Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Интернет као 'ничија земља' за насиље према новинаркама
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

05. 08. 2022.

Аутор: Јована Крстић и Кенан Ћеримагић Извор: Радио Слободна Европа

Интернет као 'ничија земља' за насиље према новинаркама

Новинарство је једна од најопаснијих професија на свету, оцена је Уједињених нација. Свака трећа жена у Србији трпи неки вид насиља, поцењују домаће власти.

Бити жена и бавити се новинарством у Србији било је довољно тешко и пре појаве интернета. Друштвене мреже отвориле су један нови полигон за насиље према новинаркама.

  • 35 случајева напада, претњи, узнемиравања и ометања у раду новинарки у Србији забележено је током 2021

         показују подаци Независног удружења новинара Србије (НУНС)

  • Готово половина догодила се на интернету.
  • Само једна онлајн претња новинарки, у 2021. години, завршена је осуђујућом пресудом.


УПОЗОРЕЊЕ: Следе снимци у којима новинарке читају поруке које су им упућене, а које садрже псовке и увреде.

Видео

'Новинарке су лакша мета’

Глобално истраживање УНЕСКО-а из 2021. године, показало је да се чак 73% испитаних новинарки током свог рада суочило са неким обликом онлајн насиља. С таквом светским ‘трендом’ суочава се и Србија.

Последњих година претње су се пребациле у онлајн сферу и примећујемо пораст броја тих претњи, кажу из НУНС-а.

"И новинари и новинарке су изложени јер се баве јавном речју, али су новинарке изложеније самим тим што су жене. Не иде се на критику њиховог рада, него баш на деградирање њих као жена." -  Наташа Јовановић, правница Фондације Славко Ћурувија и чланица Сталне радне групе за безбедност новинара.
________________________________________

Марија Антић, новинарка ТВ Н1, Београд

Претње са интернет портала и друштвених мрежа, новинарки ТВ Н1 Марији Антић почеле су да стижу након интервјуа са Французом Арноом Гујоном.

Гујон је у српској јавности познат као хуманитарац који помаже Србима на Косову, а Влада Србије га је 2020. именовала за директора Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону.

Видео

Због њених питања која су открила детаље о његовом некадашњем политичком ангажману са такозваним Идентитарцима, француским екстремно десничарским политичким покретом, Марија Антић добијала је претње и увреде, како анонимних грађана, тако и домаћих екстремиста.

______________________________________
Исидора Ковачевић, новинарка и главна и одговорна уредница Подринских, Шабац

Уз претње и увреде које је добијала путем интернета, а за које верује да су реакција на њено критичко извештавање о активностима локалних функционера, новинарка и главна уредница новина Подринских из Шапца, Исидора Ковачевић нашла се и на ‘потерницама’.  

Видео

Средином децембра 2021, град на западу Србије био је излепљен плакатима на којма је, укључујући још две особе, била и њена фотографија уз поруку:

Траже се. Награда: Миран сан Шапчана.

Одговорни још нису пронађени.
________________________________________

Верица Маринчић, главна и одговорна уредница портала ИН медија, Инђија

Претње и притисци на главну и одговорну уредницу портала ИН медија из Инђије, Верицу Маринчић трају већ годинама. Углавном извештава о локалним темама.

Видео

Праћена је и застрашивана на послу и испред своје куће. Уз нападе и увреде на друштвеним мрежама, забележени су и хакерски напади на сајтове које уређује.
________________________________________

Страх није виртуелан

Испред оног за сопствену, новинарке говоре о страху за безбедност њихових породица, пријатеља, па чак и кућних љубимаца. Више од ‘интернет насилника’, брине их јавна хајка која неретко долази као последица.

Видео

Наташа Јовановић објашњава да су у посебном ризику су новинарке које раде за локалне медије.

У локалним срединама углавном сви знају, оне су препознатљиве и видљиве. Зна се где живе, зна се где раде и онда напади са интернета лакше прелазе у офлајн, у реалан живот.

Видео

"И интернет је реалан живот, само је платформа другачија, али производи исте последице", каже Наташа Јовановић правница Фондације Славко Ћурувија и чланица Сталне радне групе за безбедност новинара.

Ви морате стално да се окрећете за собом и питате: Ако се већ дешава на интернету, да ли ће се десити и у реалном животу?

Видео

Наташа Јовановић додаје да је интернет "само платформа која насилницима омогућава да прошире своје тактике и методе, а да се притом крију иза анонимниох профила, као и масовности коју понекад изазивају неки постови на друштвеним мрежама".

Циљ: Застрашити, ућуткати

“То се све ради с једним јединим циљем – да се застраше, да се уплаше, да се ућуткају. Да кажу, ма шта ће мени ово у животу. Идем да гајим цвеће", сматра Наташа Јовановић.  

Видео

•  "У једном патријахалном друштву какво је наше, зна се ‘где је место и улога жене’. Од тога све полази" - Наташа Јовановић, правница Фондације Славко Ћурувија и чланица Сталне радне групе за безбедност новинара.

Окидач представљају поједине теме које се најчешће не уклапају у очекивања патријахалних и екстремистичких група.

Где су и шта раде институције?

Новинарке са којима смо разговарали, нападе и претње пријавиле су надлежним институцијама.

