Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Одбрана „Печата“ и последњи дани
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

25. 01. 2013.

Аутор: Миодраг Зарковић Извор: Печат

Одбрана „Печата“ и последњи дани

Са многих страна пристигли су напади на чланак „Ди су наши ТВ новци?“, који сам написао за 251. број „Печата“ од 18. јануара. Већина тих напада заслужује одговор. Идемо редом.

 

Руководиоци УНС-а,

можда ми нећете веровати, али ја ћу се и надаље бунити против претећих спискова на које ће вас сврставати они што већ 12 година диктирају ко је за српску јавност подобан, ко неподобан, а ко забрањен. Као што сам, примера ради, прошле године писао против спискова Бруна Векарића и Јасне Шарчевић, који су простачки и о државном трошку клеветали како вас из руководства тако и неке од ваших чланова, на сличан ћу начин реаговати и у предстојећим таквим приликама. Кажем на сличан, а не на исти начин, зато што ћу убудуће избећи једну грешку коју сам до сада чинио: нећу вас више питати за мишљење. После вашег саопштења у којем се свесрдно придружујете одбрани Сабахудина Динка Грухоњића и његових саучесника од моје маленкости, ваши ставови за мене више не могу имати никакву важност. Ево и зашто:

„Гледам онда дјевојке, јер је Бањалука некад била надалеко чувена не само по њиховој бројности (седам на једнога, вели легенда, а ја се `удао` у Војводину, од силног избора!), већ и по љепоти. Има их сређених, што јест – јест. И на штикле се одваже, мада им ход баш није ко у срне. Али нема оних лијепих, дугоногих, дуговратих, суптилних, мистичних градских љепотица које одузимају дах. И то нам је фашизам донио. Од града у којем су некада живјели сви, претворио се у етнички чисту насеобину, гдје ме, поготово ови млађи, чудно гледају кад кажем да се зовем Динко. У таквом граду, у којем живе само једни, ни женске ни мушке љепоте неће бити. Ноге ће бити све краће, а погледи све тупљи. Сем пред камерама Радиотелевизије Републике Српске, јавног сервиса свијетле кољачке традиције!“

Сабахудин Динко Грухоњић, клијент кога сте узели у одбрану од мене, овим је пасусом закључио свој текст „За телевизијски дом – спремни“ од 2. маја 2010. године. Грухоњић је, дакле, написао да у средини у којој живе само Срби „ни женске ни мушке љепоте неће бити“, а да биолошко размножавање Срба са Србима води ка све краћим ногама и све тупљим погледима. То је можда и најочигледнији пример фашистичких убеђења и усмерења Сабахудина Динка Грухоњића; мада не и усамљен пример, јер Грухоњић у мање-више сваком јавном иступу грми онтолошком мржњом према свему што је српско.

За таквог сам написао да је медијски зликовац. За оне који га величају, слушају и помажу му, написао сам да су противсрпски чиниоци. А ви их браните од мене. Алал вам вера на томе како схватате и доживљавате професионалну част и новинарску солидарност.

И још нешто: немојте мени приписивати заслуге које припадају једном неупоредиво познатијем и утицајнијем друштвеном делатнику, Јосипу Брозу. Он је, наиме, у Војводину увео то што ви називате пребројавањем крвних зрнаца: бројао је и бројао, па закључио да тамо нема довољно српских крвних зрнаца, због чега је Војводину прогласио покрајином. И Војводина од тада живи и ради по „националном кључу“, где се у јавним установама строго пази да никако српски кадрови не буду бројнији него што је Броз зацртао на основу свог пребројавања.

Против Брозових рачуница никада се нисте бунили. Штавише, када се крајем осамдесетих Србија побунила против Брозове злочиначке математике, неки међу вама су гунђали на ту побуну, коју данас изгледа осуђујете једногласно. Рефлексно, без размишљања, сада сте као опарени скочили на мене зато што „пребројавам национална крвна зрнца“, када сам написао да вероватно постоји нека веза између противдржавне, противнационалне уређивачке политике РТВ-а и неодбрањиво неприродног састава руководећег кадра те куће – састава који гази чак и Брозове, вама тако драге „националне кључеве“.

Ту ћу везу, како сам и намеравао, поближе појаснити у најављеном наставку текста, у следећем броју „Печата“.

Руководиоци НУНС-а,

осећао бих се ужасно несрећно ако се испостави да сте ме сасвим заборавили у пријавама које државним органима већ десетак година подносите против новинарских делатника који нису по вашем укусу. Милорад Вучелић ми се често руга што је на једном од тих спискова – међу онима који су уопште доступни јавности – он првонаведен, а мене на њима нема. Не подносим кад ми се ругају, зато вас преклињем да му избијете тај аргумент из руке тако што ћете ме, уколико сте ме до сада заобилазили, уврстити на први следећи списак који будете састављали. Рачунам да ће то бити убрзо. Унапред захвалан.

Руководиоци РТВ-а,

ако вас је толико потресао први текст који сам написао о вама, можда би било боље да прескочите наставак, који ће изаћи у следећем броју „Печата“ 25. јануара. Бојим се да ће вам се тај допасти још мање.

Покрајински одборе Демократске странке,

зашто си усамљен?! Зашто си се само ти огласио? Где су остали огранци странке? Зашто ћути Главни одбор ДС-а? Ако борба против „Печата“ и моје маленкости може да обједини УНС и НУНС, зар не може да макар накратко окупи под исти кров и Ђиласа са Петровићем, Пајтића са Јеремићем, Тадића са Стефановићем? Шутановца, Ђелића, Мићуновића – све саме синове и очеве демократије? Како ћете данас-сутра сабирати коалиционе партнере, ако вас овако насушно питање, као што је „Печатов“ текст о Радио-телевизији Војводине, не може ни међусобно сакупити?!


Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси