Вести

10. 08. 2022.

Аутор: Тамара Спаић са Даницом Ђокић и Уном Грекуловић Извор: Цензоловка

РЕМ о додели националних фреквенција: Фалсификовање стварности и прање прошлости телевизија које трују јавни простор

Јуче објављена Одлука о издавању дозвола за националне ТВ фреквенције, на 85 страна, препуна је лажних и непотпуних података, закључака који могу бити само плод маште, извртања чињеница, а све са намером да се обмане јавност и задовољи форма, ма колико садржај био измишљен

Савет РЕМ-а чине све неки хегелијанци, наравно у најбаналнијем могућем смислу и само у складу са оном анегдотом кад су ученици свом професору повикали да се чињенице не слажу и да се противе његовом тумачењу, а Хегел им одговорио: „Тим горе по чињенице”.

По том анегдотском принципу је и Савет РЕМ-а објавио своје образложење како су телевизије Пинк, Хепи, Прва и Б92 заслужиле да добију националне фреквенције.

Одлука о издавању дозвола за националне телевизијске фреквенције која је, као текст на 85 страна, јуче објављена на сајту РЕМ-а препуна је лажних и непотпуних података, закључака који могу бити само плод маште, извртања чињеница, а све са очигледном намером да се свесно обмане јавност и задовољи форма, ма колико садржај био измишљен.

РЕМ се и иначе не може лако ухватити „ни за главу ни за реп” јер се подаци представљени на сајту овог регулатора не слажу са подацима из његових годишњих извештаја. Безброј пута је ухваћен да ни у годишњим извештајима не представља пуну истину, а посебно умањује број пријава за кршење закона које подносе сами грађани. Па ипак, одступања од чињеница су тако велика, да их је лако уочити.

У донетој одлуци о додели фреквенција изабраној четворци, за коју у јавност постоји оправдана сумња да је донета унапред и ван самог РЕМ-а, РЕМ-у је на руку ишао и закон који предвиђа да се бришу сва решења о мерама којима су емитери кажњени, а која су старија од две године.

САКРИВЕНЕ ПРИЈАВЕ ГРАЂАНА У Анализи ефеката рада РЕМ-а, коју је објавила Славко Ћурувија фондација, посебно се истиче да РЕМ ретко и сувише благо реагује на кршење закона, а забрињавају и подаци да је много пријава грађана који не припадају ниједној организацији, а осетили су се угрожени садржајем који је емитован на овим телевизијама. Примећено је да Регулатор крије пријаве. На пример, Славко Ћурувија фондације је против ТВ Пинк, због продужене кампање против телевизије Н1 из новембра 2019. године, поднела пријаву којој су се придружили и грађани, њих 523. Ове пријаве нису регистроване, па ни видљиве на порталу РЕМ-а, иако је Савет о њима одлучивао, како се види из записника са седница Савета. Укупан број регистрованих пријава физичких и правних лица од 2017. до 2019. године износио је 952, док је на веб-сајту регистрована укупно 171 пријава и одлука Регулатора.

РЕМ незаконито истакао понашање емитера само у последњих годину дана

РЕМ је закључио да је свих 14 телевизија које су конкурисале за фреквенције испунило четири главна критеријума на основу којих се одлучује о додели дозвола, а међу њима је и онај да ли подносилац пријаве поштује прописе и професионалне и етичке медијске стандарде.

За телевизије које су највише кршиле ове стандарде – Пинк, Хепи, Прву и Б92 истакнуто је да их „нису кршиле у последњих годину дана”.

Није јасно на основу ког закона или правила је РЕМ истицао и позивао се само на последњих годину дана. Јасно је да је то урадио да би донео одлуку која се од њега очекивала.

„Ова одлука коју је РЕМ објавио служи само као формално покриће. Суштина је да све што је рађено у последњих годину дана, а има тога много, од мониторинга РЕМ-а чији се резултати не поклапају са налазима Одира, Црте ни Биродија, а по којима су Пинк, Хепи, Прва и Б92 били објективни, а остале телевизије нису, затим несанкционисање Пинка, непокретање случаја ’Оливер Ивановић’… Све што је рађено у последњих годину дана имало је за циљ да кажу ’сви су исти’ и да се сада поентира са причом – не гледамо ништа, гледамо обећања”, каже за Цензоловку Зоран Гавриловић из Биродија, који се годинама бави мониторингом електронских медија.

„Нисам видео како је РЕМ, на основу којих мониторинга, својих или неких других, закључио да су ове четири телевизије објективне и да испуњавају критеријуме из Закона о електронским медијима”, додаје Гавриловић.

У Одлуци РЕМ-а, а на основу истицања да у претходних годину дана четири највеће комерцијалне телевизије нису кажњаване, стоји, за здрав разум увредљив, закључак да ће:

„ТВ ПИНК, Национална Хeпи ТВ, ПРВА и ТВ Б92 у већој мери него остали подносиоци оправдати постојање вишеструких бенефита за гледаоце на подручју целе Републике, превасходно кроз објективан и правовремени приступ у преносу информација, кроз сопствену продукцију програмских садржаја као доказ укупних производних могућности и разноврсност понуђених програмских жанрова на начин да се задовоље потребе најширег аудиторијума и ојача медијски плурализам.”

Сва решења о мерама старијим од две године избрисана су са сајта РЕМ-а и из Регистра медијских услуга, у складу са чланом 29 став 9 Закона о електронским медијима. Према томе, закон је Хепију и Пинку ишао на руку, јер је РЕМ приликом овог конкурса одлучио да у обзир узме само оне мере које су изречене током последње две године – шест Хепију и две Пинку.

Овде су те изречене мере и све те старије од две године се више не могу отворити, а нису ни разматране: http://www.rem.rs/sr/odluke/izrecene-mere

РЕМ измислио „бенефите” за гледаоце и „потенцијале” телевизија

Образлажући своју одлуку зашто се определио баш за Пинк, Хепи, Прву и Б92, РЕМ је буквално измислио „разноврсност” програма – филмског, документарног, информативног и дечјег, односно научно-образовног – којима ће се ове телевизије наводно допуњавати.

У елаборатима самих телевизија нема основа за такав закључак, као ни гаранција да ће поштовати проценте „квалитетног програма”. Све се своди на обећања телевизија које највећи део „квалитетног програма” никад нису ни имале. Уосталом, исто то су обећале и у елаборатима због којих су први пут добиле националне фреквенције, па „квалитетног програма” није било ни у траговима.

У Одлуци пише:

„Када је реч о ТВ Пинк, Савет је приликом одлучивања, као одлучну чињеницу истакао изразити потенцијал за производњу сопственог филмског, играног и најављеног културно-уметничког програма. Код одлуке за издавање дозволе за Националну Хепи ТВ, Савет је имао у виду слојевитост најављене продукције информативног жанра, док је код ТВ Прва нарочито ценио потенцијал документарног програма, а код ТВ Б92 научно-образовног програма и дечијег програма и програма за малолетнике.”

Пинк је најавио да ће највише имати информативног програма – 20%, ЕПП програма

(оглашавање) 20%, исто толико ријалитија, а играног и серијског програм 35%.

Прва је, по РЕМ-у, телевизија која ће бити значајна за документарце, а сама Прва је предвидела тек 7% таквог садржаја.

Хепи је предвидео 30% информативног програма, Б92 свега 10% дечијег програма, а научно- образовног 7%.

РЕМ КАЖЕ „ИНЦИДЕНТ” ЗА СИСТЕМАТСКО КРШЕЊЕ ЗАКОНА Код све четири телевизије истакнуто је да су мере изрицане изнимно, те да је „реч о појединачним ситуацијама које су се дешавале, по правилу, у тзв. живом програму, у ком није искључена њихова одговорност, али у којем је смањена могућност контроле уредника и/или водитеља на емитовани садржај”. Да није реч ни о каквим изнимним ситуацијама, које су се поткрале у живом програм, како то РЕМ настоји да представи, него о систематском кршењу закона, где се исти прекршаји понављају дан за даном, сведоче бројни примери. Нарочито је то видљиво у таблоидном искоришћавању неке несреће која је погодила дете. Узмимо само пример Хепија и меру упозорења из децембра 2021. године. Та мера је изречена због тога што је у телевизијском програму 18. августа у емисији „После ручка” и 20. августа у емисији „Добро јутро, Србијо” емитован разговор са гостом који је изнео детаље из истог породичног спора са навођењем пуног имена и презимена, без њиховог пристанка. Две мере због прекршаја закона, које је РЕМ узео у обзир, изречене су ТВ Прва током последње две године и из примера се види да није никакав инцидент „у живом програму”. Прва је открила идентитет малолетног лица, РЕМ је упозорио. Прва је затим коментарисала ту меру, а успут поново открила идентитет малолетног лица. РЕМ затим забрањује емитовање спорне емисије на 24 сата. Прва емитује пандан те емисије и поново коментарише меру. Неколико сати касније Прва поново открива идентитет малолетног лица. Неколико месеци касније РЕМ – упозорава. Ради се о примеру из фебруара 2020. године кад је Првој изречена мера упозорења јер је индиректно открила идентитет девојчице, жртве вршњачког насиља, саопштавањем имена и презимена њене мајке, те приказивањем кадрова на којима се види малолетница. Овај прекршај поновљен је месец дана касније – кроз коментарисање изречене мере – због чега РЕМ изриче меру забране емитовања емисије „Јутро” на 24 сата. У емисији „Вести специјал”, пандану „Јутра”, водитељка је затим коментарисала изостанак оригиналне емисије, чиме је повредила законске обавезе наложене изреченом мером. Истог дана, у емисији „150 минута” поново је откривен идентитет малолетнице. У овом случају реч је о „високом степену угрожавања и кршења права малолетника” и уочена је „учесталост понављања радње”, закључио је тада РЕМ-а у једном од својих решења. У фебруару 2021. године Прва – заједно са осталим националним телевизијама – учествује у таблоидном експлоатисању случаја самоубиства дечака. Како је Цензоловка тада писала, у извештајима Службе за надзор и анализу наведено је да су ове телевизије откриле идентитет преминулог малолетника, прекршиле Закон о електронским медијима и правилнике РЕМ-а о заштити малолетних лица и људских права.

Вербално насиље представљају као „узавреле страсти”

ТВ Прва често организује дебате о питањима женских права, али, како за Цензоловку истиче активисткиња колектива Женска солидарност Јелена Ризнић, често доводе некомпетентне саговорнике и лоше третирају саговорнице.

„Доживела сам више пута да вербално насиље вршено нада мном представљају као ‘узавреле страсти у студију’ због контроверзне теме”, каже Ризнић и додаје:

„Тамо често о женским правима говоре они против којих су подношене кривичне пријаве за насиље у породици. У програму се, евидентно, даје више времена мушкарцима – дозвољава им се да причају шта желе и да упадају у реч.”

И када позову жене да говоре о темама које их се тичу, закључује Ризнић, оне „малтене треба да се рву да би добиле својих 30 секунди”.

Бројни случајеви када РЕМ није реаговао

Када је реч о случајевима у којима РЕМ није реаговао, као пример можемо издвојити спорну изјаву Миломира Марића и режисера Предрага Антонијевића о логорима у околини Приједора на Хепи ТВ.

Пријаву су поднели Хелсиншки одбор за људска права у Србији и Удружење логораша „Козарац” из Босне и Херцеговине због негирања постојања логора и квалификација „то је онај са туберкулозом” и „одвели су оног мршавог и приказивали су га у циркусу, по Европи”. Члановима РЕМ-а то није засметало, те Хепи телевизија није кажњена.

Регулатор није реаговао ни у случају када је телевизија Хепи емитовала емисију у којој су астролози, нумеролози и графолози тумачили хороскоп глумице Милене Радуловић и Мирослава Алексића, који је оптужен за сексуално насиље.

Поступак је покренут по пријави Аутономног женског центра, а већина чланова Савета била је против кажњавања ове телевизије, пошто је на претходној седници, како су тада образложили, та телевизија упозорена због емисије у којој су се такође појављивали видовњаци и други тумачи судбина.

Деца препуштена на милост РЕМ-у и немилост телевизијама

Одлуком РЕМ-а „избрисано” је памћење на 12 сати ријалитија на Хепију, приказивање филма са бруталним сценама сечења људског тела у преподневним сатима на Првој, која се сад представља као телевизија „породичних вредности”, потезање пиштоља, сцене насиља…

Истраживачки центар ЦИНС објавио је у марту 2019. године истраживање из кога се јасно види да су РЕМ и четири телевизије саучесници у сталном атаку на добробит деце. Тако је у трогодишњем периоду РЕМ уочио око 1000 прекршаја телевизија Пинк, Хаппy, Б92, РТС, Прва који се односе на јасно означавање програма који могу да угрозе малолетнике. Тим поводом РЕМ није изрицао мере упозорења, опомене, нити је привремено одузимао дозволе, а емитере није гонио ни на суду.

НАТАША ЈОВАНОВИЋ: ЛУДО ОБРАЗЛОЖЕЊЕ  Правница у Славко Ћурувија фондацији Наташа Јовановић каже за Цензоловку да је ово први пут да РЕМ објављује детаљно образложење о додели фреквенција на овај начин и да је то вероватно учињено под притиском јавности. „Најлуђе од свега је образложење да су телевизије поштовале елаборате само на основу тога што им РЕМ није издао ниједну меру због кршења, иако је Стручна служба за надзор и анализу годинама редовно констатовала кршење елабората”, каже Јовановић. У Одлуци пише да је „подносилац пријаве у потпуности поштовао програмски елаборат на основу кога му је издата дозвола, имајући у виду да Савет Регулатора није изрекао ниједну меру наведеном подносиоцу због непоштовања истог”.

Масовно кршење Закона о оглашавању, а емитери ипак кажњавани и у протеклих годину дана

Пре само месец и по дана РЕМ је објавио на свом сајту да покреће поступак против четири телевизије које су сада добиле националне фреквенције. Пише да је против Б92 то учињено јер је у телевизијском програму учинио 187 прекршаја Закона о оглашавању, Прва телевизија је имала 232 прекршаја, Пинк је учинио 493 прекршаја, а Хепи 107.

Кршење овог закона је готово једино које је РЕМ санкционисао. Па ипак, у Одлуци РЕМ наводи да у протеклих годину дана њихови фаворити нису кршили закон.

РЕМ те тужи, РЕМ ти суди, елаборати су „поштовани”

За све четири телевизије Савет РЕМ наводи да су поштовале програмске елаборате на основу којих им је пре осам, односно 16 година, додељена фреквенција. Међутим, у извештајима Службе за надзор РЕМ-а се између осталог наводи да на телевизијама с националном фреквенцијом у три године није емитован ниједан минут културно-уметничког програма, иначе обавезног за добијање дозволе.

„Током 2018. године Хепи и Пинк нису уопште емитовали дечји и научно-образовни програм, док су на ТВ Прва ови садржаји били минимално заступљени. Из програмске шеме ТВ Хепи изостао је и документарни програм, док је на Пинку он емитован у занемарљивом проценту од 0,01 одсто”, наводи се у извештају за 2018 годину.

Само у 2020. години ове четири телевизије више од 12.000 пута прекршиле су Закон о оглашавању, а поднето је и неколико пријава због говора мржње и емитовања насиља.

НЕМА ЂИЛАСА У ВЛАСНИЧКОЈ СТРУКТУРИ НИЈЕДНОГ МЕДИЈА  Да ли је својом одлуком РЕМ анулирао једну од омиљених поштапалица представника владајуће Српске напредне странке да су телевизије Н1 и Нова С „Ђиласове и Шолакове телевизије”? У Одлуци су детаљно приказани сви власници 14 телевизија које су конкурисале и са њима повезана лица. Нигде се не помиње Драган Ђилас, председник Странке слободе и правде, који је и до сада негирао своју повезаност са овим медијима.

Лагарије са финансијама – телевизије Хепи и Пинк имале енормне дугове

У објављеној Одлуци РЕМ хвали све телевизије да су финансијски дисциплиноване, да редовно измирују све обавезе. Међутим, ако се погледају саопштења и извештаји на сајту Регулатора, види се да ни то није тачно.

У фебруару 2021. чланови Савета гласали су о покретању поступка престанка важења дозволе пре истека времена на који је издата, и то због дуга према РЕМ-у по основу накнаде за пружање медијске услуге.

Телевизије Хепи и Пинк тражиле су додатни рок за измирење дуга, који за Хепи износи нешто више од 23 милиона, а за РТВ Пинк готово осам милиона динара.

Да подсетимо и да финансијско пословање ових телевизија није било сјајно и да се одвијало уз издашну помоћ самих грађана, тачније – на терет буџета. Пинку је одобрено неколико кредита од државне Агенције за осигурање и финансирање извоза (АОФИ), о чему је ЦИНС писао. Тако је од 2015. до 2017. АОФИ Пинку позајмио близу 1,3 милијарде динара, а 2014. је државна агенција практично гарантовала за послове телевизије.

Имало би још штошта да се напише о „хегелијанском” стилу прекрајања чињеница којем су прибегли чланови РЕМ-а, али то би значило да дајемо превише значаја једном документу који служи за изигравање јавности. Цензоловка је овом приликом подсетила само на најдрастичнија кршења професионалног и етичког понашања.