Видео

Осим случајева које Верица Маринчић помиње,  пред Посебним тужилаштвом за високотехнолошки криминал (ВТК) води се још један поступак који се односи на претње које је добијала.

Из тог тужилаштва је за РСЕ речено да је осумњичени испитан у јуну и да је у току анализа прикупљених доказа након чега ће тужилаштво донети одлуку о даљем току поступка.

Видео

Када је реч о нападима на Марију Антић, Тужилаштво је испитало шест објава на Фејсбуку и заузело став да се у пет ради о увреди, делу за које није надлежно. У једном случају, како су рекли за РСЕ, "евентуално се ради о извршењу кривичног дела угрожавања сигурности", међутим, осумњичени је идентификован у иностранству и списи су уручено тој земљи.

Видео

Што се тиче пријава Исидоре Ковачевић, Тужилаштво је утврдило да нема основа за водјење кривичног поступка по службеној дужности, пошто се, како кажу, и у овом случају ради о евентуалном извршењу кривичног дела увреде.
________________________________________

Из НУНС-а упозоравају на то да је велики број одбачаја кривичних пријава, посебно код кривичног дела Угрожавања сигурности, један од већих проблема када је реч о заштити безбедности новинара.

“Због уског тумачења претње, пре свега судова а и тужилаштава, где се тражи да та претња буде директно изречена и остварива, често долазимо до ситуације да уколико је изречена у кондиционалу, надлежне институције то не сматрају претњом потребном за ово кривично дело и долази до одбачаја кривичне пријаве.”

Тражи да претња буде директна. Значи - 'убићу те', а не 'требало би те убити', јер ако је 'требало би те убити', пракса судова се успоставила таква да то исказује само жељу, мисао, идеје осећања окривљаних, а не и стварну намеру ",  појашњава правница Фондације Славко Ћурувија.

Шта каже Тужилаштво?

Посебно тужилаштво истиче и да је "у свим наведеним предметима, као и у другим у којима се као потенцијални оштећени јављају новинари, предузело све потребне радње предвидјене законом".

Апсолутно не постоји ни један правно ваљани разлог за незадовољство оштећених у овим предметима. То незадовољство засновано је на лаичком схватању  кривичног законика и поступка.

У писаном одговору РСЕ они истичу да је осећање личне угрожености само један од елемената бића кривичног дела угрожавања сигурности. Да би оно постојало морају да постоје и други елементи прописани законом, наводи ВТК и прецизира да се ради о "претњи нападом на живот и тело" новинарке или њој блиске особе.

Без постојања свих ових елемената не може се говорити о постојању овог кривичног дела или одговорности извршиоца.

У ВТК напомињу и да "због неразумевања разлике измедју кривичних дела јавност има нереална очекивања".

"Оваква очекивања су нереална у било ком систему правне државе у свету", тврде у ВТК.

ВТК напомиње и да посвећује "пуну и сталну пажњу безбедности новинара", као и да "хитно предузимају све мере на које су овлашћени законом".  

Како се пред правосудним органима штити безбедност новинара?

Истраживање* је показало да је, у периоду од 2017. до 2020. године, тек сваки десети случај пријављених напада и претњи новинарима и новинаркама добило судски епилог. У свим тим случајевима су донете осуђујуће пресуде, али су изречене условне казне.

204 пријављених случајева

20 правоснажних пресуда

10 пресуда које се односе на онлине насиље

10 кривичних дела на штету новинарки

* Истраживање Славко Ћурувија фондације: Заштита слободе говора у правосудном систему Србије


Неопходно је више осуђујућих пресуда и казни за починиоце јер се једино на тај начин може послати порука да је такво понашање недопуштено и да за њега постоји одговорност. - НУНС

Шта када институције изневере очекивања?

Правница из Фондације Славко Ћурувија и чланица Сталне радне групе за безбедност новинара, Наташа Јовановић напомиње да и поред тога што је поверење у правосудни систем слабо, новинарке не би требало да одустану од пријављивања претњи и напада. За то је, каже, посебно важна подршка околине.

Подршка коју је добила од своје редакције, за Марију Антић била је кључна при доношењу одлуке да узнемиравање пријави властима.

Видео

Што је већа и шира подршка, већа је и вероватноћа да ћете ви то да пријавите и да истрајете у неизвесним процедурама. С друге стране, што је новинарка усамљенија, већа је вероватноћа да ће одустати од своје професије.

Наташа Јовановић, правница Фондације Славко Ћурувија и чланица Сталне радне групе за безбедност новинара

Упркос претњама, застрашивањима, увредама и покушајима ућуткивања ниједна од три новинарке са којима смо разговарали није одустала од своје професије.

Видео

СОС линија

На иницијативу Асоцијације независних електронских медија, оформљена је Сигурна линија за новинаре. Позивом на број 800 100 115 новинарке могу пријавити све ситуације у којима сматрају да су угрожене.

На позиве одговарају правници с искуством у случајевима насиља према медијским радницима.

Паралелно са СОС линијом, постављен је и сајт  Bezbedninovinari.rs  са свим документима релевантним за новинаре којима је угрожена безбедност.

Коментари (1)

Остави коментар
пет

05.08.

2022.

Божидар Анђелковић [нерегистровани] у 19:53

Заштита

Новинарке свакако треба заштитити. Посебно од Сорошових манипулација.

Одговори

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси