Вести

03. 10. 2023.

Аутор: Аутономија Извор: cenzolovka.rs

Дванаест СЛАПП тужби против КРИК-а: Свима им је исти циљ - да нас ућуткају

У недавно публикованом Извештају Савета Европе о Србији комесарка за људска права СЕ Дуња Мијатовић, уз много тога другог што је уочила да овде не ваља, навела је и да је озбиљно забринута због учесталости тзв. СЛАПП тужби (Стратешке тужбе против учешћа јавности).

Мијатовић у свом извештају цитира податке Независног удружења новинара Србије према којима је током 2021. и 2022. године поднето најмање 40 тужби, које се могу окарактерисати као СЛАПП, против истраживачких новинара и медија.

Статистика, међутим, обухвата само пријављене случајеве, па тако и у самом НУНС-у верују да је стварни број СЛАПП тужби вероватно много већи.Неподељено је мишљење да су жртве СЛАПП тужби у Србији, као и у другим земљама, првенствено истраживачки новинари и медији.

У тој категорији, у чему се слажу и домаће статистике али и комесарка Мијатовић, убедљиво, са чак 12 таквих тужби, предњачи Мрежа за истраживање криминала и корупције, истраживачки тим познатији по скраћеници КРИК.

Ми тренутно осим СЛАПП тужби других тужби које су против нас поднете и немамо, каже за Аутономију Бојана Јовановић, заменица уредника КРИК-а.

"Талас је кренуо почетком 2020. од када је на нашу адресу стигло 12 тужби, а до данас је само један поступак правоснажно окончан - и то у нашу корист", напомиње наша саговорница.

Тужбе су, додаје, углавном подносили људи из власти или они који су блиски Српској напредној странци; неки чак веома блиски њеном (званично) бившем лидеру.

"Међу најпознатијим именима су свакако актуелни министар унутрашњих послова Братислав Гашић и бивши директор државног предузећа Електромреже Србије и кум председника државе Никола Петровић, као и људи којима се суди пред судом за организовани криминал - власник 'Јовањице' Предраг Колувија и некада једна од најмоћнијих особа у полицији, некадашња државна секратарка у МУП-у Дијана Хркаловић.

Износи које траже тужбама крећу се од 400.000 динара па навише. У једном кривичном поступку, који је покренуо Петровић, новинаркама КРИК-а Весни Радојевић и Драгани Пећо чак прети и затворска казна.

Досад највећи износ који се тражи тужбом против КРИК-а износи 55 милиона динара - у питању је тужба рударског конгломерата 'Mineco' који тврди да је због истраживачких прича КРИК-а претрпео управо толику штету", навела је Бојана Јовановић.

За осам година постојања овај истраживачки портал објавио је на десетина истраживачких "бомби" - о активностима криминалног подземља, подједнако домаћег и трансрегионалног, као и о сумњивим пословима моћних појединаца и политичара.

Иако их провладини медији од почетка систематски игноришу, те приче су прилично унеле узнемирење, поготово у редовима власти - чак и кад сама власт није тема истраживања.Види се то већ дуже време по количини и интензитету напада и таргетирања новинара КРИК-а, у чему неретко предњаче највиши представници власти, у садејству са посланицима владајућег СНС-а и армијом анонимних "ботова" на друштвеним мрежама.

Имајући то у виду, било би некако логично да тужбе представљају "други крај батине" намењене "криковцима" а у циљу одмазде због њихових истраживања и откривања дубоко скривених информација. Испада - да нису.

"Занимљиво је да су тужбе против нас подношене углавном због вести, дакле неких дневних садржаја, а не истраживачких прича, што је још једна ствар која ми говори да је то заиста покушај цензуре", сматра Бојана Јовановић.

"Заправо, све тужбе које су у последњих неколико година покренуте против нас имају само један циљ - да нас ућуткају", напомиње заменица уредника КРИК-а.У недостатку правног нормирања, о чему се у Србији још увек ни не помишља, СЛАПП тужбе углавном егзистирају у "оку тужених".

"Кад би наше законодавство препознавало СЛАПП тужбе ствари би биле много једноставније за нас јер би судије имале другачији однос према овим поступцима, овако их посматрају као обичне парничне поступке, што свакако нису.

"Закључује то наша саговорница на основу тога што се тим тужбама не оспоравају чињенице и тврдње из текстова КРИК-а - напротив, њихови подносиоци имају посве другачије намере.

"Тужбе се не подносе због стварног нарушавања части и угледа, већ њихови подносиоци желе да тужбама притисну толико да престанемо да пишемо о њима. Тужбама хоће да нам задају проблеме - да нас психички исцрпе и изазову много стреса, одузму нам време у коме бисмо се бавили нашим послом и истраживали, али нас и финансијски исрцпе јер сваки судски поступак доста кошта, али су и притисак ка аутоцензури. Јер, када знате да је велика шанса да завршите на суду због неке конкретне теме или сваки пут када поменете неко име, можете да се доведете у ситуацију да почнете да размишљате да ли је то вредно свега онога што ће да уследи. Код нас то за сада није случај, напротив, тужбама нас мотивишу да наставимо да се бавимо тим темама", истиче Бојана Јовановић.

А да ли тужбе утичу на рад редакције - утичу, без сумње. Циљ подносиоца тужби, барем у овом сегменту, испуњен је:"Има дана и недеља када је добар део тима посвећен углавном томе - припремама за суђење у смислу прикупљања доказа за одбрану на суду, рада са адвокатицом, одласка на суђење, давања исказа…

Све то време наш новинарски посао трпи, приче чекају да буду истражене, написане или уређене. На 12 поступака - то је баш много времена, а свака нова тужба је додатно оптерећење.

