Вести
24. 11. 2022.
Србија најлошија у региону по сиромаштву медија, говору мржње
Србија је у току 2021. године имала најлошији систем информисања у региону од земаља које су обухваћени годишњим барометаром америчке невладине организације Ајрекс (IREX). Србија је најлошије оцењена у индикаторима који оцењују ширење мржње уз помоћ медија и финансирање медија.
Она спада у групу земаља где квалитетне информације нису доступне за све теме, већ само за поједине. Иако постоје независни извори информисања, и даље је велики број дезинформација и говора мржње у медијском извештавању.
У истој групи са Србијом је и Босна и Херцеговина, али са нешто вишом оценом (17).
Испред Србије, са квалитетнијим информисањем су Албанија (22), Северна Македонија (23), Црна Гора (23) и Косово (23).
Укупан резултат ВИБЕ за прошлу годину исти је као и у студију за 2020. годину.
Међутим, већина медијских стручњака који су учествовали у панелу Ајрекса је изненађена што оцена није нижа јер сматрају 2021. годину најгором годином за слободу и независнот српских медија.
На непромењену ситуацију позитивно је утицало то што је мали број независних и истраживачких медија успео да допре до јавности упркос репресији власти и провладиних медија, као и да се проширала сарадња са организацијама цивилног друштва и еколошких иницијатива.
Такође, велики број новинарки је добило скоро све домаће међународне награде, а информације од медијском окружењу су биле унапређене истраживањима.
Са друге стране, ниске оцене остварене су када је у питању независност информационих канала, медијска писменост, као и то колико појединци користе квалитетне информације када доносе своје одлуке. Такође, ни Влада не заснива своје одлуке и јавне политике на квалитетним информацијама.
Постоје бројни медији и друштвене мреже и скоро све теме су мање или више представљене. Међутим, недовољно је квалитетног садржаја који је базиран на професионалним и етичким стандардима, наводи се у извештају Ајрекса.
Више медија, новац само за подобне
У првих шест месеци 2021. године, број медија је порастао за шест процената тако да је прошле године било укупно 2.608 регистрованих медија.
Већина локалних медија највећим делом финансијски зависи од локалних власи, па се обично преносе њихових активности уместо да медији производе сопствени садржај.
Због финансијских ограничења, медији немају сталне дописнике чиме се смањује и квалитет информација.
„Само ТВ станице са високим приливом из буџета имају довољно новца за квалитетну производњу. Све остале станице имају програме који су очигледно произведени са ограниченим ресурсима“, рекла је Весна Радојевић из КРИК-а.
Суфинансирање медијских пројеката са садржајем од јавног интереса било је уведено да би се помогло локалним медијима и новинарима.
Међутим, новинарска удружења УНС и НУНС и медијски аналитичари закључили су да новац од суфинансирања одлази штампаним и телевизијских таблоидим, а понекад и медијима који су регистровани неколико дана пред рок за пријаву.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.