн медије губитак кредибилитета и поверења у медије, тј. чињеница да не верују у оно што медији објављују (46,3%), потом превише реклама и кликбејт медијског садржаја који првенствено задовољава потребе оглашивача, а не публике (44%), као и превише „copy-paste” садржаја које могу да пронађу бесплатно и на другим онлајн медијима (40.3%). Тек након ова три разлога долазе манипулације у информисању (34,7%), политички утицај на медијско извештавање (30,7%), као и недовољан квалитет и оригиналност медијског садржаја (29,3%). То значи да кредибилитет медија, професионализам новинара и ексклузивност медијског садржаја имају доминантан утицај на одлуку публике да се претплати на одређен онлајн медиј, а не политички утицај и манипулативно извештавање који се најчешће апострофирају као водећи проблеми медија у Србији. Другим речима, одговорност за такво стање је првенствено на домаћим онлајн медијима и њиховом извештавању.
Онлајн медији и друштвене мреже испред телевизије
Налази истраживања показују да су онлајн медији примарни извор информисања за чак 55% грађана који се у њима информишу свакодневно или бар једном у два до три дана, а занимљиво је да су на другом месту друштвене мреже са 22,4%. Телевизија је тек на трећем месту са 21%, док су штампане новине примарни извор информисања тек за 0,6% грађана из наведене категорије. То значи да традиционални медији све више губе на значају за скоро четири петине грађана који се интензивно, редовно и повремено информишу у онлајн медијима, тако да квалитет њиховог информисања доминантно зависи од дигиталних издања и друштвених мрежа.
Међутим, упркос томе што су онлајн медији већ постали примарни извор информисања за више од половине грађана које је обухватило истраживање, резултати јасно указује на њихово преовлађујуће уверење да онлајн садржај који прате није вредан плаћања.
Само 4% испитаника бар једном је платило за онлајн текстове
За онлајн вести или медијски садржај до сада је бар једном платило 19% испитаника (81% никада), али су то доминантно били видео садржаји, а не новинарски текстови на којима се базирају претплате на онлајн издањима. Прецизније речено, скоро две трећине њих платило је бар једном за видео садржај (63,2%), за мултимедијалне садржаје 26,3%, док се тек на трећем месту налазе класични текстови са 22,6%, што је незнатно више у односу на аудио садржаје и подкасте за које је бар једном платило 21,8% испитаника.
Тиме се долази до податка да је тек око 4% од укупног броја испитаника бар једном платило за читање текстова на неком онлајн издању, при чему треба нагласити да то нису редовни претплатници, као и да су у питању периодична или специјализована издања јер ниједан дневно информативни онлајн медиј у Србији у овом тренутку не наплаћује свој дигитални садржај. Колико по том параметру заостајемо за другим земљама најбоље сведочи податак да се проценат људи који плаћају онлајн вести у земљама Европске уније креће од минималних 8%, колико бележи последњепласирана Хрватска, до чак 39% у случају Норвешке која је на првом месту (извор: Digtal News Report 2023).
Више од 30 минута уз онлајн медије дневно, спорт најтраженија тема
Упркос увреженом мишљењу да су грађани Србије најзаинтересованији за политику, истраживање показује да је међу онима који се информишу у онлајн медијима политика као тема тек на четвртом месту по интересовању. Од свих тема које медији нуде, домаћа публика највеће интересовање показује за спорт (38,1%), на другом месту је друштво са 37,4%, треће место заузима економија са 33,4%, док је тек на четвртом месту политика са 33,1%.
Резултати истраживања показују и да 70% испитаника проводи више од 30 минута дневно уз онлајн медије. Најбројнији међу њима су они који дневно проведу између 30 и 60 минута уз онлајн медијски садржај (28,9%), следе они који проводе више од 90 минута уз онлајн издања (22,1%), док су нешто мање бројни они који се у онлајн медијима информишу између 60 и 90 минута (18,9%). Четвртина испитаника издваја у просеку 10 до 30 минута у те сврхе (24,6%), док најмалобројнију групу чине грађани који су уз онлајн медије до 10 минута дневно (5,5%).
Србија као усамљена оаза бесплатног онлајн садржаја
И док глобални трендови сведоче да се удео претплатника на онлајн медије из године у годину повећава у великој већини земаља широм света, домаће тржиште онлајн медија остаје све усамљенија оаза бесплатног садржаја. Не зато што претплату на онлајн медије нико у Србији не би хтео да плати, већ зато што нико не жели да плати садржај који се тренутно нуди. А тај садржај је (да подсетимо на податак с почетка текста) такав да скоро половина испитаника не верује у оно што онлајн медији у Србији објављују (46,3%).
Зато је јасно да непрофесионализам и неквалитетан садржај домаћих онлајн медија полако долазе на наплату, и то баш у периоду када онлајн медије очекује највећи изазов од када су настали, а то је императив да убеде публику да треба да плаћа за њихов садржај. Да је то неминовна будућност за већину онлајн медија најбоље сведочи податак да је чак 79% издавача онлајн медија широм света још пре две године интензивирало развој стратегије претплате јер зараду од публике препознаје као најважнији извор прихода у будућности, битнији чак и од дисплеј и нејтив оглашавања (извор: Дигитал Неwс Репорт 2022).
Подаци спроведеног истраживања наведени у овом тексту односе се искључиво на тренутно стање по питању претплата на онлајн издања у Србији. Међутим, поглед у будућност открива да се публика у нашој земљи по многим карактеристикама не разликује много од оне у земљама у којима је претплата већ заживела. Зато у наредном тексту у оквиру овог серијала откривамо колико је потенцијалних претплатника на онлајн медије у Србији и шта очекују од медија да би били спремни да плате за њихов садржај.
Већина грађана интензивно прати онлајн медије
Истраживање под називом „Онлајн медији и претплата у Србији 2023.” спровео је Центар за професионализацију медија и медијску писменост (ЦЕПРОМ) током октобра ове године на узорку од 700 пунолетних грађана Србије. Узорак је обухватио испитанике који се интензивно, редовно и повремено информишу у онлајн медијима јер због начина информисања они чине базу потенцијалних претплатника на домаће онлајн медије у будућности. Прецизније речено, истраживање је обухватило грађане који свакодневно и интензивно прате онлајн медије, тј. свакога дана у више наврата (61,4%), потом грађане који редовно прате онлајн медије, тј. уобичајено једном дневно (27,6%), као и оне који повремено прате онлајн медије, тј. једном у два до три дана (11%). Из истраживања су искључени сви грађани који ретко прате онлајн медије или то уопште не чине јер због начина њиховог информисања не постоји реална шанса да буду заинтересовани за претплату на било које онлајн издање медија (11% испитаника је искључено из истраживања јер припадају овој категорији грађана).
Аутор текста је Марко Недељковић, вођа истраживања „Онлајн медији и претплата у Србији 2023.”
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.