Са друге стране, постоји и тај финансијски аспект. Све то много кошта, а ми као непрофитна организација морамо да нађемо начин да за то обезбедимо додатни новац, како бисмо уопште и могли да се боримо на суду. Што опет захтева додатни ангажман и додатно време. И тако све у круг, прилично је исцрпљујуће.

"У једном другом, можда и најважнијем сегметну, подносиоци тужби и њихови истомишљеници нису успели да остваре циљ. КРИК, напомиње Бојана Јовановић, није одустао од истраживања.

"Постали смо свесни нове ситуације и нових околности рада - да постоји велика шанса да ћемо због свега што откријемо и објавимо завршити на суду. Једина већа последица тужби је то што смо постали опрезнији и психички спремнији за евентуално суђење које може да уследи. Али, посао не сме да трпи и настављамо да радимо као и пре. Ја сам почела мало другачије да гледам на ствари и свака нова тужба, с обзиром на то што знам да јој је циљ ућуткивање, за мене представља још једну потврду да смо на добром путу и да радимо ствари које су од највећег значаја за друштво.

"Мислим да људи који су нас тужили желе да нас цензуришу, једноставно, мисле да ће тиме да нас зауставе да пишемо о њима, додаје Јовановић.

"Никола Петровић нас је тужио због истраживачких прича и то сваки пут када смо објавили причу о њему. Иако смо знали да ће сваки пут да нас тужи, наставили смо да истражујемо његове послове јер сматрамо да заиста грађани треба да знају чиме се баве људи који имају велики утицај у држави. Са друге стране, Братислав Гашић нас је тужио само због тога што смо цитирали оно што смо чули на суђењу једној озбиљној криминалној групи, када је поменут у прислушкиваном разговору који је иначе доказ на суђењу. Иако смо само написали оно што се чуло у судници - да је на казану код криминалног шефа што у сленгу значи да је на његовом платном списку - тужио нас је и добио на првом степену! Пресуда је ипак укинута и сада нас чека нови поступак", указује она.

Од 12 судских поступака који се воде противи КРИК-а, до данас је само један правоснажно окончан - поступак у коме су тужиоци били руководиоци Јединице за заштиту сведока. Остали поступци су у току, а све првостепене осуђујуће пресуде су укинуте и суђење је враћено на почетак.

Последње суђење које је почело је оно по тужби бивше државне секретарке МУП-а Дијане Хркаловић, а ускоро почиње и поступак по последњој тужби Николе Петровић због истраживачке приче у којој је КРИК открио да је раније пословно сарађивао са криминалцем који је 2020. убијен у Колумбији.

Иначе, поменута Јединица МУП-а за заштиту сведока чак је два пута тужила КРИК, с тим да је друга тужба, коју су руководиоци те полицијске јединице првостепено добили, мало је рећи - посебна.Рече већ раније Бојана Јовановић да су досадашње СЛАПП тужбе углавном подношене због вести, а не због истраживачких прича. Е, па ова полицијска јединица тужила је КРИК управо због текста о томе - ко је све против овог портала поднео СЛАПП тужбу!

"То је један од најбизарнијих поступака које смо имали јер смо тужени само због тога што смо објавили информацију да су руководиоци те полицијске јединице против нас већ покренули поступак", наводи Јовановић.

"Буквално су нас тужили због две реченице у којима кажемо да су већ поднели тужбу и колико новца њоме траже. Суђење је окончано у мају ове године, и то након само једног рочишта, и експресно смо осуђени.

Судија Слободан Керановић је у пресуди отишао мало даље у самим оптужбама, па је 'учитао' ствари које ни сами полицајци нису навели у тужби. Тврдио је, наиме, да смо их означили као марионете режима који поступају у складу са неетичним наредбама, као и да су на руководећим позицијама само зато што су у наводној вези са 'режимом' и да то може утицати на њихову будућност, између осталог, да могу имати проблеме на послу када се промени власт. Ми смо се, као и увек, жалили на пресуду Апелационом суду у Београду који ју је недавно укинуо и вратио суђење на почетак", објашњава Бојана Јовановић.

На СЛАПП тужбе које је КРИК добио и судске поступке које тим поводом воде, више пута су реаговала домаћа и страна новинарска и медијска удружења, и све то у редакцији КРИК-а сматрају изузетно важним.

"Ми практично у овим поступцима бијемо бој на више поља - боримо се у судници, али и у јавности. Важно нам је да и наше колеге, али и читаоци, схвате шта нам се дешава, колико то утиче на наш рад, али и то да и даље могу да нам верују и да знају да не одустајемо од новинарства нити највиших новинарских стандарда којих смо се увек придржавали. Ми смо сада на удару, али у овом проблему могу да се нађу и сви остали и зато мислим да је солидарност изузетно важна. Рецимо, поступак у ком нас је тужио Гашић и првостепено добио је илустрација нечега што може да задеси сваку новинарску редакцију која извештава са суђења, преседан који може умногоме да одреди судбину основа новинарства у Србији. И због тога је важно да се бори цела новинарска заједница. За сада је заиста тако, имамо пуну подршку и хвала свима на томе што су уз нас", поручује заменица уредника КРИК-а.

Она је, ипак, рекло би се оправдано, прилично скептична према могућности да се у наше законодавство инкорпорирају анти-СЛАПП одредбе.

"Чак и да се то деси, бојим се да ћемо доста чекати да те иницијативе заиста заживе. Наше правосуђе прилично је конзервативно и мислим да ће постојати велики отпор ка увођењу анти-СЛАПП решења. До тада нам остаје да се боримо на начине на које можемо."