Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Новинари у локалу веома угрожени али ретко пријављују претње и притиске
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

01. 12. 2022.

Аутор: ЈУГ прес Извор: ЈУГ прес

Новинари у локалу веома угрожени али ретко пријављују претње и притиске

Да ли су, и колико, угрожени новинари и медији у локалу и колико је та њихова угроженост видљива? Да ли новинари и други запослени у локалним медијима знају коме и где могу да пријаве насиље и претње или их ипак не пријављују јер те људе који им прете и угрожавају их срећу свакодневно?

Ово су питања о којима смо разговарали са људима који најбоље знају кава је ситуација у локалним медијима јер раде у њима.

ЂОРЂЕВИЋ: ПОСТОЈИ МНОГО ВЕЋИ БРОЈ УГРОЖЕНИХ НОВИНАРА НЕГО ШТО ЈЕ ПРИЈАВЉЕНО

Постоји велики број локалних новинара који су угрожени у сваком смислу, у економском, безбедоносном или било ком другом, упозорава Драган Ђорђевић, директор Сремских новина.

„Често се дешава да они своје проблеме не пријављују и због тога нека статистика која се пријављује сигурно није тачна и није потпуна. Постоји много већи број новинара који су угрожени у безбедоносном смислу. Ми и данас имамо ситуацију да новинари буду убијени, да им имовина буде спаљена, да буду прогањани, протеривани, да морају да имају полицијску пратњу“, додао је он одговрајући на питање какве је безбедност новинара и медија у локалним срединама у Србији.

Сматра да је актуелно стање „катастрофа“ и да овакве ствари не смеју да се дешавају у 21. веку у једној демократској земљи.

„Постоје радне групе за заштиту новинара и оне раде свој посао колико је то могуће, међутим срећу се са многим проблемима у свом послу и веома тешко то напредује“, упозорава он.

Ипак се нада да ће „доћи нека боља времена“ али и да „цео систем мора да предузме нешто да се новинари заштите и да неометано раде свој посао“.

Ђорђевић каже и да новинари у локалу нису довољно обавештени како и где могу да пријаве претње, да постоје контакт тачке.

„Нису довољно обавештени и мислим да је и то један од разлога зашто они не пријављују своје проблеме. Све медијске организације, па и наш Локалпрес, мора много више радити на том пољу да би се новинари упознали са могућношћу како да се бар на неки начин обезбеде, односно пријаве проблеме које имају“, закључио је Ђорђевић.

БУДИМОВИЋ: ЛОКАЛНИ НОВИНАРИ КАО СИРОМАШНИ РОЂАЦИ

Чланица Комисије за жалбе Савета за штампу Нада Будимовић сматра да „баш како се сиромашни рођаци осећају у свему, тако се и запослени у локалним медијима осећају и када је у питању општа безбедност новинара“.

„Рекла бих да су локални новинари изложени већем и перфиднијем дијапазону притисака него када је то случај у националним медијима, утолико пре што је њихова видљивост мала, што се они сматрају неважнима и што се на то не обраћа пажња, па чак и сами новинари почињу да верују да је све што им се дешава нормално и то сами треба да исхендлују“, објашњава она.

Каже и да се новинари и људи из локалних редакција „ретко обраћају институцијама и ретко подижу проблем који имају са безбедношћу, са претњама, уценама, са притисцима разних врста, укључујући пре свега економске притиске који директно угрожавају живот њих и њихових породица“.

 Оно што би требале да раде асоцијације попут Локал преса, новинарска удружења или тело за безбедност новинара је да крену у неку кампању да охрабри и оснажи те људе да се суочавају са притисцима свакодневно, сматра Будимовћ.

Каже и да је „стара реченица да ми у локалним медијима пишемо о нашим комшијама и срећемо их сваког дана, за разлику од националних медија који могу да напишу и да никад не виде ту особу у животу. То су свакодневни стресови, тешке приче које људи доживаљавају сами и уз подршку своје редакције и врло мало их пријављују“, закључује она.

МИЛОШЕВИЋ: НОВИНАРИ У ЛОКАЛУ НАВИКЛИ ДА ЖИВЕ СА ПРИТИСЦИМА

Генерална секретарка Локал преса Снежана Милошевић каже да су се годинама уназад локални новинари навикли да живе са тим притисцима и врло често немају ни времена, ни жеље, ни воље да се жале, јер знају да се неће на такве ствари адекватно реаговати, да ће изгубити силно време у преписима, дописима, надмудривањем са администрацијом са једне стране. Са друге стране мали број локалних медија има ту могућност и луксуз да себи дозволи да губи време“, објашњава она.

Додаје да је „јако важна ствар“ на којој мора да се ради, да се обједине такве иницијативе, информације са локала…

Каже и да Локал прес једном годишње ради анкету о притисцима на медије.

„Али нам је интересантно и запазили смо да, тек када директно разговарамо са локалним новинарима можемо да сазнамо који су то притисци на њих, а често ни они сами то не препознају све док то гласно и јасно не испричају другима“, објашњава Милошевић.

ДАМЊАНОВИЋ: НОВИНАРИ ВРЛО УГРОЖЕНИ

Звонко Дамњановић из Нових књажевачких новина каже да је безбедност новинара изражена и да су они у локалу врло угрожени.

„Имамо физичке притиске на одређене наше колеге и колегинице, где то у неким срединам  иде дотле да немају слободу кретању, да морају да се јављају државним органима, што отежава и обесхрабрује младе људе да се баве овим лепим и изазовним послом“ , каже Дамњановић.

Сматра да и они новинари који знају где и како могу да пријаве претње, то не користе.

„Требали би и ми на нашим порталима да поставимо, као што стављамо главне вести, да имамо стално неки кајрон о пријављивању, да поставимо место за пријављивање. Врло је важно да имамо писани траг о пријави, макар то било и НН лице“, сматра он.

БРАТУЉЕВИЋ: НЕ ЗНАМО ДОВОЉНО О ПРИТИСЦИМА НА НОВИНАРЕ У ЛОКАЛУ

Проблем безбедности, угрожавања и претњи људима који раде у локалним медијима је један од озбиљнијих проблемам упозорава медијска експерткиња Наталија Братуљевић.

„Имамо две ствари, једна је да ми не знамо довољно о томе. Кад кажем ми мислим на људе који седе у већим градовима. Увек чујете информацију када је нападнут новинар у неком од већих и препознатљивих медија“, објашњава она.

ИНФОРМАЦИЈЕ

„Оно што је стварно проблем да немамо довољно информација о притисцима на локалне новинаре, да те информације ретко дођу и до стручне, а камоли шире јавности“, сматра Братуљевић и упозорава да су „ методе и начини постали перфиднији”.

„Ви сте некада имали врло јасне и диркенте претње и притиске и знали сте како се на то реагује. Ту је нулта толеранција свих актера потребна, али ви данас имате неке друге начине вршења притиска на медије и то је управо са сазнањем да нема довољно новинара у редакцијама, ви данас имате поједине градове или општине које ангажују одређене службе које креирају садржаја и бесплатно достављају свим тим порталима и медијима о нечемо што раде градске службе итд. То је сада један нови, тзв. софт притисак на медије“, сматра Братуљевић.

ПОГЛАВЉЕ 23

 „Што се тиче саме безбедности новинара то је опет ствар где је ЕУ јасна. Ми испуњавамо обавезе везане за Поглавље 23, имамо Сталну радну групу  за безбедност новинара, одређене препоруке од стране тужилаштва, контакт тачке у тужилаштву и полицији, имамо све више и више система. Колико је и да ли је то боље, нисмо још пуно одмакли, јер су то мали кораци, али су у том смислу неки кораци ипак направљени“, сматра она.

Додаје да „ако ништа, то је барем тема о којој се говори, што може да буде ризик за себе, јер сам већ чула да су сада новинари заштићени као бели медведи, што није истина“.

МИНИМУМ СТАНДАРДА

Ја знам да је то велики залогај за већину људи али неки минимални стандарди морају да постоје, каже она.

Упозорава да је проблем „тај дуализам, јер ви имате једну информацију за страну јавност, а другу информацију о грађанима. Имате људе на највишим позицијама у овој земљи који таргетирају новонаре, медије, који их називају именима која их посрамљују и када ви то радите онда нормализујете ту врсту понашања према новинарима. И то је огромна опасност“, упозорава.

Каже и да „онда нема везе да ли је сто закона и институција, ако ви фаворизујете истраге у случајевима где су новнари или медији који су писали били блиски власти у односу на случајеве где су новинари или медији критични према власти, ви врло јасно стављате до знања какав је ваш однос према новинарима и медијима и да нисмо сви исти и подједнако важни“, закључила је Братуљевић.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси