Вести
25. 01. 2023.
Бира се нови генерални директор Радио телевизије Војводине: О којим кандидатима за то место се највише спекулише
Конкурс за новог генералног директора Радио телевизије Војводине биће расписан 1. фебруара, потврђују из синдиката „Независност“ ове медијске куће.
РТВ од јула месеца нема генералног директора. Након истека петогодишњег мандата Миодрагу Копривици, прво пола године нико није био на функцији генералног директора, а последњих шест месеци вд дужност обавља његов некадашњи заменик Јожеф Клем.
Управни одбор последњи пут расписао је конкурс за генералног директора још у мају 2016. године.
Дарко Шпер, повереник синдиката „Независност“ у РТВ каже да константно указују како је потпуно невероватно да јавни сервис функционише без генералног директора.
„Након писања медија да ће бити расписан конкурс за новог генералног директора, добио сам званичну потвду да ће то заиста бити учињено 1. фебруара. Који је разлог толиком одуговлачењу, можемо званично и незванично да тражимо у чекању зеленог светла политике, односно актуелне власти. Били су избори, па се развлачило формирање Владе и сада су се коначно изгледа стекли услови да се тако нешто уради“, рекао је Шпер.
Како додаје, поприлично је бесмислено да разговарамо о овим разлозима, јер је у питању јавни сервис, али минимум било каквог функционисања налаже да се директор изабере, јер само заменик или директор у в.д. стању има много мања овлашћења и ограничења у свом раду.
У медијима се одавно спекулише о разним именима. Портал Војс (VOICE), као најозбиљније кандитате наводи Бојана Панаотовића, директор Културног центра Новог Сада, Роберта Чобана, председника Color press гроупе, Станислава Радуловића, подсекретара у Покрајинском секретаријату за културу, Горана Караџића, новинара и некадашњег председника РЕМ-а и Марка Ћалића, председника Управног одбора РТВ-а.
„О тим кандидатима се стално прича. Верујем да се ће кандидовати и одређени људи из саме куће. Свакако, као синдикат не очекујемо да ће то бити неки доказани професионалац и способан менаџер, пре ће бити ствар политичког компромиса. Ипак водићемо рачуна да сваки кандидат испуњава услове који су врло децидни и строги. Надам се да се показало свима на примеру РТВ-а, како је в.д. стање најгоре могуће стање. Податак да је 80 одсто руководиоца у Србији в.д. стању је поразан. За политику је то добро, имају људе који морају стално да им доказују верност, али по те радне организације је погубно“, додаје Шпер.
Због свеопштег в.д. стања, управо се положај радника најтеже мења. Након ових избора у РТВ треба да се организују и избори за програмског диктора и главног и одговорног уредника Првог програма телевизије.
Шпер сматра да је у РТВ остало добрих професионалаца, али да су нажалост у мањем броју, ипак, они су вредност ове куће, оно по чему је она препозната.
Подсетимо, након доласка Српске напредне странке на власт у Покрајини 2016. године, убрзо је смењен директор програма Слободан Арежина и неколико уредника. Управо је Арежина у јавности апострофиран као човек заслужан што је програм РТВ постао квалитетнији и садржајнији, што је за последицу имало и повећану гледаност. Протести запослених Арежину нису вратили на место са којег је отпуштен, а како кажу из синдиката, јавни сервис је под утицајем СНС изгубио на својој релевантности, што показује и гледаност програма.
„Политичари су до те мере унередили РТВ да заправо ништа што је давало нама на тежини није остало. Програм је разорен“, закључио је наш саговорник.
Након више од десет година паузе у овој медијској кући планирају се и социјални програми, односно отпремнине за оне који су спремни да оду са РТВ-а.
По ранијим медијским наводима, најављује се одлазак 400 радника који би за сваку годину стажа добили 300 евра. За сада, како каже Шпер, не зна се тачан број људи који би могао да напусти свој посао, но да их има превише то је јасно.
Биће још јасније када се и радио и телевизија споје у новој згради, јер добар део радника је још у старом простору.
Када се смањује онда су на буџету, а када су повећања, нема их
Радио телевизија Србије и Радио телевизија Војводине једине су јавне установе чији радници нису добили повећање плата до 12,5 одсто колико је од јануара одвојено за све друге кориснике буџета. Са друге стране када је радницима читавог јавог сектора срезана плата за 10 одсто и они су били обухваћени тим мерама. Једноставно, није дозвољено да се повећа такса за два медијска сервиса. Синдикати ових медијских кућа најављују протесте ако се нешто по овом питању не промени и доносиоци одлука не покажу политичког слуха, јер су и запосленима на јавном сервису трошкови живота, као и свима у држави, битно порасли.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.