Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Стална радна група за безбедност новинара: Подаци о нападима на новинаре од јануара до марта 2023. године
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

25. 05. 2023.

Аутор: Јавни сервис Извор: Јавни сервис

Стална радна група за безбедност новинара: Подаци о нападима на новинаре од јануара до марта 2023. године

Стална радна група за безбедност новинара (СРГ), коју чине представници шест новинарских и медијских удружења (УНС, НУНС, НДНВ, АМ, АНЕМ и АОМ), тужилаштва и полиције, одржала је 14. марта редовни тромесечни састанак на коме су разматрани актуелни случајеви претњи и напада на новинаре, размењене информације о појединим старијим случајевима као и примерима добре праксе и изазовима са којима се Група суочава. Мисија ОЕБС-а у Србији учествује у раду СРГ од њеног оснивања у јануару 2017. године.

Подаци о регистрованим нападима на новинаре од 01. јануара до 31. марта 2023. године

Републичко јавно тужилаштво доставило је СРГ извештај са детаљним информацијама о корацима које су полиција и тужилаштво до сада предузели у свим појединачним случајевима напада на новинаре који су тужилаштву пријављени у прва три месеца ове године.

Од јануара до марта 2023. године, новинари су тужилаштву поднели 14 пријава претњи и напада, што је за две пријаве мање у односу на исти период 2022. године. Ако је судећи по првом кварталу ове године, пријава је нешто мање и него што их је било у просеку на свака три месеца током 2022. и 2021. године, када је месечно пријављивано више од 20 случајева различитих врста угрожавања безбедности новинара. Тако је у 2022. отворено укупно 83, а 2021. – 87 предмета.

У највећем броју предмета у којима је тужилаштво, током прва три месеца 2023. године, установило да постоје елементи извршења кривичних дела, ради се о случајевима угрожавања безбедности путем онлајн претњи из члана 138. Кривичног законика.

Кривична пријава је одбачена у три од 14 пријављених случајева, док је у једном предмету оцењено да нема места покретању кривичног поступка. Тужилаштво је покренуло истрагу у преосталих 10 предмета – у три је у току доказни поступак, док је у седам предмета поднет захтев полицији за прикупљање неопходних информација.

Одбачена је једна од две кривичне пријаве Марка Драгославића из Фонета јер је сам оштећени изјавио тужилаштву да му нико није угрозио сигурност нити упутио претње, као и пријава за исто кривично дело дописника Телевизије Н1 из Крагујевца, Мирка Никића.

Тужилаштво је такође одлучило да одбаци пријаву за угрожавање сигурности Ненада Кулачина, коаутора подкаста “Добар, лош, зао”, али је прихватило пријаву другог коаутора ове емисије Марка Видојковића и у овом случају отворило процес прикупљања информација како би се установило да ли је и које кривично дело извршено.

После пријаве оштећења на возилу супруга Љиљане Стојановић, главне и одговорне уреднице Југ пресса из Лесковца, које се иначе користи за потребе ове редакције, Окружно јавно тужилаштво у Нишу донело је решење да нема места покретању кривичног поступка.

У току је спровођење доказних радњи у другом случају претњи и напада на већ поменутог новинара агенције Фонет, Марка Драгославића. Осумњиченом П. Р. је у Првом основном јавном тужилаштву изречена мера забране приласка зато што је вербално претио Драгославићу два дана пре напада, а потом, упркос чињеници да је показао новинарску легитимацију, покушао да га спречи да снима дешавања испред Храма Светог Саве на Врачару.

Због претњи уреднику портала Жиг инфо Жељку Маторчевићу испред суднице, после суђења бившем председнику београдске Општине Гроцка Драгољубу Симоновићу и још тројици оптужених због паљења куће новинара Милана Јовановића, изречена је и забрана приласка М.М. Осумњичени је, према Маторчевићевом сведочењу, вређао и претио речима “изађи напоље, настрадаћеш”. Медији су пренели да је у овом инциденту учествовао и Симоновић. Спровођење доказног поступка је у току.

У току су и поступци због две пријаве Срђана Нонића, уредника портала Нишка иницијатива. Због претњи које су му упућене на Фејсбуку, предмет је уступљен Тужилаштву за високотехнолошки криминал и поднет је захтев за прикупљање обавештења. Поред тога, у току је и доказни поступак због кривичне пријаве коју је Нонић поднео против Н. П, радника Градске управе у Нишу због тога што га је јурио улицом и претио му.

Са новинаром Нове С Пером Јововићем Тужилаштво за високотехнолошки криминал обавило је разговор и отворило поступак пошто му је преко Твитера поручено: „Треба ти ставити пиштољ на чело и опалити метак без трунке савести”. Исти поступак тужилаштво је отворило и после разговора са новинаркама Данаса Нином Чолић и Иваном Шундић Михаиловић, новинаром Курира Андрејем Млакаром и уредником КРИК-а Стеваном Дојчиновићем.

Са друге стране, Независно удружење новинара Србије (НУНС) је у прва три месеца 2023. године забележило 37 напада на новинаре и то 3 физичка напада, 8 вербалних претњи и 26 притисака. Под притиском се подразумевају случајеви напада на новинаре који нису кривична дела, а у којима је, по мишљењу новинара, дошло до одређеног ометања у вези са послом који раде.

Такође, у прва три месеца текуће године УНС је забележио 34 случаја угрожавања безбедности новинара и других медијских радника. Од тога је 10 претњи, 11 притисака, седам случајева онемогућавања рада, два физичка напада, два случаја застрашивања, једно угрожавање приватности и један напад на имовину.

Посета СРГ Нишу и састанак са локалним новинарима и контакт тачкама полиције и тужилаштва

СРГ је посвећена развијању система пријављивања напада на новинаре и унапређењу брзине реаговања тужилаштва и полиције, што је последњих година резултирало Обавезујућим упутствима Републичког јавног тужиоца којима се предвиђа хитност поступања за све тужиоце. Од прошле године СРГ интензивно ради и на унапређењу координације у случајевима угрожавања безбедности новинара на локалу.

Овај процес је установљен у јуну прошле године састанком СРГ у Врању, и дао је одређене резултате када је реч о претњама и уништавању имовине ОК радија. Међутим, ван домашаја СРГ остаје питање извршења решења грађевинске инспекције о уклањању нелегалног објекта који и даље блокира ОК Радио.

Нови састанак, овога пута у Нишу, одржан је 5. априла где је СРГ као спона између новинара који су угрожени и локалне полиције и тужилаштва наставила да ради на грађењу међусобног поверења, али и солидарности у самој новинарској професији.

У Нишу је констатовано да је стална комуникација између тужилаштва, полиције и новинарских удружења допринела покретању судских процеса који су довели до ефикасних пресуда, али и да постоји још отворених случајева на којима се мора заједнички радити. Изнет је и предлог да се једном у три месеца организују састанци локалних новинара и институција где ће се размењивати информације о текућим случајевима, по узору на начин како то ради СРГ.

Чланови СРГ су у Нишу директно чули како су изгледали прогањање и претње бившег новинара Јужних вести Александра Станкова, које је доживео од стране С. С. који је због тога у јануару ове године осуђен на шест месеци затвора и на забрану приласка од годину дана.

Дописник Н1 из Ниша, Милан Стојановић, пренео је своје искуство после пријављивања два напада на њега – тужилац је оба пута одбацио пријаву, али је Више тужилаштво у Београду враћало предмет на ново одлучивање. Оливера Младеновић из Основног јавног тужилаштва у Нишу и “контакт тачка” за пријављивање напада на новинаре у систему који је установљен у оквиру СРГ, тада је рекла да се у случају напада на Стојановића предузимају доказне радње после којих ће тужилаштво донети одлуку о даљем поступању.

Срђан Нонић из портала Нишка иницијатива говорио је о неколико случајева претњи са којима се суочавао, као и његов колега Иван Живковић. Нонић је испричао како је био нападнут и навео да је тек након два месеца испитан у тужилаштву. Тужитељка Оливера Младеновић рекла је да је, после саслушања осумњиченог и испитивања оштећеног, заказано испитивање сведока после чега ће бити донета одлука.

Нишко Тужилаштво је формирало и предмет због претњи које је Нонић добио преко Фејсбука, који је прослеђен Тужилаштву за високотехнолошки криминал, у чијој је и надлежности. Представници МУП-а потврдили су да се у овом случају ради процена безбедности.

Гордана Бјелетић, дописница Н1 и бивша уредница Јужних вести, испричала је како је пријавила раније добијену драстичну претњу упућену редакцији. Починилац је идентификован и са њим је закључен споразум о признању кривице у тужилаштву у Београду, док је пресуду од једне године затвора, условно на три године, донео суд на основу поменутог споразума.

По речима Бјелетић, о пресуди није обавештена ни њена редакција ни она сама, а за одлуку је сазнала од члана СРГ, Верана Матића. Међутим, како је добро познато да тужилаштво нема законску обавезу обавештавања оштећених о исходима поступака, било би корисно размотрити могућности за едукацију новинара да више користе права која имају као оштећени и да сами траже информације о поступцима у којима у том статусу учествују.

Портпарол Апелационог тужилаштва Миша Стаменковић, оценио је да, после Обавезујућег упутства Републичке јавне тужитељке за ургентно реаговање у случајевима претњи и напада на новинаре, све иде много брже, да тужилаштво брзо реагује али и да суд некада не прихвати предлоге тужилаштва. Рекао је да се ствари крећу унапред, да треба градити поверење и едуковати новинаре што је процес који траје и тражи разумевање.

Подаци о нападима на новинаре од 2016. до 2022. године

У периоду од 2016. до 2022. године, тужилаштво је примило 460 кривичних пријава за нападе на новинаре од којих је у 267 одлучено да постоје елементи извршења неког од кривичних дела. Од овог броја, кривичне санкције изречене су у 76 случајева, што значи да је скоро 30 процената од извршених кривичних дела против новинара окончано кажњавањем починилаца у поменутом периоду. Одлуку да нису остварена обележја неког од кривичних дела, због чега су те кривичне пријаве одбачене, тужилаштво је донело у 193 предмета, што представља 41.96% од укупно 460.

Тужилаштво је регистровало и смањење броја кривичних пријава за нападе на новинаре са 87 у 2021. на 83 у 2022. години. Према бази података НУНС-а, број напада смањен је са 151 у 2021. на 134 у 2022. години, од којих су већина притисци и вербалне претње.

Како је већ поменуто, НУНС је до сада у 2023. забележио 37 напада, од којих 26 притисака. Физички напади и напади на имовину новинара смањени су са 24,34 процената у 2020. (46 од укупно 189 напада) на 9,07 процената у 2022. (13 од 134 напада) и 8,1 процената до данас у 2023. (три од 13 напада). Смањен је и број вербалних претњи са 50 у 2020. години, на 44 у 2021. односно 35 у 2022. години, али је повећан број претњи имовини новинара са 1 у 2020. на 6 у 2022.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси