Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Близу четврт века од убиства Славка Ћурувије: Назире ли се прва правоснажна пресуда у Србији за убиство новинара?
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

27. 03. 2023.

Аутор: Маја Савић Извор: Маглочистач

Близу четврт века од убиства Славка Ћурувије: Назире ли се прва правоснажна пресуда у Србији за убиство новинара?

Непуне 24 године након што је убијен новинар Славко Ћурувија, уредник и оснивач “Дневног телеграфа” и “Европљанина”, пред већем Апелационог суда у Београду спроводи се претрес у оквиру поновног суђења првостепено осуђенима за његово убиство – Радомиру Марковићу, Милану Радоњићу, Ратку Ромићу, Мирославу Кураку.

Нови судски процес започет је 6. марта ове године, а и одбрана и тужилаштво су сада изнели низ предлога за поновна саслушања већег броја сведока и разматрање доказа пред петочланим судским већем.

 Суђење се из безбедносних разлога одржава у згради Специјалног, а не Апелационог суда, а присутна тројица окривљених су негирала кривицу рекавши да остају при ранијим исказима.

 Пред још једно саслушање, које је заказано за уторак, 28. март, из Фондације “Славко Ћурувија” кажу да су сада могућа два епилога.

“Оно што ми очекујемо на сутрашњем рочишту, јесте практично да веће каже шта је одлучило у вези са захтевима за саслушање већег броја сведока и изношење нових доказа. Уколико они буду прихваћени или делимично прихваћени, очекиваће нас наредна рочишта где ће се ти докази изводити”, каже у изјави за Маглочистач извршна директорка Фондације “Славко Ћурувија”, Ивана Стевановић.

 Друга могућа опција, према њеним речима, води суђење ка његовом коначном крају.

 “У другом случају, то би требало да буде и сам крај суђења, иза којег ће се судско веће повући вероватно на неколико месеци да би донело коначну пресуду и написало образложење”, оцењује Стевановић.

Специјални суд за организовани криминал је у две пресуде за убиство Ћурувије првостепено осудио на укупно 100 година затвора начелника Ресора државне безбедности Србије Радомира Марковића, затим начелника београдског центра РДБ-а Милана Радоњића, као и припадника резервног састава озлоглашене Јединице за специјалне операције, Ратка Ромића. У одсуству је осуђен и Мирослав Курак, који се води као да је у бекству.Славко Ћурувија, новинар, уредник и издавач, убијен је на Ускрс 1999. године, у присуству своје супруге Бранке Прпе, која је и кључни сведок у суђењу.

Улемек и један од Симовића остали при првом исказу

Нови главни претрес уследио је након што је суд на предлог тужилаштва за организовани криминал, али и окривљених и њихових бранилаца, размотрио њихове жалбе на другу првостепену пресуду.

 Тако се сада заправо очекује пресуда којом ће се потврдити или одбацити претходне осуђујуће пресуде изречене четворици службеника државне безбедности за извршење и планирање Ћурувијиног убиства.

 “Апелациони суд је видео недостатке у првостепеној пресуди, па је одлучио да изведе доказе пред већем Апелационог суда, односно да саслуша три сведока – Милорада Улемека и чланове некадашњег Земунског клана, браћу Александра и Милоша Симовића, који се налазе у затвору. Улемеково сведочење је важно јер поставља Радомира Марковића као директног налогодавца убиства, али и износи посредно своје сазнање да су Курјак и Ромић непосредни извршиоци”, каже Ивана Стевановић из Фондације “Славко Ћурувија”.

 Ипак, у новом претресу, Улемек није желео да одговара на питања.

 “Он је остао при свом ранијем исказу у истрази и првом суђењу, међутим, није желео да одговара на било каква додатна питања ни већу судија, ни адвокату одбране, нити тужилаштву.  Што се тиче браће Симовић, један је такође остао при ранијим исказима, док је други рекао да се не сећа ничега и да не жели више ишта да има са тим суђењем”, наводи Стевановић.

 У свом поновном сведочењу као једина особа за коју се зна да је видела убицу, Бранка Прпа је рекла да особа која је пуцала у Ћурувију не одговара физичком опису Мирослава Курака, којег тужилаштво терети као непосредног извршиоца убиства.

“Чека се пресуда која ће много говорити о судбини критичког новинарства, али и о независности правосудног система”

Како подсећају у Фондацији “Славко Ћурувија”, иза осмогодишњег суђења стоје и две првостепене пресуде.
“Прва је од стране Апелационог суда враћена на поновно суђење, а годину дана касније смо добили и другу првостепену пресуду у поновљеном суђењу, која је практично идентична као и прва. У том смислу Апелациони суд сада и није имао другог избора осим да отвори текући претрес пред већем”, наводи извршна директорка Фондације “Славко Ћурувија, Ивана Стевановић.
Како наглашава, петочлано веће тако сада одлучује не само о томе да ли ће по први пут неко бити кажњен због убиства новинара, већ ће та пресуда истовремено говорити и о независности правосудног система и судбини критичког новинарства, али и о демократији у нашој земљи.

“Суђење је трајало осам година тако да мислимо да је стварно крајње време да, пре свега породица, пријатељи и колеге Славка Ћурувије дочекају правду, а онда и читава медијска заједница у Србији, али и сви грађани Србије који треба да стекну поверење у правосудни систем”, наводи Ивана Стевановић, и додаје:

“Истовремено, правосудсни систем и држава морају свима да пошаљу једну поруку апсолутне кажњивости и нулте толеранције на злочине над новинарима. Све то је сада некако сублимирано у пресуди коју ишчекујемо”.
Суђење за убиство Славка Ћурувије почело је 2015. године, а након окончања другостепеног судског поступка, када Апелациони суд буде донео коначну одлуку, биће то прва правоснажна пресуда у Србији за убиство новинара.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси